Не бих се овдје у потпуности сложио са тобом и не мислим да падам у ватру, чисто анализирам историјска дешавања, наравно не мислим на обичан народ из Србије него на политику њених вођа. Имали смо уједињење 1918-е, шта се десило за вријеме другог свјетског рата, колико смо популације изгубили поготово у западном дијелу Босне и у Хрватској? 1945-е поново стварамо заједнички државу, а након само 40 година наш народ бива почишћен са вјековних огњишта војне Крајине, плашим се да би треће повезивање могли бити кобно, поготово за западно дио Српске, није Брчко одређено без разлога, уосталом било је некаквим прича, односно могли би се десити цијепање Босне али не онако како би нама одговарало, већ да западно дио буде почишћен, а источни дио припадне Србији као некаква "сатисфакција" . Ако одемо мало даље у историју, Србија никад није јасно ни изражавала жељу о некој заједничкој држави свих Срба, већ се њен утицај ограничавао управо на источни дио уз њену границу. Мислим да се не смијемо много ослањати на Србију, већ да морамо сами покушати изградити тај неки статус који ће нам омогућити да опстанемо и задржимо наше теритирије.