Имамо четири основна колективна идентитзета по етничком (етноними), политичком (политоними), завичајном (демоними) и вјерском основу која нису у раскораку и која не треба бркати, довршени људи их не бркају, они подложнији инструментализацији, што имамо случају са припадницима једне нације рођене у подруму једног сарајевског хотела 1993-е, их бркају што за посљедицу има збрку у глави.
Термин Босанци може се користитити као демоним, одредница становника области Босне, а у колоквијалном дискурсу би се знао користити и као политоним, посебно у времену постојања Југославија одредница за све становнике административне јединице СР БиХ.
Срби пречани који су настањивали ту административну јединицу нису се посебно освртали на те ствари иако би то некад било употребљавано у погрдном контексту.
Након дешавања 1990их, на том простору бивше СР БиХ успостављене су двије државе, Српска рођена 9.јануара 1992. и федерацију БиХ, за сада спојене у фаличној државној заједници која опстаје захваљујући инфузији спољног фактора. До када, видјећемо.
Када је пак демоним Босанци у питању, мало је незгодно јер нико не умије одредитуи границе области Босне, оквирно то је отприлике нешто шири простор сарајевско-зеничке котлине, но нико не умије баш дефиниати шта обухвата, и ту расправа гдје почиње или завршава Босна ће увијек отићи у разглабање без краја гдје је свако убијеђен да баш он зна докле је Босна.
У сваком случају, Срби из Српске су прије свега Срби, држављани своје отаџбине Српске, држе до свог завичаја, са поносом ће казати да су Херцеговци, Крајишници, Посавци, Подрињци, Босанци, Семберци, но прије свега су Срби. Ако то неки не могу разумјети, шта да се ради.
