Stremiti luxuzu kao luxuzu je skroz infantilno. Onaj ko misli da će ga vila u Normandiji, privatna ergela i dva bazena ispuniti ličnom srećom, ili je veoma mlad, ili budala. Komfor je potrebit današnjem čoveku - svaka čast ma kome ko ode živet na Taru, bez vode i struje, i to govorim bez podhebavanja, ja bih zaista volela da mogu tako da živim - ali sam odviše razmažena kao i devedeset posto ljudi. Kad kažem razmažena, onda mislim da nisam rada da dovlačim vodu s potoka da se okupam.
Da bi neko bio sretan svojim životom, preduslov nisu avioni i kamioni, i ko god veruje da to JESTE preduslov da bude doveka sretan, samo se zavarava. Lična sreća ima jako malo veze s tim. Ni u ludilu ne odbacujem određen komfor i prednosti: sređen stan sa uobičajenim stvarima koje to podrazumeva, i čak i privatno zdravstveno (meni jako bitno). Međutim, ja nemam mašinu za pranje suđa ni sušilicu za veš, naprimer, niti mi to uopšte treba. Kamoli bazeni i privatni džetovi. NE kažem da u tome ima nešto loše. Samo kažem.
Zbog sveopšte komercijalizacije društva jako mnogo ljudi, pogotovo mladih, veruju da će biti sretni jedino ako budu živeli kao njihovi holivudski ili reperski idoli. Ma, biće sretni i ako se dokpaju najnovijeg ajfona. To su trenutna zadovoljstva, i nemaju veze sa sretnim, ispunjenim životom. NE kažem da čovek koji ima vile na Azurnoj obali, privatni avion i 4 bazena ne može naći sreću - naravno da može - ono što kažem jeste da to NIJE garant sreće.
Ali, ako bih počela pisati u čemu se sreća nalazi, zapravo, ovaj bi se post pretvorio u knjigu, i usput bih navukla horde (karikiram, na forumu nema toliko ljudi ali me razumete) koje bi se ubile da mi dokažu suprotno. Bez ikakvih argumenata, jer niko od njih ne bi bio ni milijarder nit imao vilu u Normandiji. Ja imam argumente - svoje godine, tokom kojih sam svašta prošla i svašta naučila. Ali, ko to zarezuje kad je eplova mantra najjača...
, ljubomora , pohlepa i još štogod su ljudske osobine i valja se nositi sa takvim likovima
