O detetu i braku
Imam da uputim jedno pitanje upravo tebi, dragi brate: kao olovo spuštam to pitanje u tvoju
dušu, da bih saznao kako je duboka. Mlad si, pa si željan deteta i braka. Ali te ja pitam: jesi li
ti čovek koji sme da je željan deteta? Jesi li ti pobednik, savlađivač sebe sama, zapovednik
nad svojim čulima, gospodar svojih vrlina? To pitam ja tebe. Ili iz želje tvoje govori tek
životinja i niska potreba? Ili, usamljenost? Ili, nezadovoljstvo s tobom samim? Ja bih hteo da
pobeda tvoja i tvoja sloboda čeznu za detetom. Žive spomenike treba da nazidaš svojoj pobedi
i svome oslobođenju. Treba da zidaš više od sebe. Ali pre svega treba da si sam dobro sazdan,
prav i telom i dušom. Ne treba da se plodiš samo sve više po broju, nego i sve više u visinu! U
tom neka ti je na pomoći zeleni vrt braka! Treba da stvoriš jedno više telo, jedan prvi kret,
jedan točak koji se iz sebe kotrlja, – treba da stvoriš jednoga koji stvara. Brak: to je za mene
volja dvoje da stvore jedno, koje će biti više od onih koii su ga stvorili. Poštovanje uzajamno
za mene je brak, poštovanje onih koji oboje hoće da imaju onakvu volju. To treba da je
smisao i da je istina tvoga braka. A to što mnogi premnogi nazivaju brakom, svi oni izlišnici,
– ah, šta je to za mene! O, kolika je sirotinja tih duša udvoje! O, kolika je prljavština tih duša
udvoje! O, to bedno zadovoljstvo udvoje! Sve to nazivaju brakom, i kažu, da su im brakovi na
nebu sklopljeni. Ne, ja ne marim za to nebo izlišnika. I ne marim za te životinje spletene u
nebeske zamke. Neka je daleko od mene i taj Bog, koji hramajući prilazi da blagoslovi ono
što nije vezao! Ne smejte se takvim brakovima! Ta koje dete ne bi imalo razloga da plače sa
svojih roditelja! Čovek mi izgledaše ugledan, i zreo za smisao zemljin: ali kad mu sagledah
ženu, učini mi se zemlja domom za slaboumne. Jest, da je po meni, zemlja bi se tresla u
grčevima u času kad se svetac sparuje s guskom. Jedan je kao junak pošao u lov na istine a
ulovio je naposletku jednu malu nakinđurenu laž. To zove on svojim brakom. Drugi je vazdan
pazio s kim će i kako će, i birao je kao što bira izbirač. A odjedared pokvari sebi društvo za
svagda: To zove on svojim brakom. Opet drugi tražio je služavku s anđeoskim vrlinama. A
odjedared postade sam služavkom jedne žene, i sad neka gleda kako će da bi postao još i
anđelom. Svi su kupci obazrivi, u svakoga su lukave oči. Ali još i ponajlukaviji kupiće ženu
svoju u džaku. Mnoge kratke ludosti – to vi zovete ljubavlju. A vaš brak učini kraj tim
mnogim kratkim ludostima – jednom dugom glupošću. Vaša ljubav prema ženi, i ženama
ljubav prema muškarcu: o, bar da su saučešće prema napaćenim i skrivenim božanstvima! Ali,
redovno se samo bolje upoznaju dve životinje. Pa još i vaša najbolja ljubav nije drugo do
jedna slika u zanosu, i jedan bolan žar. A trebalo bi da je buktinja koja bi vam svetlela ka
vašim putevima. Trebaće nekad da ljubite više od sebe. Dakle učite tek ljubiti! Toga ste radi i
morali ispiti gorku čašu vaše ljubavi. Ima gorčine i u čaši najbolje ljubavi: ona izaziva čežnju
za natčovekom, ona budi žed u tebi koji stvaraš! Žed tvoračka, strela i čežnja za natčovekom;
reci, brate moj, je li u tome tvoja volja za brakom? Neka je blagoslovena takva volja, i takav
brak –