- Poruka
- 354.590
O mnogobrojnim gastronomskim užicima koje nudi Sicilija.
Kažu da se zbog Sicilije plače triput.
-Prvi put od sreće i radosti pred svom tom lepotom, prirodom, plažama, vulkanom, antičkim hramovima i amfiteatrima, baroknim crkvama i građevinama, ukusnom hranom.
-Drugi put od tuge što morate da odete iz tog raja na zemlji.
-A treći put kad se vratite kući i stanete na vagu!
Ova šala nije bez osnova, jer sicilijanskim delicijama je teško odoleti. Čak i ako ste karakter i to možete, grehota je da bar ne probate kad ste već tu.
A šta vam sve nude na Siciliji?
Palermo bije glas da je grad sa najboljom uličnom hranom u Evropi. Njegove ulične pijace, Vučirija, Kapo i Balarò, praznik su i za oči i za nepce.
Ne propušta se šetnja uskim uličicama šarmantnih oronulih fasada, koje se tokom dana, do tri po podne, pretvaraju u šarenilo lokalnih restorančića ili štandova, sa kojih može da se kupi nešto s nogu. Raznovrsna riba, jedan tanjirić „nečega", kuvane hobotnice, prženih liganja, sitnih papalina, komada oslića i druge malo krupnije ribe ili gambora, košta pet evra.
Poznati sicilijanski specijalitet su arančini, pohovane knedle od pirinča, punjene različitim nadevom: mocarelom i pršutom, bolonjeze umakom od mlevenog mesa, pistaćima, kojih na Siciliji ima u izobilju, a uzgajaju se najviše podno Etne.
Meni su se najviše dopale od crnog rižota od sipe sa nadevom od dimljenog lososa u uvek živoj Makeda ulici, žili kucavici centra Palerma. Jedina „mana" im je što su toliko velike da se zasitite od jedne, pa nemate mnogo prilike da isprobate sve ukuse, osim ako ne nameravate da ih jedete baš svaki dan, što i nije preporučljivo, s obzirom na sve ostale delicije, koje ćete propustiti.
Ne zaboravite da ste u Italiji i, ukoliko ste ljubitelj italijanske kuhinje, paste, pice, njoki, lazanje i fokače vrebaju na svakom ćošku, treba samo odabrati pravu.
Lokalni specijalitet je pasta alla Norma, uglavnom sa povrćem.
Probala sam picu u zvanično najboljoj piceriji na Siciliji, u Kataniji, pored barokne crkve Svetog Franje Asiškog i najlepše ulice u gradu, Via Kročifera, gde su na samo 200 metara smeštene četiri crkve i dva manastira. Tradicionalne sicilijanske pice drugačije su od napolitanskih, testo je tanje i pravi se od integralnog domaćeg brašna, pa je tamnije i manje vazdušasto.
Ako se opredelite za bejzik varijantu margarite sa mocarelom i paradajzom, koja mi je preporučena, da bih osetila njihovu autentičnu aromu, ostaćete realno stomaka prepunog praznog testa sa nešto malo „ničega" odozgo, a opet praznog novčanika. Pogotovo kad se prisetite da ste na obližnjoj ribljoj pijaci u Kataniji, najpoznatijoj na ostrvu, tog jutra za samo tri evra pazarili ogroman odrezak slasne tune.
Ali ok, uspomene nemaju cenu. A i Nero d'Avola je bio izvanredan.
Riblje pijace, poput pomenute u centru Katanije, poseban su doživljaj za sve morske sladokusce, jer svež ulov iz mora može da se proba već na licu mesta, na uličnim štandovima. Jedino što u svemu mora da se uživa samo u vreme ranog ručka, budući da su pijace kasnije po podne zatvorene.
Mnoge kulture imaju specijalitete od iznutrica, na Siciliji su poznati panini con milza, sendviči sa telećom slezinom, koja se kuva na specifičan način. Saznala sam da su najčuveniji u maloj, ali popularnoj sendvičari "Antica panineria" u Agriđentu, pa nisam propustila da ih probam, sa kačkavaljem i limunom, kada sam posetila taj grad i čarobnu „Dolinu hramova", najlepše svedočanstvo antičkih korena ostrva.
Sicilijanski specijalitet je i picolo (pizzolo), specifična dupla hrskava pica, koju nisam stigla ni da okusim, ostavila sam nešto i za sledeći put.
Čipolina, ili „lukčić" je takođe izuzetno ukusno pecivo od lisnatog testa sa paradajzom, pršutom i mocarelom.
Red je da se na kraju i zasladite, a tu tek Sicilijanci vade „teško oružje".
Najpoznatiji je kanolo, sećate ga se sigurno iz čuvene replike iz Kopolinog Kuma: "Leave the gun, take the cannoli".
To je rolna od prženog hrskavog testa punjena slatkim kremom od rikote i najčešće pistaća. Najčuveniji je u poslastičarnici manastira Svete Katarine u Palermu, "I segreti del chiostro" (Manastirske tajne), gde se priprema po tradicionalnom receptu časnih sestara, koji se ljubomorno čuva stotinama godina. Može da se bira nadev i dekoracija: pistaći, kandirana pomorandža ili višnja, čokoladni dugmići. Krem je toliko težak i sladak, a kanolo baš velik, da jedva može da se pojede.
Ko je baš ljubitelj slatkog, može da se počasti i kasata tortom, kolačićima minne della vergine (devičanske grudi) i drugim starinskim poslasticama. Meni se kasata, iako kvalitetne i predivne strukture, priznajem, nije toliko dopala, jer je od preterane količine šećera nemoguće uživati u aromi.
Najveće italijansko ostrvo, ipak, ima deserte za svačiji ukus.
Osim klasičnog sladoleda, za vrele letnje dane, ali i za uživanje tokom cele godine, idealna je granita, ledeni desert nalik sorbeu, a najbolja koju sam jela bila je od pistaća, jagode ili badema u poslastičarnici Q-tuppo, blizu katedrale u Palermu. Doduše, ne zaostaje mnogo ni ona od sicilijanskog limuna sa lokalnim slatkim vinom zibibom u čuvenom Viteli baru u Savoki, gde su snimane kultne scene Kuma.
Sicilijanci granitu najčešće jedu uz brioš, fino vazdušasto pecivo, čak i za doručak.
Preporučujem i mnoštvo sicilijanskih sitnih kolačića, koji se na pijacama prodaju na kilogram, a svaki komadić je zasebno upakovan, da se ne bi sasušio i izgubio aromu. Baza je najčešće ukusno i ne preslatko testo od badema i, pogodićete, pistaća, izmešano sa lokalnim agrumima, ili koštunjavim voćem.
Kombinacije su mnogobrojne i ujedno su slatki suvenir koji će vam, i kad se vratite kući, svojom aromom vratiti sećanje na sve delicije magičnog italijanskog ostrva.
I omogućiti da, kako i dolikuje, kod kuće treći put natenane oplačete Siciliju.
autor:Tina Bilankov
Kažu da se zbog Sicilije plače triput.
-Prvi put od sreće i radosti pred svom tom lepotom, prirodom, plažama, vulkanom, antičkim hramovima i amfiteatrima, baroknim crkvama i građevinama, ukusnom hranom.
-Drugi put od tuge što morate da odete iz tog raja na zemlji.
-A treći put kad se vratite kući i stanete na vagu!
Ova šala nije bez osnova, jer sicilijanskim delicijama je teško odoleti. Čak i ako ste karakter i to možete, grehota je da bar ne probate kad ste već tu.
A šta vam sve nude na Siciliji?
Palermo bije glas da je grad sa najboljom uličnom hranom u Evropi. Njegove ulične pijace, Vučirija, Kapo i Balarò, praznik su i za oči i za nepce.
Ne propušta se šetnja uskim uličicama šarmantnih oronulih fasada, koje se tokom dana, do tri po podne, pretvaraju u šarenilo lokalnih restorančića ili štandova, sa kojih može da se kupi nešto s nogu. Raznovrsna riba, jedan tanjirić „nečega", kuvane hobotnice, prženih liganja, sitnih papalina, komada oslića i druge malo krupnije ribe ili gambora, košta pet evra.
Poznati sicilijanski specijalitet su arančini, pohovane knedle od pirinča, punjene različitim nadevom: mocarelom i pršutom, bolonjeze umakom od mlevenog mesa, pistaćima, kojih na Siciliji ima u izobilju, a uzgajaju se najviše podno Etne.
Meni su se najviše dopale od crnog rižota od sipe sa nadevom od dimljenog lososa u uvek živoj Makeda ulici, žili kucavici centra Palerma. Jedina „mana" im je što su toliko velike da se zasitite od jedne, pa nemate mnogo prilike da isprobate sve ukuse, osim ako ne nameravate da ih jedete baš svaki dan, što i nije preporučljivo, s obzirom na sve ostale delicije, koje ćete propustiti.
Ne zaboravite da ste u Italiji i, ukoliko ste ljubitelj italijanske kuhinje, paste, pice, njoki, lazanje i fokače vrebaju na svakom ćošku, treba samo odabrati pravu.
Lokalni specijalitet je pasta alla Norma, uglavnom sa povrćem.
Probala sam picu u zvanično najboljoj piceriji na Siciliji, u Kataniji, pored barokne crkve Svetog Franje Asiškog i najlepše ulice u gradu, Via Kročifera, gde su na samo 200 metara smeštene četiri crkve i dva manastira. Tradicionalne sicilijanske pice drugačije su od napolitanskih, testo je tanje i pravi se od integralnog domaćeg brašna, pa je tamnije i manje vazdušasto.
Ako se opredelite za bejzik varijantu margarite sa mocarelom i paradajzom, koja mi je preporučena, da bih osetila njihovu autentičnu aromu, ostaćete realno stomaka prepunog praznog testa sa nešto malo „ničega" odozgo, a opet praznog novčanika. Pogotovo kad se prisetite da ste na obližnjoj ribljoj pijaci u Kataniji, najpoznatijoj na ostrvu, tog jutra za samo tri evra pazarili ogroman odrezak slasne tune.
Ali ok, uspomene nemaju cenu. A i Nero d'Avola je bio izvanredan.
Riblje pijace, poput pomenute u centru Katanije, poseban su doživljaj za sve morske sladokusce, jer svež ulov iz mora može da se proba već na licu mesta, na uličnim štandovima. Jedino što u svemu mora da se uživa samo u vreme ranog ručka, budući da su pijace kasnije po podne zatvorene.
Mnoge kulture imaju specijalitete od iznutrica, na Siciliji su poznati panini con milza, sendviči sa telećom slezinom, koja se kuva na specifičan način. Saznala sam da su najčuveniji u maloj, ali popularnoj sendvičari "Antica panineria" u Agriđentu, pa nisam propustila da ih probam, sa kačkavaljem i limunom, kada sam posetila taj grad i čarobnu „Dolinu hramova", najlepše svedočanstvo antičkih korena ostrva.
Sicilijanski specijalitet je i picolo (pizzolo), specifična dupla hrskava pica, koju nisam stigla ni da okusim, ostavila sam nešto i za sledeći put.
Čipolina, ili „lukčić" je takođe izuzetno ukusno pecivo od lisnatog testa sa paradajzom, pršutom i mocarelom.
Red je da se na kraju i zasladite, a tu tek Sicilijanci vade „teško oružje".
Najpoznatiji je kanolo, sećate ga se sigurno iz čuvene replike iz Kopolinog Kuma: "Leave the gun, take the cannoli".
To je rolna od prženog hrskavog testa punjena slatkim kremom od rikote i najčešće pistaća. Najčuveniji je u poslastičarnici manastira Svete Katarine u Palermu, "I segreti del chiostro" (Manastirske tajne), gde se priprema po tradicionalnom receptu časnih sestara, koji se ljubomorno čuva stotinama godina. Može da se bira nadev i dekoracija: pistaći, kandirana pomorandža ili višnja, čokoladni dugmići. Krem je toliko težak i sladak, a kanolo baš velik, da jedva može da se pojede.
Ko je baš ljubitelj slatkog, može da se počasti i kasata tortom, kolačićima minne della vergine (devičanske grudi) i drugim starinskim poslasticama. Meni se kasata, iako kvalitetne i predivne strukture, priznajem, nije toliko dopala, jer je od preterane količine šećera nemoguće uživati u aromi.
Najveće italijansko ostrvo, ipak, ima deserte za svačiji ukus.
Osim klasičnog sladoleda, za vrele letnje dane, ali i za uživanje tokom cele godine, idealna je granita, ledeni desert nalik sorbeu, a najbolja koju sam jela bila je od pistaća, jagode ili badema u poslastičarnici Q-tuppo, blizu katedrale u Palermu. Doduše, ne zaostaje mnogo ni ona od sicilijanskog limuna sa lokalnim slatkim vinom zibibom u čuvenom Viteli baru u Savoki, gde su snimane kultne scene Kuma.
Sicilijanci granitu najčešće jedu uz brioš, fino vazdušasto pecivo, čak i za doručak.
Preporučujem i mnoštvo sicilijanskih sitnih kolačića, koji se na pijacama prodaju na kilogram, a svaki komadić je zasebno upakovan, da se ne bi sasušio i izgubio aromu. Baza je najčešće ukusno i ne preslatko testo od badema i, pogodićete, pistaća, izmešano sa lokalnim agrumima, ili koštunjavim voćem.
Kombinacije su mnogobrojne i ujedno su slatki suvenir koji će vam, i kad se vratite kući, svojom aromom vratiti sećanje na sve delicije magičnog italijanskog ostrva.
I omogućiti da, kako i dolikuje, kod kuće treći put natenane oplačete Siciliju.
autor:Tina Bilankov
