Zašto se više ne uči o istoriji srednjevekovne Bosne?

[mirrko]

al se ovi nas jedan sav uspuvao kopirajuci hrpe besmislica, ali sve uzalud:

alkar ovi jedan pogodija u - nista !

 

[mirrko]

Odakle ime Hrvatin i zašto bi ga neko da sinu? Jel imate neku ideju ti i mudrac šta ti je lajka post?

to je ime savrseno uskladjeno sa srpskim oblicima imena:

Milutin, Dragutin, Radasin, Zivojin itd.

 

[Ovi jedan]

Zanimljiva i ova titula Manuela Prvega, a volia bi saznat nešto više o ovim rimskim zakonima ako sam dobro svatia značenje "the tables of the Romans" :

"Nakon Bitke kod Sirmija (1165. – 1167.), bizantsko-ugarski ugovor smatra Bosnu "dijelom ugarske vlasti koju su zauzeli Bizantci", a bizantski car Manuel I. Komnen koristio je počasni naziv "dalmatikos, ugrikos, bostnik, krobatikos", a u panegiriku Mihaelu Anhila spominje se "dozvola da se Hrvati i Bosanci upišu u rimske zakone"."


https://en.wikipedia.org/wiki/Bosnia_(early_medieval)

 

[Шахрвараз]

Šta je najgore bia bi se okladia da će prezime Borić u vas bit najzasupljenije, al izgubia bi. I ne bi mi bilo krivo


Pogledajte prilog 1834113

Бог с тобом, Борић (или Борич, како год више волиш) није презиме већ лично име тог босанског бана, на страну сулудост идеје да данашња заступљеност неких имена иоле одражава слику и прилику средњовјековне ономастике.

Исти forebears.io ће ти касти да је презиме Стјепановић најзаступљеније у Републици Српској, наоко бих се и сложио са таквим закључком јер су малтене сви Стјепановићи које познајем православни Срби - а наћи Србина Стјепана данас би било равно тражењу игле у пласту сијена.

 

[Ovi jedan]

Бог с тобом, Борић (или Борич, како год више волиш) није презиме већ лично име тог босанског бана, на страну сулудост идеје да данашња заступљеност неких имена иоле одражава слику и прилику средњовјековне ономастике.

Исти forebears.io ће ти касти да је презиме Стјепановић најзаступљеније у Републици Српској, наоко бих се и сложио са таквим закључком јер су малтене сви Стјепановићи које познајем православни Срби - а наћи Србина Стјепана данас би било равно тражењу игле у пласту сијена.

Kritika na mistu ovi put šta je je.

 

[Ovi jedan]

Čitan malo knjigu o "Donjim Krajevima" i prvo šta mi upalo u oko da ženska mrtvo ladno o povijesti Bosne počinje pisat od 10.st. kad se o njoj govori u DAI-u, a prvi spomen Hrvata u kontekstu te zemlje je napad Petra Krešimira na Usoru i mislim Soli. Objektivnost ne djelu

A i kartografija je vidim ide jer ovako opisat položaj Bosne je ruganje zdravom razumu, al više me ništa ne iznenađuje kad su neki vaši u pitanju. Da okružena sa svih stranom Srbijom, a krvi ti irudove

"U znanosti još uvijek postoje različita mišljenja o lokaciji tih naselja, a jedino što se sa sigurnošću može reći jest da su se oba grada nalazila u župnim područjima Sarajeva i Visokog Polja. Deminutiv - "zemljica" (xplov) koristio se za označavanje omjera veličine teritorija Bosne prema veličini cijele Srbije, koja ju je okruživala sa svih strana." (str.28)

https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/Jelena-Mrgic-Radojcic-Donji-Kraji.pdf

 

[Лекизан]

Čitan malo knjigu o "Donjim Krajevima" i prvo šta mi upalo u oko da ženska mrtvo ladno o povijesti Bosne počinje pisat od 10.st. kad se o njoj govori u DAI-u, a prvi spomen Hrvata u kontekstu te zemlje je napad Petra Krešimira na Usoru i mislim Soli. Objektivnost ne djelu

И треба да читаш.А када треба да почне када је први помен Босне у историји управо у ДАИ, и то као српске земље!Трпимировићи нису имали никакве везе са Босном.

 

[Ovi jedan]

Zvornik je nekad nosia naziv Zvonik pa neki lokaliteti s tim imenom na ovim prostorima, a dodajem i Prozor koji se pronalazi još samo kod nas.

Visoko ima na više mista, a Zemunik se nažalost nije održa u Bosni, al je ovi naš kraj Zadra.

Uglavnom, teško je nać neki toponim u BiH koji se češće javlja kod vas nego kod nas ili kojeg kod vas pronalazimo, a kod nas ne za razliku od obrnute situacije šta se može vidit iz priloženog. Toliko zasad.

 

[Ovi jedan]

И треба да читаш.А када треба да почне када је први помен Босне у историји управо у ДАИ, и то као српке земље!Трпимировићи нису имали никакве везе са Босном.

Dosta mi bilo onih par stranica u kojima se vidi kako su postavljene stvari i na čiji mlin ide voda. Objektivnost nula i klasična pristranost kad su neki vaši autori u pitanju tako da samo uživaj u štivu koje je namijenjeno takvima poput tebe. Ja ću se po običaju šta više mogu držat stranaca da dobijem šta relaniji i objektivniji pogled na povijesna zbivanja ovih krajeva.

 

[Лекизан]

Dosta mi bilo onih par stranica u kojima se vidi kako su postavljene stvari i na čiji mlin ide voda. Objektivnost nula i klasična pristranost kad su neki vaši autori u pitanju tako da samo uživaj u štivu koje je namijenjeno takvima poput tebe. Ja ću se po običaju šta više mogu držat stranaca da dobijem šta relaniji i objektivniji pogled na povijesna zbivanja ovih krajeva.

Ослањајући се на националистичке шарлатане као до сада нећеш ништа ни знати.

 

[TuzLaq]

Zašto se više ne uči u školama o istoriji Bosne u srednjem veku? Bosna kao srpska srednjevekovna država po mom mišljenju zaslužuje više prostora u srpskom obrazovnom sistemu. Zašto je istorija Bosne u srednjem veku nekako zanemarena u srpskim školama? Spominju se glavne stvari poput Trvrkovog krunisanja za kralja ali se ne ulazi u detalje kao kao što je slučaj sa istorijom Nemanjića odnosno Raške tj. Srbije. Istorija banovine i kraljevine Bosne ne potpada pod istoriju Srbije ali spada u istoriju Srba.

Dokaz da Bosna nije Srpska zemlja nalazi se u "Povelji Tvrtka Dubrovniku iz 1378"

Tu govori:
>„i odoh u Srpsku zemlju”

To gramatički znači da zemlja iz koje dolazi (Bosna) može biti bilo koja samo ne Srpska.

Isto kao što ne kažeš „odoh ja kući“ ako si već na svom kauču.

 

[Лекизан]

Dokaz da Bosna nije Srpska zemlja nalazi se u "Povelji Tvrtka Dubrovniku iz 1378"

Tu govori:
>„i odoh u Srpsku zemlju”

To gramatički znači da zemlja iz koje dolazi (Bosna) može biti bilo koja samo ne Srpska.

Isto kao što ne kažeš „odoh ja kući“ ako si već na svom kauču.

Каже у тој повељи да је тамо ишао да се крунише српском круном Немањића.
Владао је Босном као српски владар.

 

[TuzLaq]

Каже у тој повељи да је тамо ишао да се крунише српском круном Немањића.
Владао је Босном као српски владар.

Nemam pojma o čemu pričaš, daj mi neki citat pa na bazi tog citata daj mi svoju filozofiju

 

[Лекизан]

Nemam pojma o čemu pričaš, daj mi neki citat pa na bazi tog citata daj mi svoju filozofiju

Поставио си део повеље без да те је занимало шта остало пише у њој!

"Повеља краља Стефана Твртка Дубровнику, од 10. априла 1378.

Побожно [је] и достојно похвалити истинском вјером и жељену ријеч принијети својему добротвору владици Христу, од кога све створено и објављено би на похвалу божанског провиђења, које се смилова човјечијем роду, којега створи према пречистом лику својега Божанства, и даде му власт и разум, да буде [над] свом земаљском твари и да разумије и твори суд и правду посред земље.
Такође затим и мени, своме робу, за милост свога Божанства, дарова да ми процвјета изданак племенито укоријењени у роду мојему и удостоји ме двоструким вијенцем како бих обима господствима управљао, прво испрва у богомданој нам земљи Босни, потом пак господ мој Бог ме почастио да наслиједим пријестол прародитеља мојих, господе српске, зато јер ти моји прародитељи, у земаљском царству царствовавши, и на небеско царство преселили се бише.
Ја, пак, видјевши земљу својих предака остављену након њих и да нема својег пастира, идох у српску земљу, желећи и хтијући оснажити пријестол родитеља мојих. И тамо ишавши окруњен бјех од Бога дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и правити пријестол српске земље, желећи што је пало уздигнути и што се разорило оснажити.
И кад сам дошао у земље Поморске, пришавши пред славни и добронарочити град Дубровник, и ту изиђоше пред наше величанство поштена властела дубровачка, са сваком славом и чашћу и подсјетише наше величанство на своје законе, уговоре и повеље које су имали с прародитељима нашег величанства, с господом босанском.
И о том су говорила пред нашим величанством ова и ова властела: Марин Менчетић, Михаил Бобаљевић, Добре Kаличиевић, Матео Журговић, Жун Градић, Никола Гундулић. И ова властела хтјела је потврдити код нашег величанства своје законе и уговоре које су имали с прародитељима и родитељима нашег величанства, с господом босанском и господином баном Стефаном.
И зарад љубави и заједништва нашег и наших претходника које смо имали с градом Дубровником и властелом дубровачком, зарад тога им наше величанство записа и потврди и боље уреди све законе и уговоре и повеље и трговачке слободе које су имали са господом босанском.
И потом подсјетише наше величанство горе споменута властела дубровачка и на уговоре и законе и повеље које је имао град Дубровник с господом српском и рашком. И док сам испуњавао пријашњу љубав и склад с градом Дубровником и његовом поштованом властелом, учиних милост, записах и обнових и боље испуних у свакој слободи и чистоти да се имају чврстим и непромијењеним држати ти уговори и закони и повеље и трговачке слободе и ни од кога да не буду отете. Послије ове наше ријечи и потврде обећа град Дубровник и властела дубровачка да ће нашем величанству законито давати доходак српски, који су давали и српској господи, такође да ће нашем величанству давати сваког будућег Дмитрова дана двије тисуће перпера под овим уговором, законом и начином све док наше величанство држи и господари овом земљом приморском: Требињем, Kонавлима и Драчевицом.
И овим обећањем обећа наше величанство властели дубровачкој, да дубровачки трговци и роба пролазе по цијелој нашој земљи и држави слободно, и да им тога нико се смије бранити, и да нико не смије за њима ни за њиховом робом посегнути или их чим задржавати, ни властелин ни властеличић, нити било ко мали или велики. Ако ли се тко дрзне и потвори ријеч нашу, и узме им нешто у области
краљевства ми, да им ја то имам платити из своје коморе, а кривца тога да имам тражити.
И обавезујем се да ћу њихово владаније чувати и пазити од напада, од крађе, од сваке злобе и силе, и још се обавезујем ако има тко што говорити или чинити присилу граду Дубровнику за тај доходак који имају давати мом краљевству, да има краљевство ми од тога њих бранити и помагати да им се нека штета у владанију или у трговању не учини за то.
И не дао Бог, деси се неко вријеме и не буде ова земља у области краљевства ми: Требиње, Kонавле и Драчевица, или краљевство ми не испуни и не направи вишереченога, и не плати трговаца, или не пази владанија, или снађе њих нека штета за онај доходак, да краљевство ми неће њих питати за онај доходак, нити ико други након мене, нити они да су дужни давати га. И након свега овог обећа краљевство ми с богодарованом ми краљевства ми матером, госпођом кира Јеленом и с госпођом краљицом кира Доротејом и с изабраном властелом краљевства ми, а ту бише при краљевству ми властела: жупан Бранко Прибинић, дворски Вукосав Стефковић, Добрашин Стефановић, војвода Влатко Вуковић, кнез Вукашин Милатовић, кнез Прибоје Мастновић, жупан Бјељак Санковић, ставилац Твртко Влађевић, Вукац Владисалић.
И тако обећавамо да буде међу краљевством ми и међу градом Дубровником и његовом властелом вјерна и свесрдачна љубав, какву су имали с њим прародитељи и родитељи краљевства ми господа српска и босанска. И за ову ријеч и за ову правду горенаписану обећа краљевство ми на светом Еванђељу и пред часним крстом Христовим и с матером краљевства ми и с краљицом и с вишереченом властелом да буде ова ријеч и ово обећање записано тврдо и непоколебљиво до дана и до вијека: тко ли се дрзне и потвори ову ријеч и обећање наше на које смо се обавезали и записали, нека прими на себе и на своју душу оне клетве, које смо ми обострано изрекли пред светим Еванђељем, а краљевство ми да ово никада не потвори, док када град Дубровник и властела дубровачка ово не потворе и неком невјером не изгубе они и њихова дјеца и њихови насљедници.
И молим и забрањујем, кога год Бог постави послије мене на пријестол краљевства ми, да ово не потвори, него штавише, боље да га испуњава и потврђује и боље да јача.
И ово обећање и писање записа и потврди краљевство ми пред градом Дубровником у Жрновницама године по рођењу Христову 1378. мјесеца априла 10 дан. И послије свега свршеног дођоше свепоштени властелини дубровачки Добре Kалићиевић и Матео Журговић у славни двор краљевства нашег у Трстивницу, и ја госпођа кира Јелена и госпођа краљица кира Доротеја, виђевши обећања и увјете господина краља с градом Дубровником вишеписане, и ова боље потврђујући, присегосмо пред светим Еванђељем и пред часним крстом Христовим у цркви светог Гргура и с нашом властелом, с овима и с овима: војвода Вукац Хрватинић, кнез Вукота Прибинић, кнез Хеген Драгослалић, Влатко Војводић, жупан Вукац Чрнуговић, Радослав Прибинић, Вукмир Семковић, Храна Вуковић, Пурћа Хрватинић, Бјелица Ижесалић, жупан Диница.
И тако обећасмо и присегосмо у све вишеуписано да је тврдо и непоколебљиво до дана и до вијека. И ово сврши се мјесеца јуна 17. дан. А писа логофет Владе.

Стефан Твртко у Христа Бога краљ Србима и Босни и Приморју."

 

[Frontiersman]

Dokaz da Bosna nije Srpska zemlja nalazi se u "Povelji Tvrtka Dubrovniku iz 1378"

Tu govori:
>„i odoh u Srpsku zemlju”

To gramatički znači da zemlja iz koje dolazi (Bosna) može biti bilo koja samo ne Srpska.

Isto kao što ne kažeš „odoh ja kući“ ako si već na svom kauču.

Srpska zemlja je naziv za Srbiju. Tako se ona zvala u srednjem vijeku. Ne nosi termin isto značenje ko i danas.

 

[TuzLaq]

Поставио си део повеље без да те је занимало шта остало пише у њој!

"Повеља краља Стефана Твртка Дубровнику, од 10. априла 1378.

Побожно [је] и достојно похвалити истинском вјером и жељену ријеч принијети својему добротвору владици Христу, од кога све створено и објављено би на похвалу божанског провиђења, које се смилова човјечијем роду, којега створи према пречистом лику својега Божанства, и даде му власт и разум, да буде [над] свом земаљском твари и да разумије и твори суд и правду посред земље.
Такође затим и мени, своме робу, за милост свога Божанства, дарова да ми процвјета изданак племенито укоријењени у роду мојему и удостоји ме двоструким вијенцем како бих обима господствима управљао, прво испрва у богомданој нам земљи Босни, потом пак господ мој Бог ме почастио да наслиједим пријестол прародитеља мојих, господе српске, зато јер ти моји прародитељи, у земаљском царству царствовавши, и на небеско царство преселили се бише.
Ја, пак, видјевши земљу својих предака остављену након њих и да нема својег пастира, идох у српску земљу, желећи и хтијући оснажити пријестол родитеља мојих. И тамо ишавши окруњен бјех од Бога дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и правити пријестол српске земље, желећи што је пало уздигнути и што се разорило оснажити.
И кад сам дошао у земље Поморске, пришавши пред славни и добронарочити град Дубровник, и ту изиђоше пред наше величанство поштена властела дубровачка, са сваком славом и чашћу и подсјетише наше величанство на своје законе, уговоре и повеље које су имали с прародитељима нашег величанства, с господом босанском.
И о том су говорила пред нашим величанством ова и ова властела: Марин Менчетић, Михаил Бобаљевић, Добре Kаличиевић, Матео Журговић, Жун Градић, Никола Гундулић. И ова властела хтјела је потврдити код нашег величанства своје законе и уговоре које су имали с прародитељима и родитељима нашег величанства, с господом босанском и господином баном Стефаном.
И зарад љубави и заједништва нашег и наших претходника које смо имали с градом Дубровником и властелом дубровачком, зарад тога им наше величанство записа и потврди и боље уреди све законе и уговоре и повеље и трговачке слободе које су имали са господом босанском.
И потом подсјетише наше величанство горе споменута властела дубровачка и на уговоре и законе и повеље које је имао град Дубровник с господом српском и рашком. И док сам испуњавао пријашњу љубав и склад с градом Дубровником и његовом поштованом властелом, учиних милост, записах и обнових и боље испуних у свакој слободи и чистоти да се имају чврстим и непромијењеним држати ти уговори и закони и повеље и трговачке слободе и ни од кога да не буду отете. Послије ове наше ријечи и потврде обећа град Дубровник и властела дубровачка да ће нашем величанству законито давати доходак српски, који су давали и српској господи, такође да ће нашем величанству давати сваког будућег Дмитрова дана двије тисуће перпера под овим уговором, законом и начином све док наше величанство држи и господари овом земљом приморском: Требињем, Kонавлима и Драчевицом.
И овим обећањем обећа наше величанство властели дубровачкој, да дубровачки трговци и роба пролазе по цијелој нашој земљи и држави слободно, и да им тога нико се смије бранити, и да нико не смије за њима ни за њиховом робом посегнути или их чим задржавати, ни властелин ни властеличић, нити било ко мали или велики. Ако ли се тко дрзне и потвори ријеч нашу, и узме им нешто у области
краљевства ми, да им ја то имам платити из своје коморе, а кривца тога да имам тражити.
И обавезујем се да ћу њихово владаније чувати и пазити од напада, од крађе, од сваке злобе и силе, и још се обавезујем ако има тко што говорити или чинити присилу граду Дубровнику за тај доходак који имају давати мом краљевству, да има краљевство ми од тога њих бранити и помагати да им се нека штета у владанију или у трговању не учини за то.
И не дао Бог, деси се неко вријеме и не буде ова земља у области краљевства ми: Требиње, Kонавле и Драчевица, или краљевство ми не испуни и не направи вишереченога, и не плати трговаца, или не пази владанија, или снађе њих нека штета за онај доходак, да краљевство ми неће њих питати за онај доходак, нити ико други након мене, нити они да су дужни давати га. И након свега овог обећа краљевство ми с богодарованом ми краљевства ми матером, госпођом кира Јеленом и с госпођом краљицом кира Доротејом и с изабраном властелом краљевства ми, а ту бише при краљевству ми властела: жупан Бранко Прибинић, дворски Вукосав Стефковић, Добрашин Стефановић, војвода Влатко Вуковић, кнез Вукашин Милатовић, кнез Прибоје Мастновић, жупан Бјељак Санковић, ставилац Твртко Влађевић, Вукац Владисалић.
И тако обећавамо да буде међу краљевством ми и међу градом Дубровником и његовом властелом вјерна и свесрдачна љубав, какву су имали с њим прародитељи и родитељи краљевства ми господа српска и босанска. И за ову ријеч и за ову правду горенаписану обећа краљевство ми на светом Еванђељу и пред часним крстом Христовим и с матером краљевства ми и с краљицом и с вишереченом властелом да буде ова ријеч и ово обећање записано тврдо и непоколебљиво до дана и до вијека: тко ли се дрзне и потвори ову ријеч и обећање наше на које смо се обавезали и записали, нека прими на себе и на своју душу оне клетве, које смо ми обострано изрекли пред светим Еванђељем, а краљевство ми да ово никада не потвори, док када град Дубровник и властела дубровачка ово не потворе и неком невјером не изгубе они и њихова дјеца и њихови насљедници.
И молим и забрањујем, кога год Бог постави послије мене на пријестол краљевства ми, да ово не потвори, него штавише, боље да га испуњава и потврђује и боље да јача.
И ово обећање и писање записа и потврди краљевство ми пред градом Дубровником у Жрновницама године по рођењу Христову 1378. мјесеца априла 10 дан. И послије свега свршеног дођоше свепоштени властелини дубровачки Добре Kалићиевић и Матео Журговић у славни двор краљевства нашег у Трстивницу, и ја госпођа кира Јелена и госпођа краљица кира Доротеја, виђевши обећања и увјете господина краља с градом Дубровником вишеписане, и ова боље потврђујући, присегосмо пред светим Еванђељем и пред часним крстом Христовим у цркви светог Гргура и с нашом властелом, с овима и с овима: војвода Вукац Хрватинић, кнез Вукота Прибинић, кнез Хеген Драгослалић, Влатко Војводић, жупан Вукац Чрнуговић, Радослав Прибинић, Вукмир Семковић, Храна Вуковић, Пурћа Хрватинић, Бјелица Ижесалић, жупан Диница.
И тако обећасмо и присегосмо у све вишеуписано да је тврдо и непоколебљиво до дана и до вијека. И ово сврши се мјесеца јуна 17. дан. А писа логофет Владе.

Стефан Твртко у Христа Бога краљ Србима и Босни и Приморју."
Pogledajte prilog 1850813

Nešto si pogrešno citiro u toj povelji, jer nigdje u orginalu ne piše kralj Srbima. Piše Kralj Srbljem.
A što mi čitavu povelju pokazuješ, šta je tačno tvoj ključni citat iz te povelje da je Tvrtko Srbin, osim tog fake citatata?

 

[Лекизан]

Nešto si pogrešno citiro u toj povelji, jer nigdje u orginalu ne piše kralj Srbima. Piše Kralj Srbljem.
A što mi čitavu povelju pokazuješ, šta je tačno tvoj ključni citat iz te povelje da je Tvrtko Srbin, osim tog fake citatata?

Не разумем шта хоћеш.
Србљем и значи Србима.
https://www.academia.edu/32763406/P...ovnice_10_april_1378_Trstivnica_17_juni_1378_