Sedeo sam tako sa dva prijatelja. Jedan je ateista, kao i ja, a drugi je vernik. I tako mi pričamo o svemu i svačemu, i na kraju stignemo i do boga. Ovaj ateista kaže da nema dokaza za postojanje boga i za tačnost biblijskih priča, ali da je ok da ovaj veruje u to. Ali ne, ovaj vernik kreće da ga ubeđuje kako postoje istorijske činjenice o postojanju boga, i počinje da iznosi "dokaze". Kad bi mu ateista rekao da ti dokazi nisu valjani i da zapravo ne govore ni o čemu, ovaj 'rišćan bi rekao kako je ateista slep, zatucan i da nije oborio nijedan njegov dokaz.
Tu sam se i ja uključio i rekao:
- On kaže da ti dokazi nisu valjani, ne kaže da ih nisi izneo. I ne znam kako on može biti zatucan. Ti veruješ u mađije iz bronzanog doba, ne on. On ti kaže da je u redu da veruješ ali da ne možeš da govoriš da je to istina i realnost jer nije. Zato se i zove VERA a ne NAUKA.
Dakle, postavlja se pitanje - Zašto vernici imaju potrebu da te ubeđuju da je njihova vera apsolutna istina?
I, ako jeste, zašto je pravoslavlje vera, a ne nauka?
Tu sam se i ja uključio i rekao:
- On kaže da ti dokazi nisu valjani, ne kaže da ih nisi izneo. I ne znam kako on može biti zatucan. Ti veruješ u mađije iz bronzanog doba, ne on. On ti kaže da je u redu da veruješ ali da ne možeš da govoriš da je to istina i realnost jer nije. Zato se i zove VERA a ne NAUKA.
Dakle, postavlja se pitanje - Zašto vernici imaju potrebu da te ubeđuju da je njihova vera apsolutna istina?
I, ako jeste, zašto je pravoslavlje vera, a ne nauka?