Због таргичних последица грађанског рата које се тек сад појављују у најстрашнијем облику дошло је до опште пометње по питању покрета који су у том рату учествовали.
Равногорски покрет, познат и као ЈВуО, народски речено- четници су једини антифашистички покрет демократске провенијенције.
Управо та провенијенција смета партизанима и њиховим потомцима те због ње и праве општу хајку.
Партизански покрет је силом прилика након раскида споразума Рибентроп-Молотов добио епитет антифашистичког, уједно то је и једина одредница која га одваја од нациста и фашиста, суштински, партизански покрет је, као продужена рука антидемократске Тајне Интернационалне Терористичке Организације, био гори и од самих нациста. Споразуми са Немцима по којима су партизани били дужни да у случају Англо инвазије, планиране за '43-у, бране интерес Рајха да би одбранили интерес Револуције довољно говори довољно говори о политичкој природи партизанског покрета, док сарадња са усташама у погрому над Српским народом а све у циљу стварања критичне масе као услова сваке револуције довољно говори о моралности комунистичког врха којем поменути Капичић, као потоњи управник затвора на Голом отоку где су усташе били чувари, и сам припада.
То што су партизани завршили на победничкој страни је резултат политичких игри на основу којих су и Италијани завршили као победници након Првог светског рата.
СДК-ЗБОР, југословенски покрет антидемократске провенијенције али их не можемо назвати фашистима јер као покрет нису имали фашистичке карактеристике, ни програмски а ни формално. Сарадници окупатора али никако квислинзи у правом значењу те речи јер су били под окриљем Недићеве Владе која никада није потисала и ставила на снагу закон о прогону Јевреја и није слала јединице на Источни фронт.
Највећи проблем је у томе што баштиници традиције партизанског покрета и даље инсистирају на фалсификовању историје јер је то једини начин да задрже монопол на антифашизам који им служи као сапун за прање руку крвавих до рамена.
Кад год неко изнесе истину о срамној улози КПЈ и партизанског покрета они то аутоматски називају ударом на антифашизам.
Након свега, без обзира на све, ми имамо два антифашистичка покрета и један покрет којии јесте сарађивао али није квислиншки а тиме не може нико да се подичи па чак ни Французи.
Не смемо дозволити да Хрвати преотму партизански покрет и тиме оперу са себе српску крв проливену у најстражнијем етноциду 20-ог века.
Треба раздвојити партизане-комунисте и партизане-Србе јер су први злоупотребљавали друге.
Знакм да је овим другима тешко да признају да су испали невиђено глупи и да су учествовали у истребљењу сопственог народа и уништавању сопствене државе и државности.
Далеко било да тражим да се неко одрекне свог претка само због тога што је био партизан или да тврдим да је немогуће да се неки партизан покаје, има примера, већ само покушавам да нагласим да је једина разлика између партизана с потомцима и четника с потомцима чисто моралног а не политичког типа, и ако дође до одрицања од заблуде свака па и та разлика међу нама неће постојати.
Управо тога се плаше ликови који на основу породично-политичког континуитета уништавају Србију вриштећи како је сваки удар на њих удар на антифашизам.
