Svest ti je sve što jest. Svesnost je individualna i ima različite nivoe.
Uobičajeno se svesnošću naziva stanje koje je u suprotnosti sa snom,
budno stanje.
Za mene je pad čovekov pad njegovog nivoa svesnosti. Odvajanje
ili udaljavanje od Izvora, pa samim tim dolazi i do grešnosti, odnosno
do škodljivog ponašanja.
(1) "Svest je sve što jeste.." kažeš. ali šta je to sve što jeste?
Gde je tvoja svest, tebe, duhovnog Bića, Duše, ono što jesi i što si besmrtno i većito Biće?
Ona svest koja je sveukupna i obuhvata svu svest Kreatora, Boga je sama suština života koju znamo pod nekoliko desetina imena a ovde kao Duh Sveti ili Reč Boga.
(2) Svest radnog dela uma ili uma koji je zadužen za naše budno stanje je ono što još znamo kao svest naše ličnosti ili ego svest odnosno svest nižeg "ja". Otuda, to nije svesnost već je prihvaćeno sa širenjem metafizičkih učenja baš ta reč.
Promena svesnosti je kada spoznajemo nešto malo više nego što smo o tom nečem znali ranije pa otuda podižemo sami nivo svesnosti o otom nečem. Inače to još uvek nije ekspanzija svesti našeg nižeg ja. Mada, u isto vreme to i jeste ali tako majušno da se čak i ne primeti ta promena u nivoima naše svesti.
Naročito treba o tome voditi računa jer, ako je neko u visokom stanju duhovne svesti on može i te kako i to veoma osetno menjati svoju dnevno budnu svest ili svoj program (softver) te budne svesti ili ego svesti. To je način kada neko inkarnira među dušama (roditeljima čija duhovna svest i nije na zavidnom nivou ali on ipak kroz sazrevanje promeni svoja shvatanja i odnos prema životu da zavidnogh nivoa.
Pad čoveka je jedan religijski izraz koji oslikava neznanje i nerazumevanje samih religijskih lidera.
Naša duhovna Svest nikada ne možemirovati u jednom stanju već uvek sa svakom našom misli, odlukom, radnjom ili nekim delom uvek se uzdiže (ekspandira) ili se spusta na prethodno stanje. Jednostavno svest nije jedna konstanta mada, sa veremenom uvek pokazuje progres. To je nešto poput jedne krive na dijagramu koja u generalnom stalno pokazuje kretanje ka naviše ali sa neprekidnim malim oscilacijama, u vidu stepenika "naviše-naniž".
Čovek ili ma ko kao Duša (jer sve što je živo je u osnovi Duša) da izraz "čovekov pad" ne odgovara istini. Udalajvanje od Kreatora, Boga, kao takvo ne postoji jer je ON svestan i zna da naš duhovni progres ne može teći drugačije i On to nikada nikome ne uzima za prekor ili za kaznu.
Jednostasvno mi ekspandiramo svoju svest uvek iz upare3nih uzroka i posledica jer na svaki pokrenuti uzrok dobijamo povratnu posledicu i iz tih rezultata sagledavamo (percepiramo) mi, Duša i tako ekspandiramo svoju svest.
U svetovima Boga niko i nikada ne može otpasti niti postoje otpali anđeli ili bilo šta i bilo ko. To je jednostavno nemoguće ili da neko uopšte može sam bez plana samog Kreatora preduzeti išta svojevoljno.
Naravno, mi smo ovde u školi u kojoj kao što rekoh jedni drugima nesvesno p"odmećemo nogu" ili "pružamo ruku pomoći" i iz svega toga sagledavamo i učimo živeti u skladu sa Zakonom Ljubavi.
Da ponovim, odvajanje od Boga (kojeg nazivaš Izvor) nije moguće a samim tim grešnost ne postoji u onom smislu kako to podučavaju religije. Kako bi i bilo ako nas je Bog poslao da upravo iz učinjenih uzroka ubiramo posledice pa bilo da imaju predznak (+) ili (-). Naravno to je ono što na Istoku zovu karma a na zapadu Sudbina, jer mi smo to uzrokovaliu i sa time se suočavamo.
U skladu sa tim ne postji oprost kako to ljudi vweruju jer kada bismo izbegli posledice kako bismo mogli naučiti živeti sa Zakonom Ljubavi.
Ta reč "svesnost" je uglavnom nastala kao posledica pomodfarstva onih koji su hteli pokazati da nešto jesu stvarno saznali bez da sagledaju da su prihvatili nešto nakaradnije nego što su ga imali u vlastitoj religiji ili duhovnim učenjima.
