Био сам на ратишту и из неких мојих уверења (не верских) рекао сам надређенима да ћу пушку узети, чистити и сл. али да у човека нећу пуцати. На питање шта ће бити ако неко у мене упери пукз рекао сам да имам мир с Богом и да ћу ја код Господа, а тај који ме убио нека решава после на Божијем суду то што ме убио. И тако, ставе ме на стражу, на сваких 5 минута неко је излазио до тоалета јер су знали за мој став и коментарисали - пусти будалу што ће њега да убију, него ће нас да побију, и после пар дана су ми дали дужности које нису подразумевале пуцање (да би се и војска и официри наспавали, а не да дрежде будни јер сам ја на стражи). При томе нити сам ја тражио да било шта и кога браним, нити сам тражио да било ко мене брани и штити од било кога.
Људи који из верских уверења не желе да пуцају је било и биће. Сетимо се само Менонита, Амиша у свету или Назарена у Србији (имате сјајно документована седочења с Голог Отока и сл)...