Zašto se javlja strah od napuštanja i kako ga prevazići?

[Džudi S]

Strah od napuštanja predstavlja iracionalan, neopravdan strah da će vas ljudi koje volite ostaviti fizički i/ili emocionalno.

Svi se ponekad brinemo da ćemo izgubiti voljenu osobu ili da će nas partner ostaviti. To je sasvim normalna pojava koja je sastavni deo života.

Međutim, kod nekih ljudi briga je prisutna stalno i javlja se bez ikakvog razloga ili povoda. Oni nikada ne prestaju da se plaše da bi mogli biti izostavljeni, ostavljeni ili odbačeni. Ne samo od strane partnera ili člana porodice, već i od prijatelja, poznanika ili kolega. U tom slučaju reč je o strahu od napuštanja.

Zašto se javlja strah od napuštanja?
Uzroci straha od napuštanja su složeni. I dok je kod nekih pokretač određeni događaj, kod drugih nastaje kombinacijom više faktora.

U većini slučajeva strah od napuštanja se razvija nakon preživljene traume. Smrt roditelja ili bliskih prijatelja je najtragičniji događaj koji vas može zadesiti. Ovaj neočekivani gubitak stvara emocionalnu prazninu koju može popuniti strah.

Napuštanje od strane bližnjih u detinjstvu predstavlja okidač za razvoj straha u kasnijim godinama.

Kako se manifestuje strah od napuštanja?​

Hronična briga zbog napuštanja je karakteristični znak. Prate ga niz drugih.

Osobe sa ovim problemom se osećaju nesigurno i nedostojno ljubavi. Teško veruju ljudima i preosetljivi su na kritike.

Umeju brzo da se vežu za ljude, ali zbog stalno prisutnog straha ne uspevaju da se potpuno posvete. Posledica toga jeste nemogućnost ostvarivanja dugoročnih veza, te brzo nastavljaju sami.

Ove osobe teže da ugode ljudima, radeći stvari koje nisu u skladu sa njihovim stavovima.

Kako se osloboditi straha od napuštanja?​

Cilj oslobađanja straha od napuštanja jeste uspostavljanje zdravih emocionalnih granica. U tome važnu ulogu ima psihoterapeut.

Ceo tekst na sajtu https://psiholoskosavetovanje.rs/strah-od-napustanja/

****

Da li ste nekada osetili strah od napuštanja?

Kako ste prevazišli taj strah, ili ga trenutno prevazilazite?

Koji savet biste dali osobi koja ima strah od napuštanja?


Foto: Psihološko savetovanje

 

[Džudi S]

Ja sam osećala i još ponekad osećam strah od napuštanja. Razlog za taj strah je gubitak mnogih voljenih i bliskih osoba.

Prevazilazim taj strah tako što znam da je iracionalan i znam da nikada neću u potpunosti ostati sama na ovom svetu.

Pišem o tome, to je terapijsko pisanje.

Osobi ili osobama koje imaju taj strah mogu da kažem samo sledeće: Glavu gore! Niste sami, niste jedini koji imate taj strah.

Svako od nas, pored uže ima i širu porodicu, i prijatelje, poznanike, kolege, komšije..nikada nećete biti potpuno sami.

 

[Mecenaa]

"Da li ste nekad osetili strah od napustanja"
Nisam siguran da je bas bio strah.neka praznina vise.vise dragih osoba mi je umrlo,ubijeno pa i ubilo se da kazem.u pocetku me hvatala praznina pa bes i ludilo i na kraju pomirenje sa sudbinom i da guram dalje.
Imam obicaj da cesto odem u crkvu i upalim im svecu(onima koji nisu na ovome svetu) za pokoj duse a onima koji jesu upalim za zdravlje i srecu.
Vremenom se naviknes koliko moze.
"Kako ste prevazisli taj strah ili ga trenutno prevazilazite"
Prvi put sam u besu bio spreman da fizicki eliminisem osobu koju sam smatrao odgovornim.srecom neko pametan me sprecio.
Imam obicaj nakon takvih stvari da se iskljucim od sveta par dana i u tisini da me niko ne vidi izludim,isplacem.to traje par dana malo se oporavim i izadjem nasmejan da niko ne zna da sam uopste bio na ivici.
Zadnji put sam bio preterao posle smrti bliske osobe otisao sam kod nekih poznanika na planinu i cepao drva 6 meseci.dosao sam sebi posle 2 ali sam morao da budem 6 meseci trebala im pomoc.na kraju sam bukvalno pobegao .

Prevazisao sam ali mi srce postalo ko kamen.kazu neki koji me znaju ti bre nikad suzu ne bi pustio.ja se mislim isplakao sam kofu ali mucak da takvi vide.
Savet?nisam kompetentan za takve savete sve zavisi od coveka do coveka.slomi te pa te sastavi pa opet slomi i na kraju oguglas.
Sta reci otimamo se otimajte sve je to u roku sluzbe

 

[Banovic_Strahinja]

Kad sam bio jako mali imao sam boravak u bolnici, detalji su odavno zaboravljeni, ostala su samo secanja na secanja, duge noci, osecaj napustenosti i zelja da budem voljen,
jednom prilikom je tata zamolio nekog aviomehanicara da mi pokaze avion, ja sam u jednom trenutku poceo da placem jer sam mislio da me se zele resiti, pa mi se tu uvukao strah da cu ostati sam, daleko od svih,
na neki nacin moj se strah i ostvario, no opet ima nekih benefita i u slobodi,
uzimao sam po 2-3 nedelje godisnjega i provodio s (primarnom) porodicom, no skontao sam da me nakon 2 nedelje pocinju iritirati…

Sto se umiranja tice, tu se covek takodje navikne, pogotovo 90te su bile dobar trening.

 

[ivaivanovic]

Mene i mog sina od 5 godina napustio je njegov tata pre par meseci. Bio je jako vezan za njega, a sada ga vise ne vidja. Ja se plasim da bi on u zrelom dobu mogao da ima taj strah. Sada me steze za ruku i ne odvaja se od mene, bojeci se valjda da ga i ja ne ostavim. Ponavljam mu cesto da ga volim najvise na svetu i da cu uvek biti tu za njega. Mozda bi bilo najbolje odvesti ga kod decijeg psihologa? Ima li neko slicno isktustvo? I ja se sama jos nisam oporavila...

 

[Džudi S]

no opet ima nekih benefita i u slobodi,

Slažem se u potpunosti. I ja bih nekada da imam tu slobodu, ali ne mogu. Ne mogu zbog zdravstvenih problema.

 

[Mecenaa]

Mene i mog sina od 5 godina napustio je njegov tata pre par meseci. Bio je jako vezan za njega, a sada ga vise ne vidja. Ja se plasim da bi on u zrelom dobu mogao da ima taj strah. Sada me steze za ruku i ne odvaja se od mene, bojeci se valjda da ga i ja ne ostavim. Ponavljam mu cesto da ga volim najvise na svetu i da cu uvek biti tu za njega. Mozda bi bilo najbolje odvesti ga kod decijeg psihologa? Ima li neko slicno isktustvo? I ja se sama jos nisam oporavila...

Mene je napustila majka moje dece.bio sam vezan za njih dve i one za mene(cerke).ja sam kriv ne ta zena i nije druga zena bila u pitanju nego moj nacin zivota.
Deca su bila istraumirana i pod stresom.mladju cerku je majka vodila kod psihijatra a starija(ljuta na mene dan danas).
Psihijatar joj je pomogao samo pricom da se trgne malo.znaci ipak je to veliki stres.ako smem uopste da dam neki savet deciji psiholog je dobra stvar.

 

[Banovic_Strahinja]

i nije druga zena bila u pitanju nego moj nacin zivota.

Imam osecaj da je PTSD u pitanju, dosta je i porodica i zivota upropastio.

Mozda bi bilo najbolje odvesti ga kod decijeg psihologa?

Mislim da je to najbolja ideja, deca to sve dozivljavaju na neki svoj nacin i nije lako znati kako se ponasati, s jedne strane treba pokazati emocije i podrsku s druge strane nekad moze biti i previse zastite, tako da je dobro poslusati savet strucnjaka.

 

[Zelena milja]

Da li ste nekada osetili strah od napuštanja?

Naravno, kao i svi.

Kako ste prevazišli taj strah, ili ga trenutno prevazilazite?

Prevazilazim ga vremenom. Sve dužim periodima nerazmišljanja o toj osobi, uz nenadane bolne potrese tuge.

 

[Zauz]

Svako od nas,

Не баш....

pored uže

....тачно ал' зависи како то иде,да ли су подршка права или очекују да свако за себе уради шта треба,да ли су вечне расправе у недоглед или колико~толико има разумевања,да ли је неко на речима агресиван те се не сме заиста причати о ничему или се свађају око наслеђивања те не говоре,раздор?

ima i širu porodicu

Многи "имају" у породичном стаблу и на папиру ако постоји књига о сродству али реалности то служи да се не деси инцест неке врсте једино.
Многи се праве често да не познају родбину која им не одговара{ јер има мање пара или неожењени,неудате,без деце,нису хетеро,анксиозни,дентофоби итд.исл.} те и немају контакт са таквима или показују гађење,презир.

, i prijatelje,

Један или ни један јер је данас то постала узречица кад се некоме заборави име,исто безначајна као и "брате,сестро" кад се некоме заборави име.

poznanike,

Ако постоје то је површно........

kolege,

....који се труде да некоме наместе отказ те запосле неког свог или потказују шефовима да би имали више пара,ту је боље ћутати и радити јер се лако губи посао као и постаје циљ мобинга ако осете слабе тачке.

komšije..

Са презрењем гледају оне који пара немају или имају мање од њих,некада су подли бескрајно а некада заиста ако немају интерес за дружењем одбијају сваку комуникацију.Често кад су у јавној вези,веридби,се ожене или удају не смеју ни да се јаве комшилуку супротног пола јер су заузети и озбиљни.
Знају да буду натегнуто по некад ту за по нешто ако је баш хитно једном годишње можда {али је боље не рачунати на то јер одбијају одмах} иначе је исто као да не постоје осим ако пустају екстремно гласну музику или праве неку другу врсту прејаке буке.

nikada nećete biti potpuno sami.

Чак ни брак није гаранција јер постоји развод,чак ни деца нису гаранција јер могу да оду и питање је да ли је ово класично "никад не реци никад" јер се деси,већ саопштити далеко било или дај Боже.Није то реч као реч већ неко значење и дубоко укорењено веровање да се "никад" свакако деси те зато заобилази као реч.

 

[The_Night_Hawk]

Ne seccam se da sam se plasio napustanja.
Doduse uvek sam se jos kao dete prilagodjavao svima
s kim god da sam bio
A umeo sam kao veoma mali da potonem u svet igre i masste
nije mi smetalo da budem sam...
A sa vremenom sam se navikao da niko ne pokazuje ljubav prema meni
ne kazem da me nisu voleli samo nisu umeli da pokazu...
Zato danas nemam nikakave emocije tipa ijaoooooo sta ako me napusti neko
sta bre ko ima da me napusta ceo zivot sam potpuno sam
Odlasci najblizih? To se prevazilazi polako s vremenom kako covek zna i ume
a neko mozda i ne ume ali nije bitno samo se treba boriti uvek.

 

[Џорџи]

Od malena treba decu pustiti da se sama razvijaju i ne zavise od drugih,da se osamostale i steknu samopouzdanje,ja se posvetim svakom ko udje u moj zivot i stavljam ispred svojih potreba i navika,nikad nemaju taj osecaj sigurno pored mene,pa bi tako svi trebalo da se unesu u odnos a uglavnom je povrsno,njima je to trud,nesto sto im nije lako i podrazumevajuce,pa je i bolje svako svojim putem,za ljubav i prijatelje se ne treba boriti ili legnu ili ne

 

[Džudi S]

Imam osecaj da je PTSD u pitanju, dosta je i porodica i zivota upropastio.

Tačno. PTSD ili PTSP uništavaju i porodice, ali i prijateljske odnose. Mislim ( znam ) da je PTSD jedan od najgorih poremećaja.

Nikome ne bih poželela da ima taj poremećaj..