Оне добијају мушкарце на готовом, ми морамо да се трудимо да јуримо девојке. Није у реду причати да је нека имала толико и толико бивших, али зашто се онда оне љуте на неускусне мушкарце који се боре да исто тако буду сексуално остварени, да имају пуно веза, и окривљавају их због површности? Да ли је у реду та њихова љутња, мислим да није.
Бити са једним, другим, трећим, гради искуство и самопоуздање. Није чудно што су неискусни најмање самопоуздани. Неко ко се науживао у животу и изградио се као личност кроз односе са другима би да забрањује другима исто то, и забрањују им да буду срећни.
Можда је донекле и заслужено бити површан јер ако си ти неком број тај те пореди са бившима и не можеш баш да му будеш једини, онда од тебе не може да очекује исто да си му једина и љубав свог живота. Треба слични са сличнима са буду, па макар био то мушкарац са 70 и девојка са 25 скроз истих сексуалних искустава, године су само број, битније је једнако искуство.