RickRoss
Buduća legenda
- Poruka
- 32.580
Danas preko 55% svetskog stanovništva veruje u ''jednog, pravog Avramovog Boga'', veruje da su Avram, Adam, Noje, Mojsije i ostali bile istorijske ličnosti, da su priče o potopu, Sodomi i Gomori, izbavljenju iz Egipta pravi, istorijski događaji, ali međutim to nije oduvek bilo tako.
Svi drevni narodi i plemena u prošlosti su imali svoj lokalni folklor, predanja i mitove o raznim događajima, nastanku sveta, nastanku čovečanstva i određenih naroda. Mnogi od tih mitova sadrže neke natprirodne pojave i stvorenja, magije i slične stvari. Tako je i u početku Tora (prvih pet knjiga i sama srž Biblije) bila ništa drugo do zbirka lokalnih predanja i mitova drevnih Izraelćana. Kada otvorimo Toru odmah na početku vidimo mitove o nastanku sveta, ljudi, određenih naroda... takvih i sličnih mitova je bilo među svim tadašnjim narodima i plemenima. Recimo i u Kur'anu piše da su Zemlja i svemir bili jedna celina dok ih Bog nije razdvojio, a to je upravo stari bliskoistočni paganski mit, mnogo stariji od Kur'ana i Islama. Dalje u Tori nailazimo na ličnosti poput Adama, Noje, Abrahama, Lota, Josifa, Mojsija, Arona, Isusa Navina... međutim problem je što su ovo sve mitološke, a ne istorijske figure. Nema dokaza da je iko od njih ikada postojao! Po čemu su oni istinitiji od recimo Romula i Rema, kralja Artura, Robina Huda, Helena (praoca Grka)?
Vernici autorstvo Tore pripisuju Mojsiju koji je živeo negde u 13. veku p.n.e. Međutim u samoj Tori nigde ne piše da je ona objavljena Mojsiju. On je samo glavni protagonista većeg dela Tore i ništa više. Autor sve vreme o Mojsiju govori u trećem licu. Naučnici takođe tvrde da je Tora nastala mnogo kasnije nego što joj se to pripisuje, tek posle Vavilonskog ropstva i to je nastajala vekovima od strane barem četiri autora. Zanimljivo da elefantinski zapisi svedoče da je u 5. veku u Egiptu živela jevrejska zajednica koja je izbegla vavilonsko ropstvo i koja je bila politeistička, bez ikakvog znanja o Tori ili Mojsiju, što znači da oni nisu učestvovali u stvaranju te mitologije i nisu bili među Jevrejima koji nakon ropstva zamenjivali politeizam za monoteizam, verovatno pod utacijame religije svojih oslobodilaca - Zoroastrizam, od koje je i potekla tradicija Božijih proroka i poslanika koju su preuzeli Jevreji, a kasnije i Arapi.
I sve je to bila lokalna mitologija i religija Izraelćana do pojave Hrišćanstva kada i drugi narodi počinju da ih prihvataju kao svoju. I tu dolazimo i do Arabije. Na severu Arabije jevrejske zajednice su živele od vajkada, međutim masovnije migracije se događaja nakon propalih ustanaka protiv Rimljana koji su bivali veoma surovi prema Izraelćanima u svojim osvetama, te su mnogi bili prinuđeni da napuštaju svoje domove i sele se u nepristupačnijim krajevima poput Arabije, koji su bili pošteđeni rimske vlasti. Dolaskom tih Jevreja, a kasnije u 4. veku i hrišćanskih misionara Arabljani prvi put upoznavaju monoteizam, biblijske događaje i ličnosti i počinju da ih usvajaju. Formiraju i sopstvene mitove u vezi biblijskog Boga i biblijskih ličnosti, te su tako njihovi preci verovali u biblijskog Boga, a Abraham je došao u Arabiju i sa sinom Ismailom izgradio hram Kabu u Meki, međutim ništa od toga nema nikakvog istorijskog utemeljenja.
U Arabiji je do sada pronađeno preko 65 000 preislamskih natpisa. Ni jedan jedini ne spominje nigde Abrahama, Ismaila, Mojsija ili Adama, a pre 4. veka ne postoji nikakav pisani dokaz o zastupljenosti monoteizma kod Arapa. Ono što je još zanimljivo od svih tih 65 000 natpisa nigde se ne spominju ni Meka, ni Kaba, iako je Meka po islamskoj tradiciji bila važan trgovinski i verski centar, a Kaba drevni hram hiljadama godina star.
Takođe Islam je pod biblijskim uticajem i priča o Noji i potopu i o Lotu i Sodomi i Gomori stvorio sopstvene mitove o nestanku naroda Ada i Semuda kojima je Bog takođe poslao pravedne poslanike da ih izvedu na pravi put, ali pošto su ovi to odbili Bog je odlučio da ih uništi. Na osnovu istorijskih izvora mi znamo da to nije tačno i da su navedena plemena nastavila da postoje i hiljadama godina nakon njihovog navodnog uništenja, ali im se negde u periodu između Isusa i Muhameda gubi trag (zbog migracija ili asimilacije u druge narode/plemena), te su osnivači Islama inspirisani biblijskim pričama odlučili da njihov nestanak objasne mitom identičnim biblijskim u kojima Bog kažnjava i uništava narode.
Svi drevni narodi i plemena u prošlosti su imali svoj lokalni folklor, predanja i mitove o raznim događajima, nastanku sveta, nastanku čovečanstva i određenih naroda. Mnogi od tih mitova sadrže neke natprirodne pojave i stvorenja, magije i slične stvari. Tako je i u početku Tora (prvih pet knjiga i sama srž Biblije) bila ništa drugo do zbirka lokalnih predanja i mitova drevnih Izraelćana. Kada otvorimo Toru odmah na početku vidimo mitove o nastanku sveta, ljudi, određenih naroda... takvih i sličnih mitova je bilo među svim tadašnjim narodima i plemenima. Recimo i u Kur'anu piše da su Zemlja i svemir bili jedna celina dok ih Bog nije razdvojio, a to je upravo stari bliskoistočni paganski mit, mnogo stariji od Kur'ana i Islama. Dalje u Tori nailazimo na ličnosti poput Adama, Noje, Abrahama, Lota, Josifa, Mojsija, Arona, Isusa Navina... međutim problem je što su ovo sve mitološke, a ne istorijske figure. Nema dokaza da je iko od njih ikada postojao! Po čemu su oni istinitiji od recimo Romula i Rema, kralja Artura, Robina Huda, Helena (praoca Grka)?
Vernici autorstvo Tore pripisuju Mojsiju koji je živeo negde u 13. veku p.n.e. Međutim u samoj Tori nigde ne piše da je ona objavljena Mojsiju. On je samo glavni protagonista većeg dela Tore i ništa više. Autor sve vreme o Mojsiju govori u trećem licu. Naučnici takođe tvrde da je Tora nastala mnogo kasnije nego što joj se to pripisuje, tek posle Vavilonskog ropstva i to je nastajala vekovima od strane barem četiri autora. Zanimljivo da elefantinski zapisi svedoče da je u 5. veku u Egiptu živela jevrejska zajednica koja je izbegla vavilonsko ropstvo i koja je bila politeistička, bez ikakvog znanja o Tori ili Mojsiju, što znači da oni nisu učestvovali u stvaranju te mitologije i nisu bili među Jevrejima koji nakon ropstva zamenjivali politeizam za monoteizam, verovatno pod utacijame religije svojih oslobodilaca - Zoroastrizam, od koje je i potekla tradicija Božijih proroka i poslanika koju su preuzeli Jevreji, a kasnije i Arapi.
I sve je to bila lokalna mitologija i religija Izraelćana do pojave Hrišćanstva kada i drugi narodi počinju da ih prihvataju kao svoju. I tu dolazimo i do Arabije. Na severu Arabije jevrejske zajednice su živele od vajkada, međutim masovnije migracije se događaja nakon propalih ustanaka protiv Rimljana koji su bivali veoma surovi prema Izraelćanima u svojim osvetama, te su mnogi bili prinuđeni da napuštaju svoje domove i sele se u nepristupačnijim krajevima poput Arabije, koji su bili pošteđeni rimske vlasti. Dolaskom tih Jevreja, a kasnije u 4. veku i hrišćanskih misionara Arabljani prvi put upoznavaju monoteizam, biblijske događaje i ličnosti i počinju da ih usvajaju. Formiraju i sopstvene mitove u vezi biblijskog Boga i biblijskih ličnosti, te su tako njihovi preci verovali u biblijskog Boga, a Abraham je došao u Arabiju i sa sinom Ismailom izgradio hram Kabu u Meki, međutim ništa od toga nema nikakvog istorijskog utemeljenja.
U Arabiji je do sada pronađeno preko 65 000 preislamskih natpisa. Ni jedan jedini ne spominje nigde Abrahama, Ismaila, Mojsija ili Adama, a pre 4. veka ne postoji nikakav pisani dokaz o zastupljenosti monoteizma kod Arapa. Ono što je još zanimljivo od svih tih 65 000 natpisa nigde se ne spominju ni Meka, ni Kaba, iako je Meka po islamskoj tradiciji bila važan trgovinski i verski centar, a Kaba drevni hram hiljadama godina star.
Takođe Islam je pod biblijskim uticajem i priča o Noji i potopu i o Lotu i Sodomi i Gomori stvorio sopstvene mitove o nestanku naroda Ada i Semuda kojima je Bog takođe poslao pravedne poslanike da ih izvedu na pravi put, ali pošto su ovi to odbili Bog je odlučio da ih uništi. Na osnovu istorijskih izvora mi znamo da to nije tačno i da su navedena plemena nastavila da postoje i hiljadama godina nakon njihovog navodnog uništenja, ali im se negde u periodu između Isusa i Muhameda gubi trag (zbog migracija ili asimilacije u druge narode/plemena), te su osnivači Islama inspirisani biblijskim pričama odlučili da njihov nestanak objasne mitom identičnim biblijskim u kojima Bog kažnjava i uništava narode.
