Zašto pokojnike više cenimo nego žive ljude?

Schrodinger

Poznat
Poruka
9.170
Nema coveka nema problema, rekao je Staljin. Mrtav i dobar su sinonimi... pardon glup i dobar. Da li su to ti principi kojima se vodimo :kafa:
1715544535627.png
 
Isto mislim o pokojnom kao što sam mislila o njemu i dok je bio živ. Neće ga smrt napraviti boljim. Ni njega , ni mene da bih ga drugačije gledala.
U većini slučajeva to nije tako. Jer često si u zavadi sa komšijom i prebacuješ mu nešto, ističeš njegove mane. Ali kad je čovek mrtav, sama netrpeljivost gubi na značaju i onda počinješ da uviđaš njegove vrline, ako ih je imao.
 
Nemam takve momente u životu da nekog uzmem na zub , a posle se predomislim. Ako je taj već na mojoj "crnoj listi" onda je debelo zaslužio, i to ništa neće promeniti.

Slažem se u potpunosti, ali kod mene je malo drugačija situacija.
Nedavno je umro čovek koji je mene uzeo na zub, kada sam jednom, ili dva puta rekla ono šta mu se nije dopalo.
Od tada nismo govorili. I...kada sam čula da je umro, bila sam ravnodušna.
Kada je umro imala sam isto mišljenje kao i pre. Bilo bi ružno i bezveze da sam odmah našla neke njegove vrline i da sam ga licemerno žalila.
 
Zašto želiš da zadržiš to mišljenje za sebe, ako nije tajna?
Zbog toga što nikada neću sebi oprostiti što svoju pokojnu babuskaretinu nisam patosirao.
Samo jedan jedini udarac šakom po sred nosa, mislim da bi mi se nakon toga duša nebu priljubila.
Ovako je pokojna, a ja samo od muke mogu odskakivati do plafona.

😡
 
Зато што се увек памти оно најлепше...

A kad nekoga ne možemo da pamtimo po nečemu lepom? Vrtim neki "film " u glavi i ne mogu da se setim da je osoba koja je umrla a o kojoj sam pisala u gornjem postu..ne mogu da se setim nekog njegovog dobrog dela..Ne nužno prema meni, već prema ostalim poznanicima i prijateljima.
Uporno je lagao, ne samo mene već i druge ljude. Zbog njega sam doživela jednu manju neprijatnost- pre mnogo, mnogo, mnogo ružnih reči izgovorenih na moj i na račun nekih drugih ljudi.
Posle te gomile ružnih reči.. bacio je punu pepeljaru na pod, drao se.. Onda sam mu rekla šta mislim..još više je divljao..Tu noć pamtiću zauvek iako želim da je zaboravim.
Nismo bili sami, još neke osobe su bile sa nama. Bili su zapanjeni kada je on počeo da besni.

Da sam samo ja u pitanju, ok, ali on se tako ponašao prema onima koji su imali najlepše mišljenje o njemu i verovali mu..

Ne mogu da ga pamtim po dobru.

Sa druge strane, postoji mnogo više dobrih ljudi kojih više nema i kojih se sećam..i pamtiću ih zauvek...jer su bili dobri ljudi, LJUDI pre svega i iznad svega.
 
A kad nekoga ne možemo da pamtimo po nečemu lepom? Vrtim neki "film " u glavi i ne mogu da se setim da je osoba koja je umrla a o kojoj sam pisala u gornjem postu..ne mogu da se setim nekog njegovog dobrog dela..Ne nužno prema meni, već prema ostalim poznanicima i prijateljima.
Uporno je lagao, ne samo mene već i druge ljude. Zbog njega sam doživela jednu manju neprijatnost- pre mnogo, mnogo, mnogo ružnih reči izgovorenih na moj i na račun nekih drugih ljudi.
Posle te gomile ružnih reči.. bacio je punu pepeljaru na pod, drao se.. Onda sam mu rekla šta mislim..još više je divljao..Tu noć pamtiću zauvek iako želim da je zaboravim.
Nismo bili sami, još neke osobe su bile sa nama. Bili su zapanjeni kada je on počeo da besni.

Da sam samo ja u pitanju, ok, ali on se tako ponašao prema onima koji su imali najlepše mišljenje o njemu i verovali mu..

Ne mogu da ga pamtim po dobru.

Sa druge strane, postoji mnogo više dobrih ljudi kojih više nema i kojih se sećam..i pamtiću ih zauvek...jer su bili dobri ljudi, LJUDI pre svega i iznad svega.
Онда због пијетета причаш да је био добар итд. или ћутиш. Тако ради већина.

Људи идеализују мртве јер морају да имају неки идеал да је постојао неко ко је био непоткупљив, неуништив, незаменљив, непревазиђен и све по реду.
 
Ја сам изабрала да ћутим.. Пишем овде, сви смо анонимни и нико не зна о коме пишем.

Никада нисам била нити могу да будем лицемерна.
То ти је исто као када људи жале за неким прошлим временима, када су били млади и сада мисле да им је тада било боље и веселије, а питање је да ли је то заправо било боље.

Ја сам хиљаду пута слушао приче о људима који су преминули да су били сто пута бољи од нас тренутно живих и да их ми никада нећемо стићи.
 
Ал ајде сад да и ја уђем у тај оквир:

Морам да кажем да су људи некада, не сви, већ одређени, били већи стручњаци у својој области од садашњих. То није везано само једну област, већ за више њих, као и за природне и за друштвене науке. Имао сам прилике да радим и да учим од млађих и од старијих. Морам да кажем да сам највише научио од старијих људи, који су некада радили и учили по неком другом систему. Наравно, међу старијима има и ових који не знају или који не умеју да пренесу знање, али видео сам да су били темељнији. Ја то приписујем данашњем времену, као и карактеру људи, где сви мисле да све знају и где има доста дистарктора пажње.
 

Back
Top