P R E D R A S U D E
Dobre devojke i žene niko ne siluje. Svaka žena može biti silova-na, bez obzira na godine, način života, sociokulturni nivo i druge karak-teristike.
Žena je uvek kriva zbog silovanja. Ova predrasuda je karakteris-tična za društva sa patrijarhalnom kulturom gde su žene uvek te koje su krive. Žena je socijalizirana, upozorena, da uvek mora biti oprezna kako bi se sačuvala od seksualnog nasilja i ako joj se to dogodi - ona je kriva. To je ono večito, iskonsko, nametanje krivice ženi. Žene su žrtve seks-ualne agresije, koja se dogodila bez njihove volje i nisu krive.
Žene izazivaju silovanje odećom ili ponašanjem. Ovo je još jed-na u nizu manipulacija. Žene ne izazivaju silovanje oblačenjem, ponaša-njem. Silovane su i žene u radnom odelu, a ne samo u mini suknjama. Odgovornost je na silovatelju, bez obzira šta žena ima na sebi i na njeno ponašanje.
Silovanju su izložene samo atraktivne mlade žene. Svaka žena može biti silovana bez obzira na fizički izgled i godine. Silovane su i ne-atraktivne žene, i žene sa psihičkim poremećajima ili mentalno retadira-ne, za koje silovatelji pretpostavljaju da nikome neće reći i znaju, i da, ako kažu, niko im neće verovati.
Žene mnogo toga dopuste. Smatra se da žene u odnosu sa muš-karcima idu predaleko, dopuste previše intimnosti. Pravo žene je da i u krevetu kaže ne. Ako muškarac pređe preko granice, koju je žena posta-vila, to je onda silovanje.
Žene fantaziraju, priželjkuju da budu silovane. Ovo su lansirali psiholozi ideologijom polne diskriminacije žena. To je predrasuda o skri-venoj želji žena, seksualnom maštanju, da uživaju u silovanju i muče-nju. Žene ne vole nasilje, ne vole silovanje.
Ne postoji silovanje u braku. Polazi se od pretpostavke da seks-ualni odnosi s mužem spadaju u bračne dužnosti i da je venčanje dozvo-la za silovanje. Žena u braku ima pravo izbora, ne predstavlja vlasništvo muškarca. Svaki seksualni odnos protiv volje žene predstavlja silovanje.
Prostitutke ne mogu biti silovane. Polazi se od pretpostavke da im je seks posao, te su uvek spremne na seks. Žene koje se bave pros-titucijom su u kategoriji često silovanih žena i muškarci unapred mogu računati da neće biti kažnjeni. Društvo čak opravdava postojanje pros-titutki navodno da bi se time sprečila silovanja.
Silovanje je samo izraz naklonosti. Silovanje nema veze sa nak-lonošću. Silovanje je oblik ispoljavanja muške nadmoći.
Žena ne može biti silovana protiv svoje volje. Stara partrijarhalna predrasuda. Istraživanja pokazuju da muškarci koriste različite me-tode zastrašivanja žena, kako bi izvršili zločin silovanja, paralizovali že-nu strahom. Silovanje je uvek protiv volje žene.
Žena koja nije pružala otpor nije silovana. Ovde je u pitanju pa-ralizovanost strahom, pretnje i žena se ne usudi braniti. Sa druge strane poznato je da i osobe koje su napadnute, opljačkane, uglavnom muškar-ci, retko kad pružaju otpor napadačima. Zato postavljamo pitanje, zašto bi neko više očekivao od žena koje su silovane? I u samom sudskom postupku, ako ga žena pokrene, ispituje se da li je pružala otpor, da li je vikala, kako bi time dokazala da je silovana. Kada su muškarci napad-nuti niko ih ne pita, ni sudija: da li su pružali otpor, da li su vikali, sve su to manipulacije proizvedene od muškaraca, njihove patrijarhalne moći. Žene kada su silovane, uradile su ono što su znale i mogle, kako bi spre-čile silovanje i ostale žive.
Ako žena nije fizički povređena, nije silovana. Ova predrasuda je povezana sa prethodnom, radi dokaza da nije silovana. Žena bloki-rana strahom ne brani se i ne mora biti fizički povređena. Svaka silova-na žena se suprostavljala od mentalnog suprostavljanja do verbalnog ili fizičkog, i ako je fizički pružala otpor, tada je češće fizički povređivana.
Kada bi žena izbegavala prokazana mesta, mračne ulice, šu-me, noć - bila kod kuće, ne bi bila silovana. Statistički podaci govo-re da je većina žena silovana u zatvorenom prostoru, kući, svojoj ili ag-resorovoj, od njoj poznate osobe. Dešava se jednako i danju i noću.
Silovatelj je najčešće nepoznati muškarac. Istraživanja pokazu-ju da se veliki broj silovanja odvija među poznanicima. Najčešće silova-telj dobro poznaje ženu i priprema plan za silovanje.
Silovatelj je bolesnik, seksualni manijak. Retkost. Silovatelji, nisu ludaci, niti pijani ili drogirani, koji se prepoznaju po oblačenju ili po-našanju, i oni se ne mogu identifikovati. Imaju porodicu, prijatelje, rade. Ima ih u svim državama, pripadnici su svih socio-ekonomskih klasa, ra-sa, nacija...
Silovanje je rezultat jake seksualne želje, impulsa, koji se ne mogu kontrolisati. Seksulni impulsi se mogu kontrolisati, ali su muš-karci još kao deca naučeni da njihove sve potrebe moraju biti zadovo-ljene, pa time sebi opravdavaju silovanje. Najčešće su silovanja pripremana, unapred planirana. Njima vlada želja za dominacijom, kontrolom i moći nad ženama.
Silovanje je ženski problem. Ovim se smatra da same žene treba da nađu rešenje i spreče silovanje. Silovanje je zločin i zato je silovanje društveni problem. Potrebno je mobilisati muškarce kao neophodne sa-veznike za suzbijanje silovanja. Oni su ti koji su odgovorni, koji ne treba da budu silovatelji i oni su ti koji treba da se suprostave predrasudama. Njihovo osvetljavanje omogućiće razumevanje problema silovanih žena i pružiti im adekvatnu pomoć a silovatelje kazniti, primeniti mere bezbed-nosti, društvenu terapiju.
