Зашто неки људи не прихватају ни најразумније аргументе супротне стране? Зашто се политичке расправе често претварају у рововску борбу без компромиса?

[Sensei]

Најновије истраживање из области неуронауке баца светло на овај феномен и открива да корен политичког екстремизма можда није само у идеологији, већ у начину на који наш мозак функционише.

Комбиновањем скенирања мозга и психолошких тестова самосвести, научници су дошли до запањујућег открића: особе које слабије препознају кад греше, склоније су да политичке ставове доживљавају као моралну светињу, склоније су већем степену ригидности, па и екстремизму.

Нова студија објављена у часопису Cognitive, Affective, & Behavioral Neuroscience показује да морална уверења и „метакогнитивне способности” – свест о тачности сопствених одлука – играју кључну улогу у обликовању политичких ставова.

izvor

Gde si ti na ovom spеktrumu?

 

[Sensei]

Људи са нижим нивоом самосвести имају јаче мождане реакције на политичке теме које доживљавају као морално значајне.

Другим речима, када неко не уме да процени да ли је у праву или није, већа је вероватноћа да ће политичка питања доживљавати као црно-беле моралне истине, уместо као комплексне теме око којих би могао да се води дијалог, пише Scientific American.

 

[Џорџи]

Pa cekaj nismo svi na istom nivou naravno da se glupanderi jadnici lako programiraju,pa onda se s njima ratuje

 

[Lagerta]

Људи са нижим нивоом самосвести имају јаче мождане реакције на политичке теме које доживљавају као морално значајне.

Другим речима, када неко не уме да процени да ли је у праву или није, већа је вероватноћа да ће политичка питања доживљавати као црно-беле моралне истине, уместо као комплексне теме око којих би могао да се води дијалог, пише Scientific American.

Nikad se ne raspravljaj sa budalom, spustiće te na svoj nivo i pobediti iskustvom. Dakle, rešenje, izbegavati isključive crno-bele ljude.

 

[Nemoguća Могућност]

Најновије истраживање из области неуронауке баца светло на овај феномен и открива да корен политичког екстремизма можда није само у идеологији, већ у начину на који наш мозак функционише.

Комбиновањем скенирања мозга и психолошких тестова самосвести, научници су дошли до запањујућег открића: особе које слабије препознају кад греше, склоније су да политичке ставове доживљавају као моралну светињу, склоније су већем степену ригидности, па и екстремизму.

Нова студија објављена у часопису Cognitive, Affective, & Behavioral Neuroscience показује да морална уверења и „метакогнитивне способности” – свест о тачности сопствених одлука – играју кључну улогу у обликовању политичких ставова.

izvor


Gde si ti na ovom spеktrumu?

my way or highway

 

[salko dinamitas]

Најновије истраживање из области неуронауке баца светло на овај феномен и открива да корен политичког екстремизма можда није само у идеологији, већ у начину на који наш мозак функционише.

Комбиновањем скенирања мозга и психолошких тестова самосвести, научници су дошли до запањујућег открића: особе које слабије препознају кад греше, склоније су да политичке ставове доживљавају као моралну светињу, склоније су већем степену ригидности, па и екстремизму.

Нова студија објављена у часопису Cognitive, Affective, & Behavioral Neuroscience показује да морална уверења и „метакогнитивне способности” – свест о тачности сопствених одлука – играју кључну улогу у обликовању политичких ставова.

izvor
Pogledajte prilog 1719036

Gde si ti na ovom spеktrumu?

Zato sto veoma mali broj ljudi vjeruje cinjenicama.