Zašto negativne emocije doživljavamo intenzivnije nego pozitivne?

[Lorelajn]

Čini mi se, ne mora da je tako, da većina ljudi intenzivnije doživljava stanje tuge od stanja sreće.
Ne mislim nužno na neka traumatična iskustva niti na jedinstveno srećna poput rođenja deteta.

Više saosećamo sa ljudima koji tuguju nego sa ljudima koji se raduju.

Takođe postoji taj "trend" veličanja emocije tuge, čežnje, nesrećnih odnosa čineći ih kao vrhuncom nekih emocija...Recimo u skoro svim pesmama o ljubavi. To je samo primer.
Neopevane dubine istih...Dok suprotno...mnogo su ređe srećne pesme.

Ljude koji su srećni (ili se čini da su) uglavnom doživljavamo plitkim, površnim bez sposobnosti da osete tragedije ljudskoga roda i prave ljubavi.
Ukoliko si ostao "normalan" posle xz trauma i još se nađeš razloga da se raduješ životu ipak te tragedije i nisu bile tolike tragedije ili nisi "dovoljno" emotivan.

Normalno sada generalizujem.

Ali..šta je to u nekolici ljudi, većini, manjini nebitno da veličaju jad, bed, čemer, čežnju, patnju i poistovećuju ih sa nekim dubinama emocija i ostalim realno glupostima. Zašto se ne piše u romanima o sreći? Zato što je jednostavna, dosadna, nema šta da se piše o nečemu, priča o nečemu ako ne uključuje neku dramu i tragediju?

Zašto je nekim ljudima tuga privlačnija od sreće?

Da dodam još jednom. Ne mislim na zaista realne velike tragedije više kao stanje pojedinca.

 

[Milan od Gruze]

Tuga normalnim ljudima nikada nije privlacna . Ona dolazi nezvana.Sem npr ljudima koji vole da sazaljevaju sebe;To je njihov problem.
Sreca je privlacna.
Intezitet zavisi od nivoa srece ili tuge. Ne moze se reci da se tuga oseca intezivnije;To zavisi od slucaja do slucaja.

Ljudi puno vise pisu , snimaju filmove o rdjavim stvarima, prosto jer ih bolje poznaju;a ne zato sto je sreca dosadna.Dosada je dosadna a sreca je veoma zanimljiva.No nema je puno u nasim zivotima i ne poznajemo je toliko da bi smo o tome mogli da pisemo studije . Jednostavno u tom smo civilizacijskom nivou.

Da bi smo pisali o sreci, treba puno bolje da je poznajemo.

 

[Lorelajn]

Da bi smo pisali o sreci, treba puno bolje da je poznajemo.

Kako si ovo lepo napisao...

 

[georgejune]

Pa to je decenijski plan da se ljudi bace u depru i hronike su kao serijski program,a empatija je tu da se kao fol pokazemo osecajnim

 

[Zelena milja]

Podjednako intenzivno doživljavam pozitivne i negativne emocije.Ali u životu je više loših nego dobrih stvari .
Ps-empatija nije "kao fol pokazivanje osećanja".Ili je imaš ili nemaš.Možeš glumiti pred drugima ali sebe ne .

 

[Отварач мозга]

Stanje srece se uci.
Ako,kao mali nisi dovoljno mastao,sanjario,istrazivao...imaces poteskoce da prepoznas srecu.
Najcesca greska je nedozvoliti malim stvarima da te usrece...

 

[Lorelajn]

Stanje srece se uci.
Ako,kao mali nisi dovoljno mastao,sanjario,istrazivao...imaces poteskoce da prepoznas srecu.
Najcesca greska je nedozvoliti malim stvarima da te usrece...

dobro ali sto je u svetu akcenat vise na tuzi nego na sreci? barem se meni cini da jeste

 

[Гамбино]

Људи гледају и прате негативне појаве, како кроз вести, медије, филмове, музику, како би се утешили што воде просечан досадни живот.
У фазону боље живети и у Вучићевој Србији, него некој афричкој вуко%ебини.

Или оно кад два Босанца за време рата 90их кажу ''јој шта раде ово у Руанди''.

 

[Отварач мозга]

dobro ali sto je u svetu akcenat vise na tuzi nego na sreci? barem se meni cini da jeste

Jeste.Ne znam,pretpostavljam da je sreca vise licnija od tuge.
Ne mogu ti napisati da sam srecan sto sada pijem kafu,ali ti se mogu pozaliti da nije dobro skuvana...

 

[Antihejter]

Čini mi se, ne mora da je tako, da većina ljudi intenzivnije doživljava stanje tuge od stanja sreće.
Ne mislim nužno na neka traumatična iskustva niti na jedinstveno srećna poput rođenja deteta.

Više saosećamo sa ljudima koji tuguju nego sa ljudima koji se raduju.

Takođe postoji taj "trend" veličanja emocije tuge, čežnje, nesrećnih odnosa čineći ih kao vrhuncom nekih emocija...Recimo u skoro svim pesmama o ljubavi. To je samo primer.
Neopevane dubine istih...Dok suprotno...mnogo su ređe srećne pesme.

Ljude koji su srećni (ili se čini da su) uglavnom doživljavamo plitkim, površnim bez sposobnosti da osete tragedije ljudskoga roda i prave ljubavi.
Ukoliko si ostao "normalan" posle xz trauma i još se nađeš razloga da se raduješ životu ipak te tragedije i nisu bile tolike tragedije ili nisi "dovoljno" emotivan.

Normalno sada generalizujem.

Ali..šta je to u nekolici ljudi, većini, manjini nebitno da veličaju jad, bed, čemer, čežnju, patnju i poistovećuju ih sa nekim dubinama emocija i ostalim realno glupostima. Zašto se ne piše u romanima o sreći? Zato što je jednostavna, dosadna, nema šta da se piše o nečemu, priča o nečemu ako ne uključuje neku dramu i tragediju?

Zašto je nekim ljudima tuga privlačnija od sreće?

Da dodam još jednom. Ne mislim na zaista realne velike tragedije više kao stanje pojedinca.

Tema je fantastična (ili se meni čini, trenutno sam na nekoj svadbi i sve mi ono dobro lol)

Samo je trebalo na filozofiji. Po mom mišljenju.

"Pametnom čoveku je gotovo sve smešno, mudrome gotovo ništa." GETE pa vi razmislite, sve je rekao.

 

[Lorelajn]

Jeste.Ne znam,pretpostavljam da je sreca vise licnija od tuge.
Ne mogu ti napisati da sam srecan sto sada pijem kafu,ali ti se mogu pozaliti da nije dobro skuvana...

Mislim da bi duze i sa vise strasti pricao o tome kako nije dobro skuvana kafa...cini mi se da je srecu tesko opisati, prepricati...ona se samo oseca...

Mada i dalje mi ne ide u glavu zasto ljudi stavljaju znak jednakosti izmedju tuge i dubine emocije...da li si ti na primer ili ovde bilo ko cuo od nekoga dok slusa neku srecnu pesmu kako je duboko emotivna ta pesma? Uglavnom ne...

 

[Antihejter]

Ne znam koliko ima (direktno) veze sa temom ali u poslednjih nekoliko sedmica stoji mi na stočiću "Jadi mladog Vertera" (opet ja o Geteu, slučajnost).
Pre mesec dana sam mislio da je pročitam opet iz prostog razloga jer je "tanka" a i dobro poznata mi, ne znam koliko sam je puta pročitao, 4-5 i odjednom mi se pre neki dan javi misao: "A zašto da čitam ovu histeričnu sentimentalnost? Mogao bih nešto veselije".

E. Ali šta veselije a da nije površno?
I tako da sam sebi postavio ista ova pitanja.

 

[Lorelajn]

Ne znam koliko ima (direktno) veze sa temom ali u poslednjih nekoliko sedmica stoji mi na stočiću "Jadi mladog Vertera" (opet ja o Geteu, slučajnost).
Pre mesec dana sam mislio da je pročitam opet iz prostog razloga jer je "tanka" a i dobro poznata mi, ne znam koliko sam je puta pročitao, 4-5 i odjednom mi se pre neki dan javi misao: "A zašto da čitam ovu histeričnu sentimentalnost? Mogao bih nešto veselije".

E. Ali šta veselije a da nije površno?
I tako da sam sebi postavio ista ova pitanja.

Da...to je o cemu i ja pricam ali ne dozivljavam vise tako odavno.

Problemi i sve ostalo negativno ce uvek postojati. Valjda kada dotaknes u jednom trenutku svoje licno dno ne zelis vise nikada da ga vidis i nekim drugim filterima dozivljavas svet. Prihvatis postojanje svih svetskih i licnih problema samo ti je fokus negde drugde...Na onome sto te cini zivim, na svakoj sitnici koja ti prija ili postanes veciti "pacenik" u svoj svojoj "dubini" koja mami druge da te saslusaju ili spase od onoga od cega ne mogu...tebe samog...

Ali bas to pitanje koje si ti i napisao...Da li je sreca opisiva uopste kao tuga, da li ona u istoj meri dopire do ljudi ako postoji?

 

[Loki]

Mislim da nam je to neki mehanizam za preživljavanje grupe....mi smo spremniji da više saosećamo,čak i da se identifikujemo lakše sa ljudima koji tuguju i pate nego sa onima koji se raduju jer to povećava šanse da jedni drugima pomognemo kad smo u nevolji.

 

[Antihejter]

Jeste @Loki tačno ali za učešće u tuđoj sreći treba znati i kako a izbeći zavist.

 

[Antihejter]

Da...to je o cemu i ja pricam ali ne dozivljavam vise tako odavno.

Problemi i sve ostalo negativno ce uvek postojati. Valjda kada dotaknes u jednom trenutku svoje licno dno ne zelis vise nikada da ga vidis i nekim drugim filterima dozivljavas svet. Prihvatis postojanje svih svetskih i licnih problema samo ti je fokus negde drugde...Na onome sto te cini zivim, na svakoj sitnici koja ti prija ili postanes veciti "pacenik" u svoj svojoj "dubini" koja mami druge da te saslusaju ili spase od onoga od cega ne mogu...tebe samog...

Ali bas to pitanje koje si ti i napisao...Da li je sreca opisiva uopste kao tuga, da li ona u istoj meri dopire do ljudi ako postoji?

Sreća je, zapravo vrlo naporna emocija. Zato je i ima u malim dozama.
Zamisli da si srećna satima, umorila bi se. Da si srećna danima - poludela bi.

 

[Jasna]

Zašto je nekim ljudima tuga privlačnija od sreće?

Da dodam još jednom. Ne mislim na zaista realne velike tragedije više kao stanje pojedinca.

​

Zamisli da neko sav srećan, sa osmehom prolazi gradom.

Navika. Kada vidimo tužnog čoveka na ulici, znamo da pati. Kada vidimo
nasmejanog čoveka pomislimo da je lud ili pijan.

 

[markons82]

Zato sto je emotivni bol daleko jaci od fizickog I mozemo da ga nosim u sebi godinama

 

[Lorelajn]

Zato sto je emotivni bol daleko jaci od fizickog I mozemo da ga nosim u sebi godinama

dobro ali tema je o sreci i nesreci...
tipa procitas nesto lepo i ono osmehnes se i cao...procitas nesto tuzno...i to traje...
samo primer...

 

[Duki Lu]

Kada nam sve ide dobro u životu, mislimo da to nije ništa, da to tako treba...
Kada se desi životni preokret tek tada shvatimo da je ono što smo imali bila velika sreća.
Treba uživati u svakom trenutku jer je neponovljiv.
I sve prođe.
Život je ringišpil.

 

[markons82]

dobro ali tema je o sreci i nesreci...
tipa procitas nesto lepo i ono osmehnes se i cao...procitas nesto tuzno...i to traje...
samo primer...

Pa bas zato, vise se opterecujemo losim stvarima i osecanjima. Recimo dete, kada dobije omiljenu igracku krace te trajati taj osecaj srece nego ako ne dobije I posle bude imalo traume.

 

[Antihejter]

Verovatno zavisi od karaktera. Mada i do iskustva i godina takođe.
Na primer, da li vam se više urezala tužna pesma "Vasa Ladački" ili srećna i duhovita "Boža zvani pub"?
Meni lično ova kockarska, oduševio sam se kad sam je prvi put čuo. "Vasa Ladački" me pogodio pa me prošlo a "Božu" slušam uvek kad se setim.
Kao što sam rekao sam sebi da neću više da čitam ništa tragično, ne slušam više ni muziku sa syebanim tekstovima, ili slušam ali se ne unosim niti identifikujem.

 

[Lorelajn]

Verovatno zavisi od karaktera. Mada i do iskustva i godina takođe.
Na primer, da li vam se više urezala tužna pesma "Vasa Ladački" ili srećna i duhovita "Boža zvani pub"?
Meni lično ova kockarska, oduševio sam se kad sam je prvi put čuo. "Vasa Ladački" me pogodio pa me prošlo a "Božu" slušam uvek kad se setim.
Kao što sam rekao sam sebi da neću više da čitam ništa tragično, ne slušam više ni muziku sa syebanim tekstovima, ili slušam ali se ne unosim niti identifikujem.

Iskreno? Ni jedna
Ovu drugu nikada čula nisam a Vasa Ladački mi je neozbiljna pesmica...On nešto kuka za nekom sa kojom ništa imao nije...Normalno da mu je ostala idealna...Obična fantazija, ništa više.

 

[moca77]

Sreća je, zapravo vrlo naporna emocija. Zato je i ima u malim dozama.
Zamisli da si srećna satima, umorila bi se. Da si srećna danima - poludela bi.

Očeš da kažeš, od sreće se umorimo, od tuge ne?

 

[Antihejter]

Iskreno? Ni jedna
Ovu drugu nikada čula nisam a Vasa Ladački mi je neozbiljna pesmica...On nešto kuka za nekom sa kojom ništa imao nije...Normalno da mu je ostala idealna...Obična fantazija, ništa više.

Nema zime za tebe
Bio sam jako mlad i celo društvo je slušalo Balaševića. Sada ni mene ne dotiče ali se jednostavno sećam emocije.