- Poruka
- 54.546
Србија је, заједно са Пакистаном, на врху листе земаља са негативним мишљењем о САД, а саговорници „Политике” сматрају да је време да се мења такав наш однос према најутицајнијој сили света
Упркос чињеници да истраживања јавног мњења показују да Србија са Пакистаном дели прво место на листи земаља чија јавност најчешће исказује негативне ставове према Сједињеним Америчким Државама, Београд мора да ради на поправљању односа са Вашингтоном, сматрају експерти. Светозар Стојановић, председник Форума за националну стратегију у Београду, каже за „Политику” да су ови резултати потпуно логични будући да су САД и након бомбардовања „наставиле своју политику против Србије признањем Косова и Метохије“. Он, међутим, наглашава да је то резултат политике Клинтонове и Бушове администрације и да има озбиљних индиција да Обамина администрација има намеру да води много конструктивнију и помирљивију политику према Србији.
За нашу владајућу елиту и опозицију веома је важно да схвате да се сада јавља нова шанса за побољшање односа са САД и због тога што је Обаминој администрацији стало до добрих односа са Русијом, али и Русији до добрих односа са САД. „Ово је сад нова администрација и не значи, а видим да се то овде не разуме најбоље, да ће гђа Клинтон, Бајден и Холбрук, који су постављени на високе положаје, водити неку своју политику. Они то не могу, основне оквире спољне политике САД одређује председник“, наводи Стојановић, наглашавајући да наш став треба да буде мало модификован и ублажен чињеницом да велики број наших сународника живи у САД.
Драгана Симића, директора Центра за америчке студије у Србији, резултати истраживања су изненадили. „Бомбардовање се тешко заборавља. Сећања на порушене мостове, зграде, а пре свега на убијене људе, још су свежа, и то су ствари које просто саме по себи делују. Међутим, мислим да је, посебно код младих људи, преовлађујући став рационалног сагледавања интереса наше земље, а тај интерес је да се сарађује са најмоћнијом земљом света”, каже Симић.
Указујући да имамо више од 100 година добрих дипломатских и политичких односа, па и пријатељства са САД, као и на то да се наша интелектуална елита преко разних стипендија углавном школовала у САД, Симић скреће пажњу на улогу наших медија, који су у једном броју написа или прилога на телевизији „неговали један плитки антиамериканизам, који је врло острашћен и који је јако штетан по наше односе”. Сада обе стране треба да раде на превазилажењу лошег наслеђа, а недавна посета америчког потпредседника Џозефа Бајдена Србији може бити прекретница за нови почетак у међусобним односима, сматра он.
И Влајко Сенић, заменик шефа посланичке групе Г17 плус, очекује исти резултат Бајденове посете. Додаје да на побољшању односа треба радити и кроз активности пре две-три недеље формиране групе српско-америчког пријатељства у Скупштини Србије, на чијем је челу он. У тој групи је 29 посланика из странака владајуће коалиције и ЛДП-а. „Наши односи се посматрају кроз период деведесетих, а ми имамо много дуже односе са САД и они су 95 одсто тог времена били више него добри, поготово током два светска рата. Сматрам да је лоше што је однос наших грађана према САД такав какав је показало ово истраживање, јер мислим да је то и питање негативне пропаганде која се реално водила овде у Србији”, каже Сенић.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Zashto-ne-volimo-Ameriku.sr.html
Dakle, volite li Ameriku?
Упркос чињеници да истраживања јавног мњења показују да Србија са Пакистаном дели прво место на листи земаља чија јавност најчешће исказује негативне ставове према Сједињеним Америчким Државама, Београд мора да ради на поправљању односа са Вашингтоном, сматрају експерти. Светозар Стојановић, председник Форума за националну стратегију у Београду, каже за „Политику” да су ови резултати потпуно логични будући да су САД и након бомбардовања „наставиле своју политику против Србије признањем Косова и Метохије“. Он, међутим, наглашава да је то резултат политике Клинтонове и Бушове администрације и да има озбиљних индиција да Обамина администрација има намеру да води много конструктивнију и помирљивију политику према Србији.
За нашу владајућу елиту и опозицију веома је важно да схвате да се сада јавља нова шанса за побољшање односа са САД и због тога што је Обаминој администрацији стало до добрих односа са Русијом, али и Русији до добрих односа са САД. „Ово је сад нова администрација и не значи, а видим да се то овде не разуме најбоље, да ће гђа Клинтон, Бајден и Холбрук, који су постављени на високе положаје, водити неку своју политику. Они то не могу, основне оквире спољне политике САД одређује председник“, наводи Стојановић, наглашавајући да наш став треба да буде мало модификован и ублажен чињеницом да велики број наших сународника живи у САД.
Драгана Симића, директора Центра за америчке студије у Србији, резултати истраживања су изненадили. „Бомбардовање се тешко заборавља. Сећања на порушене мостове, зграде, а пре свега на убијене људе, још су свежа, и то су ствари које просто саме по себи делују. Међутим, мислим да је, посебно код младих људи, преовлађујући став рационалног сагледавања интереса наше земље, а тај интерес је да се сарађује са најмоћнијом земљом света”, каже Симић.
Указујући да имамо више од 100 година добрих дипломатских и политичких односа, па и пријатељства са САД, као и на то да се наша интелектуална елита преко разних стипендија углавном школовала у САД, Симић скреће пажњу на улогу наших медија, који су у једном броју написа или прилога на телевизији „неговали један плитки антиамериканизам, који је врло острашћен и који је јако штетан по наше односе”. Сада обе стране треба да раде на превазилажењу лошег наслеђа, а недавна посета америчког потпредседника Џозефа Бајдена Србији може бити прекретница за нови почетак у међусобним односима, сматра он.
И Влајко Сенић, заменик шефа посланичке групе Г17 плус, очекује исти резултат Бајденове посете. Додаје да на побољшању односа треба радити и кроз активности пре две-три недеље формиране групе српско-америчког пријатељства у Скупштини Србије, на чијем је челу он. У тој групи је 29 посланика из странака владајуће коалиције и ЛДП-а. „Наши односи се посматрају кроз период деведесетих, а ми имамо много дуже односе са САД и они су 95 одсто тог времена били више него добри, поготово током два светска рата. Сматрам да је лоше што је однос наших грађана према САД такав какав је показало ово истраживање, јер мислим да је то и питање негативне пропаганде која се реално водила овде у Србији”, каже Сенић.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Zashto-ne-volimo-Ameriku.sr.html
Dakle, volite li Ameriku?
I ja.
