- Poruka
- 316.074
Istraživanja sugerišu da veoma važnu ulogu u ovom procesu igra i vreme kada unosimo hranu, odnosno vreme poslednjeg obroka u danu. Otkriveno je da su osobe koje su večerale ranije uveče, najmanje četiri sata pre spavanja, imali značajne prednosti u poređenju sa kontrolnom grupom koja je jela kasnije uveče.
Naučnici smatraju da odgovor leži u ulozi hormona koji regulišu apetit, posebno leptina, koji signalizira osećaj sitosti. Studija je pokazala da nivo leptina konstantno pada kod ispitanika koji su jeli kasno u toku dana, čak i kada je unos kalorija bio konstantan. Kao rezultat toga, niži nivoi leptina dovode do toga da ispitanici uzimaju veće količine hrane, što za posledicu ima povećanje telesne težine. Ulogu u povećanoj potrebi za hranom kasno, može da ima i poremećaj spavanja i oni su povezani sa višim stopama prekomerne težine i gojaznosti, što pokazuju brojna istraživanja.
Postoji i veza varenja hrane i spavanja. Naime, hrani je potrebno šest do osam sati da prođe kroz želudac i tanko crevo, a konzumiranje obilnog obroka pred spavanje može poremetiti prirodni ciklus sna u telu. Ovo potencijalno može naterati naše telo da daje prednost procesu varenja u odnosu na spavanje, što može dovesti do poremećaja sna.
Ono što je dodatni problem je taj i što je veče deo dana kada smo manje aktivni u odnosu na druge delove dana. Fizička aktivnost tokom večeri je često ograničena, a to može uticati na to kako naše telo metabolizuje hranu. Drugim rečima, unetu hranu ne koristimo za stvaranje energije koja bi nam bila potrebna za fizička aktivnost. Upravo zbog toga organizam višak unete hrane se pretvara u masno tkivo gde ostaje kao rezerva za period kada ne unosimo dovoljno hrane.
Zbog toga je od ključnog značaja prestati sa unosom hrane bar četiri sata pre spavanja. U borbi za gubitak telesne težine jednako važno pitanje onom koliko hrane unosite jeste i kada hrana unosimo.
link
