Zasto mora religiozno?

Под хришћански морал не спада завођење другарице која је већ венчана за друга, од стране друга који већ има своју венчану другарицу.
Ова ситуација је управо оно о чему си писао, различито поимање морала различитих социјалних, етничких или политичких групација.
То што се то дешавало не значи да је прихватано као морално. Причало се да су чак и Титу замерали за време рата због Даворјанке, што је другима било строго забрањено. Опет, даља прича је била да је он одговорио - Стрељајте ме, али ја без секса не могу. Пошто је у питању био Тито, на томе се и завршило.
 
Опет наглашавам, ово је питање за социологе. Не може се градити модел на основу појединачних случајева. И Сулејманов наследник је запамћен као Селим Пијаница, мада је у мухамеданству то најстроже забрањено, а Отоманска империја је била верска држава.
 
То што се то дешавало не значи да је прихватано као морално. Причало се да су чак и Титу замерали за време рата због Даворјанке, што је другима било строго забрањено. Опет, даља прича је била да је он одговорио - Стрељајте ме, али ја без секса не могу. Пошто је у питању био Тито, на томе се и завршило.
Без осуде друштва за неморалне преступе морал као да и не постоји.
Из титовог примера може се закључити да друштво није у стању следити сопствене моралне
норме чак и ако постоји могућност казнених поена.
Религиозни морал има другачији приступ овом проблему јер се одлаже извршење и награде и казне.
По мени, суштински морал може доћи само изнутра код одређених самосвесних и карактером јаких
личности, које само из поимања морала као врлине не желе упрљати сопствено ја пред самим собом
и творцем у себи.
 
Зар СССР и СФРЈ нису имале тај секуларни морални кодекс проистекао из револуције?
Најбоље би било поставити некакав пример моралности у односу на данашње поимање нормалности,
па видети да ли постоји реална шанса да људски род у целини прихвати и поштује задате моралне норме.
q q bre i naopacke, pa to je bila komunisticka sekta, religiozni red kojem dotadasnji religiozni redovi mogu da dodju u vrtic po pitanju fundamentalizma. Pobili, pozatvarali, i unistili silne zivote. Plus verbalni delikt. Plus prevaspitavanje ako slucajno mislis van okvira usvojene politike komunisticke partije.

-----

Pobedio komunizam.

Dodje komunisticki politicki komesar za kulturni rad u filharmonijski orkestar i pita ko je ovde dirigent?

Javi se dirigent - ja sam.

E, vidi ovako, ti ces sad meni lagano da objasnis kako se diriguje orkestrom, da ja to naucim da radim, a ti ces posle da budes preraspodeljen na novo radno mesto po sistematizaciji partije.

Ali, dirigovanje nije jednostavno i uci se godinama a potreban je talenat i predznanje!
Ne brini ti nista, ja sam uspesno osposobljen da rukovodim sirokim narodnim masama, sta je jedan mali orkestar, ima ja to za cas da organizujem. Skupi orkestar pa da pocnemo. Ti ces da dirigujes a ja cu da gledam kako to radis.

Skupi dirigent orkestar i svi stoje sa svojim instrumentima. I taman dirigent krene da diriguje, kad komesar drekne:
Stoj!

Svi stanu.

Zato ovaj veliki covek svira tako mali instrument (pokazuje na muzicara koji svira violinu) a ovaj mali covek svira veliki instrument (pokazuje na kontrabas)?

Pa to su njihovi instrumenti...

Ne moze to tako: u komunizmu je sve od svih prema mogucnostima do svih prema potrebama! Ovaj veliki da uzme da svira veliki instrument, a ovaj mali da svira mali!

Ali...

Nema ali, zamenite mesta.
I muzicari zamene mesta, nekako ce vec da se snadju.

I tako... dirigent pocne da diriguje, a muzicari sviraju. Ide nekako.

Posle nekog vremena komesar povice:
Stoj!

svi stanu upitno jer je taman krenulo da se razvija tema

Sta je problem? pita dirigent.

Oni tebe lazu!

Kako mislite lazu?

Pa lepo ti kad se okrenes levo, oni pocnu da sviraju, a ovi sto ih ne gledas prestanu ili poneko svira ali vise ne svira nego sto svira. Kad se okrenes oni koje ne gledas ne sviraju a sviraju oni koje gledas. Ne moze to tako u komunizmu - ima svi da rade a ne neko radi a neko da dzabalebari.

Ali oni sviraju razlicite partije komada! Kaze dirigent!

Obustavi! kaze komesar. Odma treba da bude jasno - postoji samo jedna partija - Komunisticka partija!
 
Без осуде друштва за неморалне преступе морал као да и не постоји.
Из титовог примера може се закључити да друштво није у стању следити сопствене моралне
норме чак и ако постоји могућност казнених поена.
Религиозни морал има другачији приступ овом проблему јер се одлаже извршење и награде и казне.
По мени, суштински морал може доћи само изнутра код одређених самосвесних и карактером јаких
личности, које само из поимања морала као врлине не желе упрљати сопствено ја пред самим собом
и творцем у себи.
Чак и самосвесне и карактером јаке личности кроз одрастање прво несвесно, па касније свесно усвајају неке већ постојеће норме. Постоје неке теорије о "природном моралу", али ја све то веома слабо познајем. Учен сам неким нормама, прво у породици, па онда и у друштву и усвојио сам колико сам усвојио. Неки не усвоје никада.
 
q q bre i naopacke, pa to je bila komunisticka sekta, religiozni red kojem dotadasnji religiozni redovi mogu da dodju u vrtic po pitanju fundamentalizma. Pobili, pozatvarali, i unistili silne zivote. Plus verbalni delikt. Plus prevaspitavanje ako slucajno mislis van okvira usvojene politike komunisticke partije.

-----

Pobedio komunizam.

Dodje komunisticki politicki komesar za kulturni rad u filharmonijski orkestar i pita ko je ovde dirigent?

Javi se dirigent - ja sam.

E, vidi ovako, ti ces sad meni lagano da objasnis kako se diriguje orkestrom, da ja to naucim da radim, a ti ces posle da budes preraspodeljen na novo radno mesto po sistematizaciji partije.

Ali, dirigovanje nije jednostavno i uci se godinama a potreban je talenat i predznanje!
Ne brini ti nista, ja sam uspesno osposobljen da rukovodim sirokim narodnim masama, sta je jedan mali orkestar, ima ja to za cas da organizujem. Skupi orkestar pa da pocnemo. Ti ces da dirigujes a ja cu da gledam kako to radis.

Skupi dirigent orkestar i svi stoje sa svojim instrumentima. I taman dirigent krene da diriguje, kad komesar drekne:
Stoj!

Svi stanu.

Zato ovaj veliki covek svira tako mali instrument (pokazuje na muzicara koji svira violinu) a ovaj mali covek svira veliki instrument (pokazuje na kontrabas)?

Pa to su njihovi instrumenti...

Ne moze to tako: u komunizmu je sve od svih prema mogucnostima do svih prema potrebama! Ovaj veliki da uzme da svira veliki instrument, a ovaj mali da svira mali!

Ali...

Nema ali, zamenite mesta.
I muzicari zamene mesta, nekako ce vec da se snadju.

I tako... dirigent pocne da diriguje, a muzicari sviraju. Ide nekako.

Posle nekog vremena komesar povice:
Stoj!

svi stanu upitno jer je taman krenulo da se razvija tema

Sta je problem? pita dirigent.

Oni tebe lazu!

Kako mislite lazu?

Pa lepo ti kad se okrenes levo, oni pocnu da sviraju, a ovi sto ih ne gledas prestanu ili poneko svira ali vise ne svira nego sto svira. Kad se okrenes oni koje ne gledas ne sviraju a sviraju oni koje gledas. Ne moze to tako u komunizmu - ima svi da rade a ne neko radi a neko da dzabalebari.

Ali oni sviraju razlicite partije komada! Kaze dirigent!

Obustavi! kaze komesar. Odma treba da bude jasno - postoji samo jedna partija - Komunisticka partija!
Komunistka partija je preslikana Apostolska tradicija.
 
q q bre i naopacke, pa to je bila komunisticka sekta, religiozni red kojem dotadasnji religiozni redovi mogu da dodju u vrtic po pitanju fundamentalizma. Pobili, pozatvarali, i unistili silne zivote. Plus verbalni delikt. Plus prevaspitavanje ako slucajno mislis van okvira usvojene politike komunisticke partije.

-----

Pobedio komunizam.

Dodje komunisticki politicki komesar za kulturni rad u filharmonijski orkestar i pita ko je ovde dirigent?

Javi se dirigent - ja sam.

E, vidi ovako, ti ces sad meni lagano da objasnis kako se diriguje orkestrom, da ja to naucim da radim, a ti ces posle da budes preraspodeljen na novo radno mesto po sistematizaciji partije.

Ali, dirigovanje nije jednostavno i uci se godinama a potreban je talenat i predznanje!
Ne brini ti nista, ja sam uspesno osposobljen da rukovodim sirokim narodnim masama, sta je jedan mali orkestar, ima ja to za cas da organizujem. Skupi orkestar pa da pocnemo. Ti ces da dirigujes a ja cu da gledam kako to radis.

Skupi dirigent orkestar i svi stoje sa svojim instrumentima. I taman dirigent krene da diriguje, kad komesar drekne:
Stoj!

Svi stanu.

Zato ovaj veliki covek svira tako mali instrument (pokazuje na muzicara koji svira violinu) a ovaj mali covek svira veliki instrument (pokazuje na kontrabas)?

Pa to su njihovi instrumenti...

Ne moze to tako: u komunizmu je sve od svih prema mogucnostima do svih prema potrebama! Ovaj veliki da uzme da svira veliki instrument, a ovaj mali da svira mali!

Ali...

Nema ali, zamenite mesta.
I muzicari zamene mesta, nekako ce vec da se snadju.

I tako... dirigent pocne da diriguje, a muzicari sviraju. Ide nekako.

Posle nekog vremena komesar povice:
Stoj!

svi stanu upitno jer je taman krenulo da se razvija tema

Sta je problem? pita dirigent.

Oni tebe lazu!

Kako mislite lazu?

Pa lepo ti kad se okrenes levo, oni pocnu da sviraju, a ovi sto ih ne gledas prestanu ili poneko svira ali vise ne svira nego sto svira. Kad se okrenes oni koje ne gledas ne sviraju a sviraju oni koje gledas. Ne moze to tako u komunizmu - ima svi da rade a ne neko radi a neko da dzabalebari.

Ali oni sviraju razlicite partije komada! Kaze dirigent!

Obustavi! kaze komesar. Odma treba da bude jasno - postoji samo jedna partija - Komunisticka partija!
Ово је мало искарикирано, зато сам се насмејао, али је суштински тачно. Комунисти су били принуђени да уче од предратних стручњака, непартијаца, јер нису сви били глупи да не схвате да нема управљања државом без некаквог знања. Да није било тако, образовање у СФРЈ би било неупотребљиво, а свесни смо да није било тако. По много параметара је било чак и јаче него данас. Нама су данас нестале на факултетима читаве катедре које су формирале светски признате стручњаке.
 
Ово је мало искарикирано, зато сам се насмејао, али је суштински тачно. Комунисти су били принуђени да уче од предратних стручњака, непартијаца, јер нису сви били глупи да не схвате да нема управљања државом без некаквог знања. Да није било тако, образовање у СФРЈ би било неупотребљиво, а свесни смо да није било тако. По много параметара је било чак и јаче него данас. Нама су данас нестале на факултетима читаве катедре које су формирале светски признате стручњаке.
Zato sto danas vise nije ideologija, religija, komunizam, kapitalizam, levi desni neki-izam, ateizam, konzumerizam. Niko vise ne veruje u ideje - samo u MONEY da kupi svoj americki san.

Ovo je sada idiotizam - vladavina bahatih idiota.

Ni jedna drustvena teorija vise ne radi. Ovo niko nije mogao da predvidi. Black swan efekat.
 
Poslednja izmena:
Чак и самосвесне и карактером јаке личности кроз одрастање прво несвесно, па касније свесно усвајају неке већ постојеће норме. Постоје неке теорије о "природном моралу", али ја све то веома слабо познајем. Учен сам неким нормама, прво у породици, па онда и у друштву и усвојио сам колико сам усвојио. Неки не усвоје никада.
Ја верујем да је морал уткан у саму ДНК човека, као што животиње инстиктивно по неком унутрашњем
кључу знају шта треба да раде, како да се понашају и како да користе своје природне алате, тако и човек
зна када чини нешто неморално да је згрешио.
Његош у Лучи тврди нешто слично кроз стихове:

Човјек воље остаје свободне
ка сви други бесмртни духови;
његова ће душевна таблица
с обје стране бити начертана
с два сасвијем противна закона:
на једну ће закон правде благе
бит у свете начертан линије,
на другу ће превласника њина
зла свакога црњат се закони -
адски спомен свезе са Сатаном.

Моћ ће човјек ова два закона,
кад посвети мисли мојој правди,
без никакве муке различути;

али адско проклетије духа
човјека ће чешће пљенивати.
Ова борба правде и неправде,
што је небо три дни колебала,
биће она са свијем ужасом
печатана на душу човјеку,
да му ропство горчи и колебље.
 
Зар СССР и СФРЈ нису имале тај секуларни морални кодекс проистекао из револуције?
СФРЈ је имао кодекс - Тито је наш бог.
И за виц о Титу се ишло на Голи Оток.
Гледало се ко крштава своју децу и иде у цркву. Па такав је био прво опоменут да пази шта ради.
 
СФРЈ је имао кодекс - Тито је наш бог.
И за виц о Титу се ишло на Голи Оток.
Гледало се ко крштава своју децу и иде у цркву.
Све ми је то познато али то су једини примери егзистенције секуларног морала за које знам.
А отварач теме тражи и инсистира баш на таквом, нерелигиозном моралу.
 
Ја верујем да је морал уткан у саму ДНК човека, као што животиње инстиктивно по неком унутрашњем
кључу знају шта треба да раде, како да се понашају и како да користе своје природне алате, тако и човек
зна када чини нешто неморално да је згрешио.
Његош у Лучи тврди нешто слично кроз стихове:

Човјек воље остаје свободне
ка сви други бесмртни духови;
његова ће душевна таблица
с обје стране бити начертана
с два сасвијем противна закона:
на једну ће закон правде благе
бит у свете начертан линије,
на другу ће превласника њина
зла свакога црњат се закони -
адски спомен свезе са Сатаном.

Моћ ће човјек ова два закона,
кад посвети мисли мојој правди,
без никакве муке различити;

али адско проклетије духа
човјека ће чешће пљенивати.
Ова борба правде и неправде,
што је небо три дни колебала,
биће она са свијем ужасом
печатана на душу човјеку,
да му ропство горчи и колебље.

"Dve stvari me ispunjavaju sve većim strahopoštovanjem i divljenjem što ih više promišljam – zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni."
 
СФРЈ је имао кодекс - Тито је наш бог.
И за виц о Титу се ишло на Голи Оток.
Гледало се ко крштава своју децу и иде у цркву. Па такав је био прво опоменут да пази шта ради.
Svaka zgrada je imala spijuna dojavljivaca. Gestapo da im pozavidi.
 
"Dve stvari me ispunjavaju sve većim strahopoštovanjem i divljenjem što ih više promišljam – zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni."
Цитирао си некога или си сад смислио?
Ово је баш на истом правцу као малопређашњи мој упис.
По мени, суштински морал може доћи само изнутра код одређених самосвесних и карактером јаких
личности, које само из поимања морала као врлине не желе упрљати сопствено ја пред самим собом
и творцем у себи.
 
Све ми је то познато али то су једини примери егзистенције секуларног морала за које знам.
А отварач теме тражи и инсистира баш на таквом, нерелигиозном моралу.
Ako se prihvati ideja da svaka religija ima svoj moral koji nije mnogo razlicit jedan od drugog, zasto ne moze da se zamisli sekularni moral ili neki drugi univerzalni moral koji je minimalni zajednicki sadrzalac a koji skuplja sve delioce - tako da mozemo da se razumemo, a da ne anatemisemo one druge u ime (cesto relativno sitnih) razlika.

7 dana za 100 drama, sta tu nije jasno?
 
Имам неко своје специфично мишљење о стручности. У једнопартијском систему већина је била у СК, па је ипак постојала нека конкуренција где је способност могла да дође до изражаја. У домаћем моделу вишестраначја и капитализма, не само политичке, што је нормално, него и стручне позиције су просто партијски плен. Тако је рецимо Грчић, политичар са посебним потребама, могао да дође на чело ЕПС, што је у СФРЈ било неизводљиво. Или, сећам се и таквих случајева, на врху је био припадник "номенклатуре", али је онда заменик или помоћник обавезно био експерт који је у ствари водио посао.
 
Све ми је то познато али то су једини примери егзистенције секуларног морала за које знам.
Kaкав је то морал да не мораш ништа да радиш на послу а пара капље ?
А земљорадничке пензије ?
А фиктивно запослени који само дођу да подигну плату ?
 
СФРЈ је имао кодекс - Тито је наш бог.
И за виц о Титу се ишло на Голи Оток.
Гледало се ко крштава своју децу и иде у цркву. Па такав је био прво опоменут да пази шта ради.
Није ни изблиза било тако строго у Зловенији и Хрватској. А и овде прљав посао углавном нису обављале друге националности, него баш Црногорци и Срби, над Црногорцима и Србима.
Колико је Зловенаца и Хрвата било на Голом Отоку?
 
Ako se prihvati ideja da svaka religija ima svoj moral koji nije mnogo razlicit jedan od drugog, zasto ne moze da se zamisli sekularni moral ili neki drugi univerzalni moral koji je minimalni zajednicki sadrzalac a koji skuplja sve delioce - tako da mozemo da se razumemo, a da ne anatemisemo one druge u ime (cesto relativno sitnih) razlika.

7 dana za 100 drama, sta tu nije jasno?
Анатемисање није проблем, зашто би мене као хришћанина дотицала анатема неког имама, ламе?
Проблем је у самом човеку па често припадници исте верске и националне заједнице улазе у међусобне конфликте
и западају у проблеме управо због не придржавања моралних норми.
Амерички Индијанци нису дизали устанке са вером да могу победити белог човека, били су свесни његове надмоћности,
већ да би га натерали да одржи обећања, да се држи сопствених моралних норми које проповеда.
 

Back
Top