!JO
Space Oddity
- Poruka
- 3.943
Мој супруг и ја често опсујемо када смо изнервирани.
Када смо донели ћерку из породилишта, после неких недељу дана, дође он с посла, видно изнервиран и крене да прича шта се десило.
И у причи се деси радни глагол.
Ја сам умрла од смеха када је он ставио руку на уста, поцрвенео и погледао у бебу.
Његов коментар када је схватио шта је урадио: Морамо да се одвикнемо од псовања док је беба, замисли да опсујемо пред њом.
И одвикли смо се, наше дете за ових 5 година није чуло псовку од нас. Али зато у граду чује и пита шта је то чика рекао? Шта да јој кажемо, сем да су то ружне речи и да на њих не обраћа пажњу, а поготово не сме да их изговара, јер то не чине тата и мама.
Невероватно је како чак и док возим контролишем себе да не опсујем
Bice tu jos promena u recniku kada mala krene u skolu; ali onda, najbolje ignorirati jer ako kod mame i tate izazove tim "tabu-recima" bilo kakvu reakciju, onda se moze desiti da ce ih dalje namerno koristiti- da bi izazivala... mmm lepa igrica
Poslednja izmena:
, koje se slabo secam- baka i ona su se retko posecivale. Ali secam se njenih psovki i moja bake, kako ju je ljuto opominjala- nemoj tako pred detetom; da nisam bila prisutna, mozda bi joj i ona istom merom natrag opsovala: "piz..da ti materna, koji kur...ac lajes ko kerina pred detetom"...
Kod kuce je to bilo naravno- tabu!
