Џорџи
Srebrna tastatura
- Poruka
- 233.223
I u nova vremena treba streljati te preletace,ni u fudbalu ne treba dozvoliti menjanje tima
-
- Popularno:
- Kakva bi bila Srbija da nije bila 500...
- Torlački dijalekt i bugarski
- Da li je zloba uzrok sirenja teorija...
- Treba li studenti da od Hrvatske traze...
- O čijem trošku „ne daju Srbiju“:...
- Идолопоклоништво и поданички менталитет...
- Studentsko glasanje o (ne)nastavljanju...
- Nepoznati korisnici Tvitera tvrde da je...
- Preboljevanje
- Otkriveno šta je Melanija šapnula...
Zašto jedan deo četnika nije poslušao naredbu svog komandanta kralja Petra II da pređu u partizane?
- Začetnik teme Meliot
- Datum pokretanja
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 22.353
Ти си крив што отвараш тему о којој баш немаш појма оно звучиш као средњошколац из јужноафричке републике на ову тему. Отварај теме о којима бар нешто знаш рекох тотално ми је бесмислено да ти нешто одговарам.
Пошто су углавном констарације.
Могао си написати Дража је крив што је био жив! Једнако би била паметна констација.
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 32.523
Zato što su to bili četnici. Nije valjda da se nadaš disciplini od njih?
Dobro situirani gospodin
Elita
- Poruka
- 16.580
najpre se kralj uplašio u beogradu i pobego u london samo sa koferom odela i veša, onda se uplašio u londonu i raspustio svoju vojsku i đenerale
takav plašljiv kralj i ne treba da vlada narodom
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 22.353
Не ради се о дисциплини већ идеологији они су на ратној нози од самог оснивања комунистичког покрета и многи ветерани су били ближе упућени у историју Броза и његово деловање у првом светском рату.
Југословенски официри ду били образовани и знали су шта је комунизам за разлику од обичног нсрода.
Први оружани сукоб избио је у селу Планиници, крајем августа или почетком септембра[5] 1941. године, када је пуковник Михаиловић на челу равногорске групе напао партизане Ваљевског партизанског одреда који су покушали из села да однесу прикупљено оружје за устанак. Михаиловић је напао партизане јер је наводно „чувао села од пљачке”.[6]
Развојем партизанског устанка, неколико четничких вођа се самоиницијативно прикључило борби против окупатора. Истовремено са приласком његових официра устанку, пуковник Михаиловић почетком септембра 1941. шаље делегацију на састанак са генералом Недићем у Београд ради договора о заједничкој борби против партизана. По одобрењу немачког генерала Турнера, генерал Недић је договорио сарадњу са пуковником Михаиловићем:
Отприлике 3 дана после ступања на дужност председника владе појавио се код њега пуковник Александар Мишић са још 2 официра по налогу Михаиловића и изјавио да би овај желео да се са председником Недићем бори против комуниста, те моли наоружање и опрему за 2000 људи, а посебно обућу. Недић је изјавио пуковнику Мишићу да му не може набавити ципеле и предложио употребу опанака. Између осталог, оставио је Михаиловићу да очисти област западно од Мораве. Овде треба нагласити да је Недић ове преговоре водио уз моје одобрење…[12]
— Извештај Харaлда Турнера од 6. новембра 1941. о покушајима Драже Михаиловића да преговорима са Недићем и Немцима ојача свој положај за борбу против комуниста
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Партизанско-четнички_сукоб
- Poruka
- 28.910
Дража ратује против окупатора од 6.априла, док су се комунисти сетили да су антифашисти када је Хитлер напао СССР, и нису се по захтеву краља и владе ставили под његову команду већ изводе револуцију.Они наивни који су то покушали су стрељани, зато остали то нису ни хтели него су се борили до краја.Из истог разлога припадници ЈВуО нису хтели да се врате из иностранства у земљу.
Kako je ratovao od kapitulacije Jugoslavije pa do napada na SSSR?
- Poruka
- 28.910
Југославија није капитулирала као прво, као друго герилски наравно јер је земља окупирана.
Vlada je na poslednjoj sednici u Nikšiću 15. aprila donela odliku o kapitulaciji vojske. Tako da su sve osim toga tehnikalije. I faktički i defakto vojska Kraljevine Jugoslavije je kapitulirala. Nije imao ko da potpiše kapitulaciju jer su svi zbrisali iz zemlje ili su zarobljeni.
Nisi mi odgovorio kako se Draža borio od 17. aprila do 22. juna 1941. godine?
Frontiersman
Primećen član
- Poruka
- 625
Imao si ratne sukobe između Draže i njegovih saboraca protiv Njemaca i Aćimovićevih kolaboracionista tokom proboja njegovih ljudi od Doboja (gdje je bio stacioniran tokom njemačke invazije) do Ravne Gore (gdje formira i zvanično gerilski pokret).
On 13 April, he was commanding a unit which was in the area of Doboj on 15 April when it was advised of the decision of the Supreme Staff (the wartime General Staff) to surrender. A few dozen members of the unit, almost exclusively Serbs, joined Mihailović when he decided not to follow these orders, and the group took to the hills. They marched southeast then east, aiming to get to the mountainous interior of what became the German-occupied territory of Serbia in the hope of linking up with other elements of the defeated army that had chosen to keep resisting. In the first few days, Mihailović's group was attacked by German forces. The group was joined by other parties of soldiers but heard no news of others continuing to resist. On 28 April, the group was about 80 strong, and crossed the Drina River into the occupied territory of Serbia the next day, although over the next few days it lost a number of officers and enlisted men who were concerned about the pending hardship and uncertainty. After crossing the Drina, the group was also attacked by gendarmes belonging to the collaborationist puppet Commissioner Government. On 6 May Mihailović's remaining group was surrounded by German troops near Užice and almost completely destroyed. On 13 May, Mihailović arrived at some shepherd huts at Ravna Gora on the western slopes of Suvobor Mountain near the town of Gornji Milanovac in the central part of the occupied territory, by which time his group consisted of only seven officers and 27 other ranks. At this point, now aware that no elements of the army were continuing to fight, they were faced with the decision of whether to surrender to the Germans themselves or form the core of a resistance movement, and Mihailović and his men chose the latter. Due to the location of their headquarters, Mihailović's organisation became known as the "Ravna Gora Movement".
- Poruka
- 28.910
Влада није никада потписала капитулацију као ни краљ тако да земља није капитулирала.
Donela je odluku o kapitulaciji vojske, što je u datim uslovima bilo jedino moguće rešenje. Tako da jeste kapitulirala.
- Poruka
- 28.910
- Poruka
- 28.910
Нема овде никакве одлуке владе везано за капитулацију.
Чланак се позива на документ који су под притиском Немаца потписали немачки заробљеник Калафатовић и политичар без функције Цинцар Марковић, а они нису имали владина овлашћења да потпишу било шта.
Краљ и чланови владе ништа нису потписали чак је сам краљ изјавио при доласку у Атину да настављају рат.
У тексу се истина помиње:
"на последњој седници владе закључено да војска мора да капитулира, али да то није и капитулација државе",
не знам одакле то али да од тога није било ништа сасвим је јасно.
Победа Осовине је била брза. Већ 14. априла југословенска врховна команда одлучила је да тражи примирје и овластила команданте армија и армијских група да преговарају о локалним прекидима ватре. Тог дана су команданти 2. и 5. армије тражили услове од Немаца, али су одбијени. Само безусловна предаја могла би да буде основа за преговоре који су им рекли. Те вечери је врховна команда послала изасланика у штаб 1. тенковске групе да затражи примирје, а генерал фон Клајст је као одговор послао команданта 2. армије фон Вајхса у Београд да преговара о условима. Стигао је 15. априла поподне и склопио примирје на основу безусловне предаје. [ 144 ]
[ 144 ]Америчка војска 1986 , стр. 63–64.
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Invasion_of_Yugoslavia
- Poruka
- 28.910
И шта кажеш ко је из владе потписао капитулацију?
Пред сам почетак Априлског рата реактивиран је и постављен је за Команданта позадине Врховне команде. Председник владе армијски генерал Душан Симовић поставио га је 14. априла, за начелника штаба Врховне команде Југословенске војске са овлашћењем да поведе разговоре о примирју.[2] Калафатовић је за ту дужност одредио бившег министра иностраних послова Александра Цинцар-Марковића и дивизијског генерала Радивоја Јанковића да преговарају са силама Осовине. Силе Осовине су то одбиле и захтевале су да Краљевина Југославија потпише безусловну капитулацију. Капитулација је потписана у Београду 17. априла. Са строго правне тачке гледишта, капитулација југословенске војске је била нелегитимна, пошто је Калафатовић од Симовића добио овлашћење да само преговара о примирју и он као ратни заробљеник није имао право да иступа у име југословенске државе или војске.[3] Након тога је интерниран у Немачку где је и преминуо 1946.[1]
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Данило_Калафатовић
- Poruka
- 28.910
Он га је овластио за преговоре, као што и пише, а не да потписују било шта, то мора влада.У међувремену је заробљен тако да су му овлашћења истекла.Нико из владе није потписао било шта са Немцима, и то су и савезници признали.
I zarobljen je načelnik Vrhovne komande koji je ovlastio jednog svog oficira da potpiše kapitulaciju i oko 350 000 vojnika je zarobljeno i vojska nije kapitulitala?
Na stanu to, kako je tekla Dražina "borba" od 17. aprila do 22. juna?
Da stvar bude gora, nije Kalafatović potpisao dokument.
Ne može na stranu to. On kao načelnik štaba Vrhovne komande ne može samovoljno da potpisuje kapitulaciju, može jedino ako ga za to ovlaste vlada ili kralj. U ovom slučaju nije bio ovlašćen za tako nešto.
Dalje, Kalafatović je zarobljen 15.4., a zarobljenik ne može biti pregovarač. U tom slučaju, sve i da je imao ovlašćenja, zarobljavanjem ih je izgubio.
