- Poruka
- 5.733
Управо сам поделио дистрибуције на четири класе на основу тога који софтвер промивишу
1. Free Software Zealots - користе Linux-libre кернел и ниједан власнички фирмер унутра. Моли бога да пронађеш хардвер који ћ да ради на тим чудима out-of-box. За власнички софтвер морате сами да се сналазите и не долазе са диструбицијом. Примери FSZ су: Trisquel GNU/Linux, Parabola GNU/Linux-libre, Hyperbola GNU/Linux-libre, Dragora GNU/Linux
2. Free Software Promoters - користе по дифолту само Free Software у главној репозорији и не сносе одговорност за друге репозоторије јер нису део дистрибуције већ само екстензија како би рачунар могао да ради и како бисте набавили познате програме а који вам требају. Примери FSP су: Debian GNU/Linux, Devuan GNU + Linux, Void Linux, Gentoo Linux , Fedora Linux, OpenSUSE , Slackware , Mageia
3. Open Source Before Any -(OSBA) - ове диструбуције не воде рачуна да ли је неки софтвер власнички или отвореног кода али out-of-box увек промовишу слободан софтвер и софтвер отвореног кода пример њих је Arch Linux, EndeverorOS, Linux Mint и многи пријатељски дистрои.
4. Devils of Code (DoC) - ове диструбиције промовишу чак и импелтирају власнички софтвер у својој дистрибуцији. Пример њих је Manjaro кад је убацио FreeOffice који је власнички софтвер, затим Linux Lite који користи Google Chrome, PCLinuxOS који има Anydesk прединсталран, Ubuntu који гура Snapstore који је затвореног кода иако сам пројекат snapd отвореног кода, стор је у потупоности контролисан од стране Canonical-a, Red Hat који затвара свој Souce Code за само одређену групу људи чиме постаје само на папиру "open-source"..
Управо из овог разлога јако је важно да се упознате са филозофијом слободног софтвера јер нека дистрибуција ће можда да ради супер у вирутални машини али кад је ставите на хардвер то ће да буде друга прича. Такође и доступност софтвера проверите и да ли вам је ОК да убацујете нове репозоторије или сте мишљеа да доклегод нешто ради није важна лиценца, битно је да обави посао.
Poslednja izmena:
