Zašto je teško reći ne?

[Džudi S]

​

Kroz naš život prolaze mnogo ljudi. Neki dragi ljudi postaju nam prijatelji i ne traže od nas mnogo. U slučaju da traže pomoć, oni su tu da i nama pomognu kada nam je teško ili kada nam je potrebna neka pomoć.


Sa druge strane postoje osobe kojima i zbog empatije ali i zbog drugih stvari, ne znamo da kažemo ne.

Ne možemo da kažemo ne, iz straha da ćemo izgubiti neku osobu. Da ćemo je razočarati.

Iza te male reči ne, vodi se unutrašnja borba. Iako smo svesni da moramo postaviti granicu, u nama se bore srce i razum.

Srce ponekad pobeđuje razum.

***
Kada vam je najteže da kažete „ne“, u porodici, na poslu ili među prijateljima?

Da li osećate krivicu kada odbijete nekoga?

Zašto nam je važno da udovoljimo drugima, čak i po cenu mira?

Da li ste nekome rekli "ne" i kako ste se tada osećali?

 

[Baudrillard]

Najvažnija stvar u životu je naučiti da kažeš ne.

 

[Džudi S]

Najteže mi je bilo da kažem ne kada je posao u pitanju. Nije to bio strah od gubitka posla, već neka moja potreba da svima pomognem ako mogu.

Kada sam konačno rekla ne, kolege su me posmatrale drugim očima. Više su me poštovali i manje gnjavili.

Inače i pre mog ne i posle, bila sam i ostala u dobrim odnosima sa gotovo svim kolegama i koleginicama.

 

[SajaBg]

Ne. Nije

 

[adelaidea]

Meni je tesko ali to je zbog traumaticnog detinjstva

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

"Čovjek vrijedi samo dotle dok smije svakome reći istinu u oči." Marko Miljanov

 

[Skafander]

Zato što nismo asertivni, neki su previše emotivni, neki slabi karakteri...mada nikoga ne treba odbiti ako je neko dobro u pitanju. Ali ako nešto ne želiš i ne prija ti onda treba da se kaže fino: izvini ali ja to ne bih, ako mi dozvoliš, nemoj da se ljutiš, pokušaš da ih od*ebeš na fin način, dok ne počnu da insistiraju, onda pređeš u pasivnu agresiju i *ebeš im sve po spisku. Haha Tako ja. Prvo fino, pa ako ne shvate ... Pogotovo ako te nešto ugrožava, onda ih razbiješ zvečku. Haha

 

[Urwald]

Kada vam je najteže da kažete „ne“, u porodici, na poslu ili među prijateljima?

Suštinski nemam taj problem da kažem ne, no trebalo mi je poduže da poradim na tome.

Da li osećate krivicu kada odbijete nekoga?

Uglavnom ne, mada dosta zavisi od toga šta tačno odbijam?
Ono za neke stvari bih možda rekao da umesto ne, ali mi lične okolnosti to ne dozvoljavaju tj. radio bih protiv sebe

Zašto nam je važno da udovoljimo drugima, čak i po cenu mira?

Ili zbog neke negativne navike koju smo razvili u detinjstvu ili zbog neke lične nesigurnosti gde kroz naše da želimo da ispadnemo većima no što jesmo.
Šta znam, kontam da najčešće zavisi od ličnih motiva

Da li ste nekome rekli "ne" i kako ste se tada osećali?

U poslednja 3-4 dana sam rekao ne jedno 5 puta različitim osobama, dok sam jednoj osobi rekao da iz razloga što je ok lik i znam da će za to da da mi uzvrati na sličan način, ovi ostali su nesigurna i nestabilna priča te ne zalazim sa njima u ništa. Ni u jednom od pomenutih slučajeva nisam ništa posebno osećao ...

 

[bojan112]

Najvažnija stvar u životu je naučiti da kažeš ne.

i to sebi

 

[Urwald]

Zato što nismo asertivni, neki su previše emotivni, neki slabi karakteri...mada nikoga ne treba odbiti ako je neko dobro u pitanju. Ali ako nešto ne želiš i ne prija ti onda treba da se kaže fino: izvini ali ja to ne bih, ako mi dozvoliš, nemoj da se ljutiš, pokušaš da ih od*ebeš na fin način, dok ne počnu da insistiraju, onda pređeš u pasivnu agresiju i *ebeš im sve po spisku. Haha Tako ja. Prvo fino, pa ako ne shvate ... Pogotovo ako te nešto ugrožava, onda ih razbiješ zvečku. Haha

Zašto se samo ne povučeš od takvih, dok stvari još uvek nisu otiše predaleko tj. u konflikt i prepucavanje?

 

[Skafander]

Zašto se samo ne povučeš od takvih, dok stvari još uvek nisu otiše predaleko tj. u konflikt i prepucavanje?

Pa naravno da na sve moguće načine tražim izlaz ili se više ne suočavam sa negativnim neljudima. Pogotovo što sam eksplozivni gripoli, ne verujem ni samom sebi, ne znam kakva bi mi reakcija bila. Izbegavam zatvor. Haha Ako me pitaš dok sam miran, onda ću ti reći šta me briga, ali nije isto ako se lično i uživo nađem u nekoj nepravdi. Onda stvarno ne mogu da odgovaram za svoje postupke, ali se uglavnom trudim da bude samo verbalno ako me prvi fizički ne napadnu. I verbalno maksimalno izbegavam, izbegavam svaki vid stresa i kortizola, dokle god mogu, čak i protiv sebe, čojstven sam i prema njima i prema sebi, branim i sebe od sebe i budale branim od sebe. Mada me nadvlada nagon ili ID i ne može ego da spreči. Opet kažem do granice zatvora. Nadam se da nikad tu granicu neću morati da pređem. Ali valjda da me niko neće testirati ili iskušavati. Strpljen, spašen. Koliko mogu. Ali samo ako nisam ugrožen. Više "ljude" ne gledam ni u oči, sklanjam se. Odnosno žene moram gledam. Valjda će i one mene. Haha Hehe

 

[Zelena milja]

Kada vam je najteže da kažete „ne“, u porodici, na poslu ili među prijateljima?

Definitivno u porodici.
Ali promenila sam se.