- Poruka
- 4.465
Imali smo teme o animozitetu između muškaraca i žena.
Imam ja temu o Vajningeru.
Međutim, Rakićeva "Iskrena pesma" ne može da se doda kao komentar ni na prvu ni na drugu temu; prva govori o animozitetu danas, a druga je filozofsko delo jednog čoveka.
Dakle, nova tema.
Deo iz analize "Iskrene pesme", preuzeto sa prelepa poezija.com
"...on to naziva „otužna pesma o ljubavi“. Epitet „otužna“ svoje značenje ne usmerava samo prema motivu pesma, već i prema motivu „ljubav“. Jer nakon što lirski subjekat iznese šta će sve da joj kaže, sve te lepe reči, on završava strofu stihom „mada u tom trenutku ne osećam tako“. Motiv laži nastavlja se i na sljedeću strofu:
„I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda
slušati ove reći lažne“
Ženu pesnik naziva „bednom“, ali ne iz pogrde. On je žali što je toliko vesele lažni izljevi ljubavi. Žali što mora da je laže, ali on to svejedno radi. Ženi je najvažnije da je voljena i zato joj pesik kaže:
„i zahvalićeš bogu što te sazda,
i oči će ti biti suzom vlažne“.
Iz ovih stihova vidimo koliko je ženi važna ljubav lirskog subjekta, te kako je zahvalna i ganuta što ga ima. To što je lirski subjekat zapravo ne voli, čini je tragičnom, jer neuzvraćena ljubav upravo to i jest – tragična. Ali tragičnost ove žene nije samo u neuzvraćenoj ljubavi, nego i u njenoj ignoranciji: „ti nećeš znati šta u meni biva“. Pre ovog stiha, pesnik opisuje pomalu smornu, ali mirnu sliku, koja zbog motiva „zaspalih njiva“ i opisa spuštanja „neme polutame“ čini melanholičnu atmosferu koja navedeni stih čini još tužnijim. Nakon njega, pesnik joj kaže da ona ne zna kako on „u tebi volim sebe sama“.
...
Mislim da je ovaj isečak sasvim dovoljan da pokrene temu.
Zašto? Zašto svaki, ama baš svaki muškarac ima tu "klicu" u sebi? Imaju li je i žene?
Imam ja temu o Vajningeru.
Međutim, Rakićeva "Iskrena pesma" ne može da se doda kao komentar ni na prvu ni na drugu temu; prva govori o animozitetu danas, a druga je filozofsko delo jednog čoveka.
Dakle, nova tema.
Deo iz analize "Iskrene pesme", preuzeto sa prelepa poezija.com
"...on to naziva „otužna pesma o ljubavi“. Epitet „otužna“ svoje značenje ne usmerava samo prema motivu pesma, već i prema motivu „ljubav“. Jer nakon što lirski subjekat iznese šta će sve da joj kaže, sve te lepe reči, on završava strofu stihom „mada u tom trenutku ne osećam tako“. Motiv laži nastavlja se i na sljedeću strofu:
„I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda
slušati ove reći lažne“
Ženu pesnik naziva „bednom“, ali ne iz pogrde. On je žali što je toliko vesele lažni izljevi ljubavi. Žali što mora da je laže, ali on to svejedno radi. Ženi je najvažnije da je voljena i zato joj pesik kaže:
„i zahvalićeš bogu što te sazda,
i oči će ti biti suzom vlažne“.
Iz ovih stihova vidimo koliko je ženi važna ljubav lirskog subjekta, te kako je zahvalna i ganuta što ga ima. To što je lirski subjekat zapravo ne voli, čini je tragičnom, jer neuzvraćena ljubav upravo to i jest – tragična. Ali tragičnost ove žene nije samo u neuzvraćenoj ljubavi, nego i u njenoj ignoranciji: „ti nećeš znati šta u meni biva“. Pre ovog stiha, pesnik opisuje pomalu smornu, ali mirnu sliku, koja zbog motiva „zaspalih njiva“ i opisa spuštanja „neme polutame“ čini melanholičnu atmosferu koja navedeni stih čini još tužnijim. Nakon njega, pesnik joj kaže da ona ne zna kako on „u tebi volim sebe sama“.
...
Mislim da je ovaj isečak sasvim dovoljan da pokrene temu.
Zašto? Zašto svaki, ama baš svaki muškarac ima tu "klicu" u sebi? Imaju li je i žene?
