I teret. I opredeljenje. Ali, diskutabilno je. Ne bih govorila o ljudima koji su doživeli užase. Ne bih smela nikome da kažem: okreni i drugi obraz i moli se za zlotvora. To je mogao samo On. Nisam tolika.TANASKO RAJIC:
Slazem se , ali kada postanemo SVESNI sta cinimo zasto to ne pokusamo da iskorenimo, nego bas kao da nam je to veliki plus- teramo dalje. Da li je to ono " BOze, oprosti im ne znaju sata cine".Zasto smo izgubili onu Zelju da budemo BOLJI OD GOREG? Nego , ako je neko los prema nama- e da vidis ti koliko los tek ja mogu da budem?Pozdrav. :wink: :wink:tanasko rajic:
Mi se, mislim, rađamo i sa ljubavlju i sa mržnjom u sebi. Otuda moj stav da je donekle mržnja opredeljenje, kao i ljubav. Možeš izabrati put. Ako si na putu ljubavi, mržnja će se pojaviti u tvom srcu, bljesnuće i ponudiće ti da kreneš za njom. Ako si na putu mržnje, ljubav će ti stalno signalizirati svoje prisustvo i takođe će te pozivati. Šta ćeš da uradiš? To nije pitanje trenutka. Jeste u određenim situacijama, ali generalno nije. S tim što ljubav traži stalni rad, preispitivanje, menjanje, posvećenost, proširivanje, prevazilaženje ograničenja.tanasko rajic:
U tome i jeste poenta. Samo što postati svestan nije lako. A čim nešto nije lako, većina odustaje. To koliko nije lako, znaju samo oni koji pokušavaju.tsetsa:
Mislim da je glavni problem bilo kod ljubavi bilo kod mrznje taj sto su ljudi(generalno) jako povodljivi, idu za primerom:-Polazeci od tog stava opstaju velike internacionalne kompanije, cak i poneke religije, i sve one ubiraju veliki profit. Drugo mislim da je krajnje vreme da ljudi konacno shvate "da ono sto je istina za jednog, ne znaci automatski da je istina i za drugog".(umesto istine mozemo ubaciti mrznju ili ljubav)
Znaš kako ja na to gledam: ljudi su generalno užasno lenji. Lenji bilo za šta, pa i za to da misle svojom glavom. I užasno nezreli. I odvratno očekivani. Zato su povodljivi. Za rizik je potrebna hrabrost. Pa, bre, za veru je potrebna hrabrost ako već govorimo o religiji i veri. Ne da opstaju kompanije, nego ceo svet stoji na tim klimavim nogama, koje samo što ne popuste pod pritiskom prirodnih zakona. Ništa više ne stoji: ni ono što tvrdi nauka, ni ono za šta se zalaže crkva, koja takođe tvrdi, i svi nas nešto ubeđuju kako je sve pod kontrolom, ma kojom bre kontrolom, kao da smo svi idioti, kao da smo nesvesni pa ne vidimo i ne čujemo šta se dešava. E, većina neće da vidi i čuje. Tako im lakše. Misle da im je bolje. Neko drugi neka misli, valjda doktor bolje zna i slično. A "kud svi Turci tu i mali Mujo" - to je najsigurniji put. U propast - da.freewill:
Pozdrav! 8)
I ti si u pravu. Strah ne smemo zanemariti. To može biti uzrok, ali ne i opravdanje. Jer, ko se ne plaši? Svi se plašimo. A ko je hrabar? Ne onaj ko se ne plaši, već onaj ko gleda strahu u oči i ne predaje mu se.maleni:
Sto ovde ima dobrih stvari za debatu. 8)Nadam se da si u pravu, ali ja mislim da je mrznja " neiscrpan resurs", malo su se i oni povukli da smisle "nove istine".... Zato smo i mi spremni.... Naodmarali smo se. U principu, da pojasnim sebe, zivim u Vojvodini( sve ostalo sam rekla). Imam prijatelje u svim verama, idemo jedni kod drugih na slave, uskrse( kat. i pravoslavni), najbolja komsinica mi je Muslimanka( kod nje sam se krila za vreme bombardovanja), druzim se sa Jevrejima( ovi odavde), cestitamo jedni drugima praznike... Ne znam kako da mrzim( medicina kaze da je to svojstveno ljudima koji su intelektualno deficitarni_- onda sam ta.) Napunila sam dovoljno godina( vec "stari hrast") i ne bih da se menjam. Mogu da saslusam, mogu i da promenim misljenje , ali ne tolerisem primitivizam bilo koje vrste... Distanciram se, ali ponekad Boga mi i utrcim...Hvala vam sto svojim postojanjem ulivate nadu onima koji su slicni vama tj. normalnom, civilizovanom svetu! :wink: :wink:Komshinica:Čini se da mrzioci polako posustaju. Nemaju više goriva. Pa jes, to je i normalno (hvala Bogu). Pregori se u mržnji brzo.
Pozdrav.
Kako onda neko ko ima sve te osobine koje ti navodis( a najcesce mu je i okruzenje takvo- prema svecu i...) moze da se promeni. Tj, kako uvideti da je to sto radis pogresno- takvi ljudi nisu prijemcivi za savete bilo koje vrste...Malo deprimirajuce, zar ne? Pozdrav forumu> :wink: :wink:Christadelphian:
Mnogi u svojoj veri, a ja bih rekla prevelikom strahu, žele da postanu anđeli. Zato odbacuju svoje ljudske osobine (loše, naravno) osporavajući sebe kao delo samog Tvorca. Ko sam ja da negiram ono loše u sebi? Ja treba da se pitam šta sa tim da radim. Ako ga ne priznajem, guram ga pod tepih i uskraćujem sebi šansu da to spoznam, suočim se i pokušam da se menjam.Christadelphian:
Kao što rekoh u naslovu i želim ti da nikada ne napustiš put vere i ljubavi, put razmišljanja i traganja.tstetsa:
Christadelphian:
