aleksije radicevic
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Reči NJKV Aleksandra II:
Јуче, на дан 136. годишњице рођења мог деде, Њ.В. Краља Александра I, а поводом обележавања великог и тужног јубилеја - 90 година од атентата у Марсеју, у Музеју Војводине у Новом Саду припремљена је изложба под називом „Александар I Карађорђевић – Од Цетиња до Марсеја”.
Како моја супруга Њ.К.В. Принцеза Катарина и ја нисмо могли да присуствујемо отварању због неодложних обавеза у иностранству, моје поздравно писмо прочитао је председавајући Саветодавних тела Круне г. Душан Бабац. Свечаном отварању одржаном синоћ присуствовали су мој син, снаха и брат од стрица, Њ.К.В. Принц Наследник Филип, Њ.К.В. Принцеза Даница и Њ.К.В. Принц Михаило.
У свом поздраву, изразио сам задовољство што се успомена на мог деду чува на најбољи могући начин. „Посебно ми је драго што сам имао прилику да подржим реализацију ове изложбе. Овакви културни догађаји су од огромног значаја за очување културе сећања нашег народа. Уверен сам да ће ова изложба наићи на велики одјек и бити препозната од стране шире јавности.“ Присутнима се господин Бабац обратио и у своје лично име.
Отварању изложбе присуствовао је и г. Немања Старовић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, као и бројни други гости из културног и јавног живота наше земље. Министар Старовић се такође обратио присутнима, као и в.д. директорка Музеја, г-ђа Чарна Милинковић.
Аутори изложбе су музејски саветници г-ђа Сузана Миловановић, г-ђа Веселинка Марковић и г. Александар Петијевић, који су годинама истраживали материјал, припремајући се за овај значајан датум наше националне историје. Како организатор наводе, историографска тумачења и искуство потврђују да о великим историјским личностима готово никад не постоје усаглашена мишљења, лишена супротстављених судова и закључака. Краљ Александар I (1888 – 1934) отуд не представља изузетак.
Суд савременика и историчара, најчешће није давао усаглашен одговор на кључно питање: како вредновати његову улогу у националној и југословенској историји. Деведесет година након његовог убиства, као једне од првих жртава надолазећег европског фашизма, коначни судови нису дати.
Изложба прати животни пут Александра I Карађорђевића, од рођења 1888. на Цетињу до трагичног атентата у Марсеју 1934. године. Путем одабраних предмета, међу којима су и они уступљени Музеју Војводине од стране Краљевског двора, приказана је његова улога у важним историјским периодима и догађајима, као и значајни моменти из његовог приватног живота.
Имајући у виду, да је после Другог светског рата нестао или је уништен део заоставштине краља Александра, а да је један број предмета и овог пута остао недоступан за излагање, покушај да се по први пут у музејској пракси Србије постави комплексна музејска изложба о животу овог владара, није било могуће у потпуности реализовати.
Изложени музејски предмети сведоче на свој начин да је Алекдандар I Карађорђевић, био велика историјска личност, ратни победник, српски, југословенски и европски државник и најзначајнија политичка појава у времену у коме се налазио на челу југословенске државе.
Јуче, на дан 136. годишњице рођења мог деде, Њ.В. Краља Александра I, а поводом обележавања великог и тужног јубилеја - 90 година од атентата у Марсеју, у Музеју Војводине у Новом Саду припремљена је изложба под називом „Александар I Карађорђевић – Од Цетиња до Марсеја”.
Како моја супруга Њ.К.В. Принцеза Катарина и ја нисмо могли да присуствујемо отварању због неодложних обавеза у иностранству, моје поздравно писмо прочитао је председавајући Саветодавних тела Круне г. Душан Бабац. Свечаном отварању одржаном синоћ присуствовали су мој син, снаха и брат од стрица, Њ.К.В. Принц Наследник Филип, Њ.К.В. Принцеза Даница и Њ.К.В. Принц Михаило.
У свом поздраву, изразио сам задовољство што се успомена на мог деду чува на најбољи могући начин. „Посебно ми је драго што сам имао прилику да подржим реализацију ове изложбе. Овакви културни догађаји су од огромног значаја за очување културе сећања нашег народа. Уверен сам да ће ова изложба наићи на велики одјек и бити препозната од стране шире јавности.“ Присутнима се господин Бабац обратио и у своје лично име.
Отварању изложбе присуствовао је и г. Немања Старовић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, као и бројни други гости из културног и јавног живота наше земље. Министар Старовић се такође обратио присутнима, као и в.д. директорка Музеја, г-ђа Чарна Милинковић.
Аутори изложбе су музејски саветници г-ђа Сузана Миловановић, г-ђа Веселинка Марковић и г. Александар Петијевић, који су годинама истраживали материјал, припремајући се за овај значајан датум наше националне историје. Како организатор наводе, историографска тумачења и искуство потврђују да о великим историјским личностима готово никад не постоје усаглашена мишљења, лишена супротстављених судова и закључака. Краљ Александар I (1888 – 1934) отуд не представља изузетак.
Суд савременика и историчара, најчешће није давао усаглашен одговор на кључно питање: како вредновати његову улогу у националној и југословенској историји. Деведесет година након његовог убиства, као једне од првих жртава надолазећег европског фашизма, коначни судови нису дати.
Изложба прати животни пут Александра I Карађорђевића, од рођења 1888. на Цетињу до трагичног атентата у Марсеју 1934. године. Путем одабраних предмета, међу којима су и они уступљени Музеју Војводине од стране Краљевског двора, приказана је његова улога у важним историјским периодима и догађајима, као и значајни моменти из његовог приватног живота.
Имајући у виду, да је после Другог светског рата нестао или је уништен део заоставштине краља Александра, а да је један број предмета и овог пута остао недоступан за излагање, покушај да се по први пут у музејској пракси Србије постави комплексна музејска изложба о животу овог владара, није било могуће у потпуности реализовати.
Изложени музејски предмети сведоче на свој начин да је Алекдандар I Карађорђевић, био велика историјска личност, ратни победник, српски, југословенски и европски државник и најзначајнија политичка појава у времену у коме се налазио на челу југословенске државе.