ZABRANJENI EKONOMISTA: 22 koraka do izlaska iz krize bez smanjenja plata i penzija
OBJAVLJENO: 04/10/2014 ·
Ideje ekonomiste Dragana Radovića o izlasku Srbije iz krize u 23 koraka neće pročitati u zvaničnim medjima. Njegove ideje bi preporodile srpsku ekonomiju bez smanjenja plata i penzija. -
Ekonomista Dragan Radović smatra da bi Srbija suzbijanjem sive ekonomije na prvom mestu značajno povećala budzetski prihode. Možda i najvažnije, smanjili bi se utajeni prihodi privrednika i velike količine gotovog novca koji je u opticaju.
Smanjenjem gotovog novca automatski se smanjuje potreba za korupcijom – kada nema novca iz sive zone privrednici nemaju razloga za korupmpiranje raznih inspekcijiskih organa, smatra Radović.
- Pune tri godine pokušavam da objasnim protiv koje sive ekonomije se treba boriti u Srbiji. To nije ona na kartonskih uličnim tezgama, već ova, perfidno sakrivena koja se obavlja pod plaštom legalno osnovanih firmi. To je siva ekonomija u kojoj utaje odnose preko tri milijarde evra budžetskih prihoda. Zbog tih utaja preti kolaps PIO fondu, zdravstvene usluge su na poslednjem mestu u Evropi, prosvetni i zdravstveni radnici su omalovaženi i poniženi vrednovanjem njihovog rada. Nisu u boljem položaju ni pripadnici vojske i policije. Svi su nezadovoljni. Opravdano”, rekao je Radović u tekstu koji je prvobitno objavljen na sajtu Markoekonomija.org.
On još tvrdi da “novca za budžet ima na svakom koraku, samo ga je potrebno naplatiti”.
Dodaje da je siva ekonomija najveći resurs Srbije za izlazak iz krize, a da je “Poreska uprava najveći krivac za katastrofalno stanje u budžetu”.
- U Srbiji se utaji preko tri milijarde evra budžetskih prihoda godišnje, PDV milijardu evra, poreza i doprinosa na zarade milijardu i po evra. Trenutno u Srbiji ima preko 700 hiljada radnika na crno, bez prijave. Preko deset milijardi evra iznosi neregistrovani promet roba i usluga, objašnjava Radović.
On još dodaje da je “servirana velika zabluda da siva ekonomija postoji zbog najsiromašnijih slojeva stanovništva koji se bore za goli opstanak na ulicnim kartonskim tezgama”.
- Najveća siva ekonomija u Srbiji obavlja se pod plastom legalne firme, kaže Radović
Da bi se stanje popravilo, budžet napunio, potrebno je da se država izbori protiv utaja poreza u sledećim branšama:
1. Autobuski prevoz putnika
Preko 80 miliona evra su procenjene utaje raznih poreza i doprinosa u autobuskom prevozu putnika. Najveće utaje su u neregistrovanju prometa i radu neprijavljenih radnika. Tako imamo firme koje imaju višestruko više autobusa od broja vozača, firme koje sa više stotina vozača prave promet od nekoliko desetina miliona dinara i obrnuto, firme sa malim brojem radnika koje prave promet od vise stotina miliona dinara.
2. Turizam
Agencije svoje aranžmane prodaju u gotovini, dinarima i čvrstoj valuti, bez evidentiranja prometa. Tako imamo firmu iz Beograda koja ima šest autobusa, samo jednim autobusom za dve nedelje odveze turiste u inostranstvo za 100 hiljada evra, a godisnji prihod prikaze manje od 100 hiljada evra. Ova agencija ne prikaže cak i nekoliko miliona evra prometa. Većina agencija koje imaju svoje autobuse imaju isti sistem rada, niko i nikada ih nije kontrolisao. Sav keš koji dobijaju koriste za plaćanje inostranih aranzmana na ruke, takođe i domaće aranžmane plaćaju na ruke – znači dotičemo i naše hotelijere koji u turistickim mestima većinom rade za gotovinu i bez registrovanja prometa.
Sve dodatne usluge koje agencije vrše turistima u inostranstvu su potpuno neregistrovane.
Veliki turisticki centri su meka za pranje novca i sivu ekonomiju.
Pre par dana (2013. godine prim aut) objavljen podatak da je kasa u Vrnjačkoj Banji prazna jer grad od gostiju nije naplatio ni dinara takse – sve su zadržali građani koji izdaju sobe i apartmane gostima a ne prijavljuju promet. Preko leta u toj banji dnevno ima i po 20 hiljada gostiju.
Zlatibor, Soko Banja, kao i mnogi turistički centri su vodeći u utajama novca po više osnova: neregistrovanje prometa gostiju, neplaćanje gradske takse, ugostiteljske i mnoge druge usluge se vrse bez izdavanja racuna.
3. Razne firme za obezbedjenje objekata koje najčešće uzimaju i čišćenje
Neverovatno da radnici u tim firmama rade na neke ugovore od dva meseca za plate od 16 do 17 hiljada dinara, bez prijave za staž, kao neka obuka – posle dobijaju otkaz. Taj novac ide na ruke, bez evidentiranja. Kažu da ima firmi koje imaju i po 500 radnika pod takvim ugovorima, a neke najjače i do dve hiljade radnika. Nema puno takvih firmi, vrlo lako bi se identifikovale. Firme za čišćenje učestvuju na tenderima gde nude radnika po ceni od 25.000 mesečno – takve firme ne prijavljuju radnike uopšte, isplate prvih mesec, dva, par meseci ne isplate platu i onda otpuštaju radnike. Vrlo jednostavno se proveri svaka firma iz ove branse – proverom sklopljenih ugovora sa naručiocima posla.
4. Ugostiteljski objekti
Već je poznato koliko ne dobijate račune u raznim restoranima, kafićima, pivnicama, picerijama. Ili se dobije račun koji u stvari uopšte nije račun, na kome sitnim slovima pise: “molimo sacekajte račun”. To su fore koje su ubacili programeri, vrlo lako se spreči utaja izbacivanjem takve opcije iz softvera. Već sam navodio primere da bolje sendvičare na ćosku, kao i restorani, dnevno utaje od 100 pa i vise stotina evra što na godišnjem nivou daje od 30 do 100 hiljada evra utaje PDV-a. Primeri velikih sala koje se izdaju za svadbe, često bude 200 do 500 gostiju, meni košta od 20 do 40 evra po osobi, ceh bude od 4 hiljade evra do 10 ili cak i 20 hiljada evra prometa, a utajeni PDV ide od 1 do 3 ili 4 hiljade evra samo za jedan dan u tom objektu. Velike sale su najčešće svaki vikend zauzete. Gde su još neprijavljeni konobari, hrana koja keteringom stiže iz Raške ili Novog Pazara, fotografi sa više hiljada fotografija po paprenoj ceni, muzičari koji su obično čisti divljaci?
5. Prodaja hrane
Obzirom da se u Srbiji najviše novca troši za hranu logično je da su utaje i najveće u prodaji hrane. Vraćamo se ponovo na sendvičare, pekare, kao i sve druge koji prodaju hranu – retko kada ćete dobiti račun. Takođe i piljare, gde je većina robe prodata na crno. Vrlo zanimljivo da se u tim radnjama roba nabavlja zvanično, proda na crno, u knjigama se trenutno vidi nesklad, ali da ima ko to da pogleda.
O pijacama da i ne govorimo, sva roba se nabavlja na kvantaškim pijacama od preprodavaca, niko nema koristi. Što je najgore, ubijaju sa cenama one prodavnice koje su u blizini i htele bi da rade legalno. Kvantaši su leglo preprodavaca.
PEKARE su posebna tema u okviru prodaje hrane. Najsmesnije je kada pekari kažu da rade sa gubitkom, a od kilograma brašna najčešće naplate i do 500 dinara od napravljenih pogačica i ostalih proizvoda. Mnoge pekare do prošle godine nisu bile u sistemu PDV-a, a promet od 4 miliona su ostvarivale mesečno. Kod pekara je sve na crno, od nabavke sirovina pa sve do prodaje. Najčešće su i radnici bez prijave.
-
I imaš bogato iskustvo u vođenju ozbiljnih ekonomskih subjekata 
