Када се гледа квалитет живота на неком простору, републици, граду, области, то пореди са другим, ту над реалним сагледавањем предност има тенденциозан доживљај и чему ће људи дати приоритете, у коначници свако види оно што жели да види.
Када је у питању Српска, њен "гријех" није тај што је лоше уређена, што влада криминал, због прошлости, рђавих појава, него је неопростив "гријех" што Српска уопште постоји. Зато је изложена агресивној пропаганди из ефбиха, посебно задојених србомрзаца у бошњачком корпусу као и антисрпских медија и дежурних аутошовиниста међу Србљем. Ту ће се измислити свакојаки "гријеси", како је то већ пренио један балисман (а чим напише RS јасно је ко је и шта је) који је бануо на тему, те шицати измишљени подаци о просјечној плати, те како сваке године из Српске исели 100.000 душа (са таквим трендом исељавања Српска би имала одавно нула становника), те како Србија "пумпа" паре у Српску, те како овај Додик све покраде, тако, гомила бесмислица и будалаштина својствена грлима из србомрзилачког крда.
Како написах, код оваквих поређења, ствар је виђења и приоритета шта желимо да видимо. Они који имају анимозитет према Српској примијетиће комадић папира у Бањој Луци а неће депонију смећа између сваке двије зграде у њиховој касаби у ефбиху. Што се тиче уређења и животног околиша, могуће то јесте на већем нивоу него у Србији, како често одем у ефбих утисак је да је то на вишем нивоу него тамо, за то постоје ипак разумљива објашњења, иако наравнио треба бити на већем нивоу.
Што се тиче плата, квалитета живота, уређености институција, Српска је од 1998-е "заробљена држава", у канџама силника гдје има бројна ограничења код доношења одлука, ту је тешко водити аутономну економску, законодавну и другу политику (видимо само какви удари када се дрзнула до промијени наметнути закон о заштити од клевете, па ти ради у таквим околностима), константни притисци, ултиматуми, забране инвестиција одређују много тога, да влада неимаштина, влада, но и поред тога позитивнији је амбијент него у Србији и ефбиху, гдје имамо једну ирационалну кукњаву и лелекање. Често је та кукњава узрокована не толико лошим животом колико једним медијским слуђивањем антисрпских медија, и гдје су Срби у Српској показали ипак већи имунитет тој антисрпаској пропаганди, кроз коју се намеће слугерањски менталитет као једини избор, од оних у Србији.
Како год, нека свако види шта жели да види, тако нам је како нам је. Да ваља порадити и у Српској и у Србији да буде боље, ваља. Да ли и хоће одредиће бројне околности, па и колико ће то дозволити политички процеси, који не морају бити увијек на штету Срба како су неки навикли.
