Zašto je propao socijalizam i zašto je propalo Titovo socijalističko radničko samoupravljanje?

[antoanko]

Ti Zemunski takođe ne razumeš da to što ti nikad nisi bio na KiM ne znači da ne trebaš da ratuješ za njega sutra ili prekosutra

Njega u prve redove obavezno

 

[antoanko]

Vidi firma je krenula od nicega ,samo par masina od bivse francuske firme koja je radila cokoladu

Jes vraga krenula od ''ničega''...ona je oteta od vlasnika tj. ''nacionalizovana'' kao i još mnoge fabrike,kuće,stanovi,imanja...

 

[S1MCRO]

Njega u prve redove obavezno

Najpravednije je da oni koji su najviše uzeli od ove zemlje najviše za nju i daju, ne?

 

[GrdobanS]

Kako je SFRJ upropastila srpski narod

Osnovno ljudsko pravo na čemer i jad

Najgore je što su nas komunisti izvukli iz siromaštva, gladi, jada i bede. Između 1953. i 1960. industrijska proizvodnja rasla je u proseku za 13,83 posto godišnje. U tih osam godina SFRJ je držala svetski rekord, bila je čak i ispred Japana. Šezdesetih godina godišnji rast privrede je iznosio 8,2 posto, što je danas – zahvaljujući našem samopregornom radu na uništenju svega – posve nezamislivo. Realni prihodi su između 1950. i 1965. porasli za 80 posto. Smanjivala se razlika između bogate Evrope i siromašne Jugoslavije, bruto društveni proizvod je u SR Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj 1955. godine bio četiri-pet puta veći nego u Jugoslaviji, već 1965. bio je samo tri puta veći, do kraja sedamdesetih je ta razlika dodatno smanjena.
Izgrađena su nebrojena naselja, praktično čitavi gradovi, jer je industrijalizaciju pratila i urbanizacija. Tradicionalno seljački narod se odrođavao od svog tla i navikavao na nehumani asfalt i beton, u okviru najveće akcije rasrbljavanja viđene u srpskoj povesti. Izgrađene su brojne bolnice, fabrike, izvršena je elektrifikacija, nikad se nije toliko ulagalo u sve oblike infrastrukture. Pa mi smo jedva dozvolili železnici da nam se ušunja u zemlju, a ovi komunistički ludaci udarili da asfaltiraju čak i seoske puteljke! Strava i užas za tradicionalnu, patrijarhalnu, domaćinsku Srbiju.
Ukratko – komunjare su učinile sve da bi nas približile zlom, dekadentnom svetu, da bismo izgubili dušu i ogrezli u materijalnim vrednostima. Tako su nam polako oduzimali ono najsvetije – osećanje orobljenosti, resantiman, gorčinu prema svemu na svetu. Kako pošten čovek da se oseća jadno ako živi pristojno? Kako da neguje duh opljačkanosti ako ga niko ne orobljuje? Kako da bude ozlojeđen na čitav svet ako mu je bolje nego svim njegovim precima? Uskratili su nam osnovno ljudsko pravo na čemer i jad koji čine samu suštinu našeg plemenskog bića i žića. Šta nam napraviše, zlikovci bez srca i duše!

Spasavanje redova patrijarhata

Ni to im nije bilo dovoljno, nego su aktivno sprovodili emancipaciju i oslobođenje žena. Ustav iz 1946. je garantovao ravnopravnost polova, žene su po prvi put mogle da nasleđuju imovinu i da budu birane na političke funkcije, što je bio težak udarac na naš muškobanjasti identitet koji smo jedva preživeli. Pre Drugog svetskog rata čak dve trećine žena je bilo nepismeno (mada je i to bilo nedovoljno), sada je taj solidni procenat pao na jednu bednu četvrtinu. Trećina studenata i zaposlenih činile su žene. Žene su dobile pravo glasa i pravo da zarađuju jednako kao muškarci, liberalizovani su zakoni o porodici, pa su pravno izjednačena bračna i vanbračna deca, čak je i abortus dozvoljen. Nezapamćen udar na porodicu i tradicionalne porodične vrednosti, biblijska pošast, Sodoma i Gomora.
Umalo da nam patrijarhat završi na smetlištu istorije. Sreća da smo na vreme nešto preduzeli da ga oživimo, inače od nas ne ostade ni kamen na kamenu. Stanje još nije sasvim zadovoljavajuće, ali crkva i razni desničari rade na konačnom i totalnom povratku srednjovekovnom idealu, kad se znao neki red.
Radikalne promene uticale su i na dužinu života, prosečan životni vek koji je posle Drugog svetskog rata iznosio 51 godinu (pametnom dosta) porastao je početkom osamdesetih na neskromnih i preteranih 70 godina. To više nije moglo da se izdrži, morali smo da toj pošasti stanemo u kraj, pa smo učinili sve što je u našoj moći da skratimo život svima koji su nam pali pod ruku, kamu, granatu i snajper.

Oklevetani četnici

Nemoguće je napraviti potpun spisak zala, nepočinstava, nepravdi i tortura kojima je srpski narod bio izložen u socijalističkoj Jugoslaviji, ali da pomenemo samo još jednu neprebolnu ranu. Četnici i njihov slavni vođa Draža Mihailović bili su nepravedno oklevetani kao izdajnici, pola veka su od nas krili istinu o ravnogorskom pokretu i njegovom antifašističkom karakteru. Decenijama su četnici bili nepravedno skrajnuti na marginu istorije i sramno gurnuti u isti koš sa kolaboracionistima kao što su ustaše ili domobrani.
Nakon gromoglasnog pada socijalističke tamnice mučnog srpskog naroda konačno su neke činjenice mogle da izađu na videlo. Spisak dugo skrivanih i potiskivanih istina je šarolik: od činjenice da su Srbi narod najstariji, preko nepobitne istine da Srbi uvek dobijaju u ratu a gube u miru, pa najzad otkrivene judejsko-masonsko-vatikanske zavere koja našem jadnom narodu radi o glavi vekovima, sve do potpune, totalne, neopozive i neporecive rehabilitacije Draže Mihailovića i njegove slavne uloge u Drugom svetskom ratu. I sad se javljaju neki vajni Jugosloveni koji bi da nam oduzmu sve tekovine naše antikomunističke borbe. Neće moći ove polarne noći!

 

[buudala]

 

[antoanko]

. Pa mi smo jedva dozvolili železnici da nam se ušunja u zemlju, a ovi komunistički ludaci udarili da asfaltiraju čak i seoske puteljke! Strava i užas za tradicionalnu, patrijarhalnu, domaćinsku Srbiju.

Ali te moram podsetiti da je u Kraljevini Jugoslaviji napravljeno više kilometara pruge nego u SFRJ

Asfaltirali smo puteljke i puteve ali ''samodoprinosom'' kao i struju i vodu što smo uvodili...i još mnogo koječega drugoga su napravili samodoprinosom da bi sad ispalo da je to pravila ''država sfrj'' ,nije,sve je naplaćeno sa leđa naroda...

Da su Turci znali da kažu ''samodoprinos'' umesto danak još bi vladali Srbijom

 

[antoanko]

Između 1953. i 1960. industrijska proizvodnja rasla je u proseku za 13,83 posto godišnje. U tih osam godina SFRJ je držala svetski rekord, bila je čak i ispred Japana.

Da da...oće to...

Nemoj samo zaboraviti da smo tad klopali ''trumanova jaja'' iz UNR-inih paketa američke pomoći...inače bi pocrkali gladni zahvaljujući ''obaveznom otkupu'' i ''sovhozima'' i ''kolhozima''...

Lepo je živeti u iluzijama ali valja biti realan...

 

[antoanko]

Komunizam je bila savšena prilika za one ljude sa dna društvene lestvice da se proguraju i izlaktaju do samog vrha. Svi oni koji su bili propalice, neradnici i njima slični dobili su sve ono što im ne pripada. Dobijali su polovine stanova ljudi koji su za to radili godinama. Ljudi koju su sticali čitavog života došli su u situaciju da im se njihova imovina oduzima i poklanja tim propalicama kako bi svi bili jednaki. Ukidanje privatne svojine i podela dobara na jednake časti. Bez ikakvog pravnog poretka, bez ikakve pravde, komunizam u Jugoslaviji uništio je sve dotadašnje vrednosti jednog naroda

Sve ono što je jedan narod uspeo da sačuva od Nemanjića, do današnjeg dana, sve ono što Turci za petsto godina nisu mogli da Srbima oduzmu, komunistička partija je uspela.

Pre svega nestali su maniri. Gospodu su zamenili klošari, onaj krajnji šljam sa dna društva, koji nikada nije imao ambicije ili potrebu da nešto učini sa svojim životom i uvek za to krivio one koji su uspeli nešto da postignu u životu. Pljuvali su i mrzeli one koji su imali dobre karijere, koji su bili uspešni i imali novac, za njih su oni bili lopovi i kriminalci.

Komunizam je takođe ugušio veru naroda. Vera je bila glavni motiv u tolikim vekovima pre XX. Sve je počivalo na njoj, crkva je bila ozbiljan faktor u odlučivanju o bitnim pitanjima za dobrobit države, međutim komunizam je uspeo da eliminiše veru iz narodne baštine. I od toga se nikad nismo oporavili. Vera jeste vraćena, ali njen uticaj je znatno opao i danas nema funkciju kakvu je imala nekada.

Nije samo vera ta koja je izgubila svoj uticaj u narodu, u tom peridou izbrisan je dobar deo narodnih običaja, tradicija je poljuljana, i stavljana pod znak pitanja. Umetnost je izgubila smisao, umetnici su gubili glave zbog pogrešnog mišljenja. Politika je svedena na prizemnu manipulaciju, a druge strane nije postojalo da se suprotstavi takvoj stramputici, jer je sve bilo kontrolisano.

Narod je izgubio identitet, postao nesvesna mašinerija pod palicom velikog brata, koji je nadzirao sve sumnjive radnje i starao se da ne kulminiraju. Svi pokušaji protivljenja, drugačijeg mišljenja ili stava bili su u startu sasecani i uništavani na najbrutalnije načine. Nije se marilo za sredstva, bilo je bitno održati stabilnost i kontinuitet u zatiranju svega što je vredelo, da bi se na kraju zadržala samo poslušna masa koji bi pratila naređenja, a ne bi predstavljala bilo kakav vid opasnosti po partiju.

itd.

 

[S1MCRO]

Komunizam je bila savšena prilika za one ljude sa dna društvene lestvice da se proguraju i izlaktaju do samog vrha. Svi oni koji su bili propalice, neradnici i njima slični dobili su sve ono što im ne pripada. Dobijali su polovine stanova ljudi koji su za to radili godinama. Ljudi koju su sticali čitavog života došli su u situaciju da im se njihova imovina oduzima i poklanja tim propalicama kako bi svi bili jednaki. Ukidanje privatne svojine i podela dobara na jednake časti. Bez ikakvog pravnog poretka, bez ikakve pravde, komunizam u Jugoslaviji uništio je sve dotadašnje vrednosti jednog naroda

Sve ono što je jedan narod uspeo da sačuva od Nemanjića, do današnjeg dana, sve ono što Turci za petsto godina nisu mogli da Srbima oduzmu, komunistička partija je uspela.

Pre svega nestali su maniri. Gospodu su zamenili klošari, onaj krajnji šljam sa dna društva, koji nikada nije imao ambicije ili potrebu da nešto učini sa svojim životom i uvek za to krivio one koji su uspeli nešto da postignu u životu. Pljuvali su i mrzeli one koji su imali dobre karijere, koji su bili uspešni i imali novac, za njih su oni bili lopovi i kriminalci.

Treba biti realan i reći da se komunizam ne bi primio među širokim masama da im je prethodni sistem pružio iole normalne uslove za život. Kao što i sadašnje generacije imaju prilike da vide, kapitalisti nikad nisu bili baš neka gospoda niti su svi radnici koji su napravili nešto od svojih života u takvom sistemu uspevali u tome zato što su bili vredni i pametni.

Komunizam je takođe ugušio veru naroda. Vera je bila glavni motiv u tolikim vekovima pre XX. Sve je počivalo na njoj, crkva je bila ozbiljan faktor u odlučivanju o bitnim pitanjima za dobrobit države, međutim komunizam je uspeo da eliminiše veru iz narodne baštine. I od toga se nikad nismo oporavili. Vera jeste vraćena, ali njen uticaj je znatno opao i danas nema funkciju kakvu je imala nekada.

Nije samo vera ta koja je izgubila svoj uticaj u narodu, u tom peridou izbrisan je dobar deo narodnih običaja, tradicija je poljuljana, i stavljana pod znak pitanja. Umetnost je izgubila smisao, umetnici su gubili glave zbog pogrešnog mišljenja. Politika je svedena na prizemnu manipulaciju, a druge strane nije postojalo da se suprotstavi takvoj stramputici, jer je sve bilo kontrolisano.

Narod je izgubio identitet, postao nesvesna mašinerija pod palicom velikog brata, koji je nadzirao sve sumnjive radnje i starao se da ne kulminiraju. Svi pokušaji protivljenja, drugačijeg mišljenja ili stava bili su u startu sasecani i uništavani na najbrutalnije načine. Nije se marilo za sredstva, bilo je bitno održati stabilnost i kontinuitet u zatiranju svega što je vredelo, da bi se na kraju zadržala samo poslušna masa koji bi pratila naređenja, a ne bi predstavljala bilo kakav vid opasnosti po partiju.

itd.

Kao što kaže Gavrilo u mom omiljenom domaćem filmu ''Ovaj narod je na sve pljunuo i svakoga se odrekao'', Srbi imaju gadnu naviku da se pokenjaju po svemu što vredi kod njih, da upropaste, izvrgnu ruglu i naprave vašar od svake plemenite ideje ili uspešne priče, bila to vera, visoko obrazovanje, tradicija itd. Recimo, da li možeš da zamisliš da je politička kultura kod Srba ikada bila na višem nivou nego što je danas, isključujući taj period komunizma? Ja baš i ne mogu.

 

[GrdobanS]

Ali te moram podsetiti da je u Kraljevini Jugoslaviji napravljeno više kilometara pruge nego u SFRJ

Qrtz moj.
Pruga je jedino postojala u SLO, HR i Vojvodini. Sve ostalo (pusto tursko) je dobilo pruge tek u doba ''srbozdera Tita''.

 

[antoanko]

Qrtz moj.
Pruga je jedino postojala u SLO, HR i Vojvodini. Sve ostalo (pusto tursko) je dobilo pruge tek u doba ''srbozdera Tita''.

Jes' vala dobilo prugu Šamac Sarajevo...

(Pruga je postojala u mojoj varoši davno pre rata a nisam ni u SLO ni u HR ni u Vojvodini...)

(Od Lajkovca do Aranđelovca je pruga trasirana od 1904 do 1907 godine kada se i počinje sa izgradnjom. Pruga Aranđelovac – Lajkovac u dužini od 42 km predata je u saobraćaj 23. Juna 1910 godine. Time je Valjevo povezano sa prugom normalnog koloseka (Mladenovac))

A posle rata dođe ***********ka vlast pa 'vako naredi:

''Ti kulaku imaš hektar šume pa ćeš morati da oboriš 120 hrastova,da ih izvučeš na put i svezeš u varoš,trebaju nam pragovi da obnovimo prugu koju smo uništili za vreme rata da ne bi neprijatelj mogao da je koristi(neprijatelja doduše nije bilo ni na vidiku al' 'ajde).Pazi da hrastovi budu pravi i oseci grane,nemoj da imaju ni mnogo čvorova,samo debla.Grane i ostalo će doći naša omladina da pokupi i odnese''

Tako se radilo i gradilo,na muci naroda...a sad ispade ''tito je napravio prugu''...jes' al' u snovima nekih bezmozgovića i čankoliza,dupeuvlakača najvećem čmarovođi...

 

[antoanko]

Rekoh ja lepo da je komunizam doneo najveće zlo,brisanje svesti narodu i stvaranje neznalica i tapšača...

Ne zna čovek ni kad su pruge pravljene po Srbiji a to bilo i pre nego što je rođen hromi daba.

Evo Grdobane,pokušaj da pročitaš,za tebe je ,znam,čitanje vrlo teško al' ipak...


Šta smo ono rekli, Srbija je morala da gradi prugu normalnog kolosjeka na relaciji Beograd – Niš, a ista je puštena u saobraćaj 23 avgusta 1884 godine. No, treba širiti mrežu pruga, a izgradnja pruge normalnog kolosjeka je isuviše skupa za Srbiju. Mladenovac se nalazi na pruzi Beograd – Niš, pa je 1897 godine planirano da se napravi krak pruge do Aranđelovca.
Tokom 1900 godine je odlučeno da to bude pruga uskog kolosjeka, te se počelo sa trasiranjem i prvim radovima, da bi 10. novembra 1904 godine pruga Mladenovac – Aranđelovac u dužini od 32 km bila puštena u saobraćaj, ali u početku samo za teretne vozove.
Ljudi iz Valjeva, Uba, Lazarevaca i Obrenovaca su bili usmjereni ka Austrougarskoj jer su žitarice, šljive, sitnu i krupnu stoku izvozili u ovu državu. Zabrežije iznada Obrenovca na rijeci Savi imalo je skelu koja je prelazila na drugu obalu (tada Austro-Ugarsku) te se odlučuje da se od Valjeva do Zabrežija izgradi željeznička pruga. Biće to pruga širine 760 mm, a trasiranje se radilo tokom 1904 i 1905 godine, da bi izgradnja počela u martu 1906 godine. Uglavnom ravičarska pruga Zabrježe – Obrenovac – Lajkovac – Valjevo je dugačka 67,4 km, a predata je u saobraćaj 14. septembra 1908 god. Redovan putnički saobraćaj je uveden 6. aprila 1909 godine.

 

[savasavanovic]

Ali te moram podsetiti da je u Kraljevini Jugoslaviji napravljeno više kilometara pruge nego u SFRJ

Тада је железница била главни вид саобраћаја, и логично је да су се тада правиле пруге.У време СФРЈ, доминирао је друмски саобраћај, па су се највише градили путеви, а неке пруге су и демонтиране.

 

[savasavanovic]

Asfaltirali smo puteljke i puteve ali ''samodoprinosom'' kao i struju i vodu što smo uvodili...i još mnogo koječega drugoga su napravili samodoprinosom da bi sad ispalo da je to pravila ''država sfrj'' ,nije,sve je naplaćeno sa leđa naroda...

Свака држава само располаже новцем својих становника, на овај или онај начин.Социјалистичка Југославија је све градила и финансирала од народних пара као и данашња капиталистичка Србија, само са једном битном разликом.

Та разлика је да је некада СФРЈ узимала кредит да би подигла неки важан објекат а данашња Србија се задужује да би купила тв-права за спортске преносе енглеске фудбалска лиге.

 

[antoanko]

Свака држава само располаже новцем својих становника, на овај или онај начин.Социјалистичка Југославија је све градила и финансирала од народних пара као и данашња капиталистичка Србија, само са једном битном разликом.

Та разлика је да је некада СФРЈ узимала кредит да би подигла неки важан објекат а данашња Србија се задужује да би купила тв-права за спортске преносе енглеске фудбалска лиге.

Tako je Savo,SFRJ je ''raspolažući novcem'' svojih stanovnika na ''privremenom radu u inostranstvu'' 90-e godine priznala da je taj novac i potrošila pa je tako nastala ''stara devizna štednja''

(Vraćala ga je ''nova vlast'' posle 5-og Oktobra....na kašičicu doduše al' ipak)

A ''samodoprinos'' se sprovodio tako što ide čovečuljak iz MZ sa ''jednim drugom'' iz Opštine i traže pare od vrata do vrata pa će se ulica asfaltirati...i jeste se asfaltirala iako smo se svađali oko toga koliko koja kuća treba da da para(zavisilo od broja zaposlenih u kuči)

Isto i za vodovod ,''vi drugovi kupite cevi i iskopajte kanal niz ulicu a kad završite ispecite prase pa će mo doći zajedno sa ekipom iz Vodovoda da oni to povežu''

Za telefon smo skupili pare za centralu,zatim platili ''proširenje mreže'' pa smo onda ''dobili telefone''.Država nam je doduše izašla u susret,plaćali smo u ratama a drukčije ne bi ni mogli,cena je bila oko 1500 DM iliti oko 5 plata.Čekali smo da se to reši punih 15 godina valjda dok su se ''drugovi'' dogovorili,nije to jednostavno.
PTT je onda centralu kupljenu našim parama ''udvojčila'' i prodala još 500 brojeva a mi svi postali ''dvojnici''...

Za struju se dobro sećam,seklo se bagrenje u šumi pa smo kopali rupe i ukopavali bandere.Kad smo platili žicu i izolatore došli su iz ED i povezivali...
Sijalicu na banderi i pripadajuću prigušnicu smo takođe platili pa ''dobili ulično svetlo''

Te bandere su posle desetak godina zamenjene a tad nekim čudom nismo ništa platili (70-e čini mi se),bile su opet drvene,lepe,prave,ofarbane u zeleno...


To je bio ''samodprinos'' po receptu SFRJ...

 

[dixieland]

Samoupravljanje je visi nivo ekonomije , zastupljen kao ideal kapitalizma u Americi , koji je propao (van Slovenije)
zbog niske kolektivne svesti ostalih gradjana Jugoslavije.

 

[savasavanovic]

Tako je Savo,SFRJ je ''raspolažući novcem'' svojih stanovnika na ''privremenom radu u inostranstvu'' 90-e godine priznala da je taj novac i potrošila pa je tako nastala ''stara devizna štednja''

(Vraćala ga je ''nova vlast'' posle 5-og Oktobra....na kašičicu doduše al' ipak)

A ''samodoprinos'' se sprovodio tako što ide čovečuljak iz MZ sa ''jednim drugom'' iz Opštine i traže pare od vrata do vrata pa će se ulica asfaltirati...i jeste se asfaltirala iako smo se svađali oko toga koliko koja kuća treba da da para(zavisilo od broja zaposlenih u kuči)

Isto i za vodovod ,''vi drugovi kupite cevi i iskopajte kanal niz ulicu a kad završite ispecite prase pa će mo doći zajedno sa ekipom iz Vodovoda da oni to povežu''

Za telefon smo skupili pare za centralu,zatim platili ''proširenje mreže'' pa smo onda ''dobili telefone''.Država nam je doduše izašla u susret,plaćali smo u ratama a drukčije ne bi ni mogli,cena je bila oko 1500 DM iliti oko 5 plata.Čekali smo da se to reši punih 15 godina valjda dok su se ''drugovi'' dogovorili,nije to jednostavno.
PTT je onda centralu kupljenu našim parama ''udvojčila'' i prodala još 500 brojeva a mi svi postali ''dvojnici''...

Za struju se dobro sećam,seklo se bagrenje u šumi pa smo kopali rupe i ukopavali bandere.Kad smo platili žicu i izolatore došli su iz ED i povezivali...
Sijalicu na banderi i pripadajuću prigušnicu smo takođe platili pa ''dobili ulično svetlo''

Te bandere su posle desetak godina zamenjene a tad nekim čudom nismo ništa platili (70-e čini mi se),bile su opet drvene,lepe,prave,ofarbane u zeleno...


To je bio ''samodprinos'' po receptu SFRJ...

Шта мислиш како се то сада финансира?Држава лепо разреже ПДВ, акцизе и порезе на зараде и некретнине и нико те не пита да ли ћеш да платиш или колико.

 

[antoanko]

Шта мислиш како се то сада финансира?Држава лепо разреже ПДВ, акцизе и порезе на зараде и некретнине и нико те не пита да ли ћеш да платиш или колико.

A šta,onda kao nije bilo famoznog ''poreza na promet'' koji se plaćao na sve i svašta,31 % u Srbiji.?

Plaćao sam i onda ''porez na korišćenje građevinskog zemljišta'' i bio je veći nego sad koliko plaćam ''porez na nekretninu''

U ono doba ni nekretnina nije bila moja,sve je pripadalo državi a ja samo koristim plac koji sam kupio i kuću koju sam napravio

Tek negde čini mi se 2005-e sam pozvan u katastar da se ažuriraju podatci i da se kuća uknjiži na moje ime,dotad je bila uknjižena na državu SFRJ

I to se zvalo ''konvertovanje vlasništva'' i tek onda su mnogi ljudi i saznali da to nije ni bilo njihovo,

ILi šta tek reći na famozni ''višak stambenog prostora'' pa ti uvale stanara koga nikad više ne možeš izbaciti.

O otimanju imovine tek ne bih trošio reči,gledam svaki dan kuću koja je 48-e oteta ratnom vojnom invalidu iz I.Sv.rata

Proces da se njegovim potomcima makar koliko bilo nadoknadi ta imovina još nije završen...

Država mora da uzima porez,to je razumljivo ali nasilnim preuzimanjem vlasti 45-e godine komunisti su otvoreno pljačkali i otimali...

 

[Smorisha]

ILi šta tek reći na famozni ''višak stambenog prostora'' pa ti uvale stanara koga nikad više ne možeš izbaciti.

Jedna moja drugarica ima kuću koju je nasledila od babe i u kojoj jedan deo te kuće i danas koristi neki pukovnik.
Samo su se menjali tokom 50 i više god. I valjda će sad konačno da dobije i to nazad.

 

[Tvin Konza]

Samoupravljanje je visi nivo ekonomije , zastupljen kao ideal kapitalizma u Americi , koji je propao (van Slovenije)
zbog niske kolektivne svesti ostalih gradjana Jugoslavije.

Ma jok nego ste vi komunisti bili u zabludi

Morao je gospodin predsednik da vas izleči (Bajden)

 

[dixieland]

Ma jok nego ste vi komunisti bili u zabludi

Morao je gospodin predsednik da vas izleči (Bajden)

Opet o njemu . Pa ti stvarno nisi pročitala šta Američke organizacije misle o takvima.

 

[Tvin Konza]

Opet o njemu . Pa ti stvarno nisi pročitala šta Američke organizacije misle o takvima.

KKK verovatno nešto negativno

 

[ScipioAfricanus]

"Ja san sredinom osamdesetih na satu marksizma sebi reka:
U tom sustavu ne želim živiti di jedna Ei Color TV košta jednogodišnju radničku plaću, svijet je velik…."