Libija za vreme Gadafija je apsolutno bila super za život, ono nije bilo socijalno ugroženih, ne znam sve je bilo maltene džabe, nisu se plaćale režije, kad se oženiš automatski od države dobijaš stan, ako podigneš kredit da kupiš auto država ti otplati pola kredita, lečenje besplatno, studiranje besplatno, ako hoćeš da studiraš negde preko država ti plaća stipendiju i finansira te, itd, takodje nisi nigde mogao da vidiš Libijce da čiste ulice, rade na gradjevini, konobarišu niti bilo kakve prljave i fizičke poslove kao što nisi mogao da vidiš ni Libijke da rade kao spremačice, kuvarice, da presvlače i prevrću bolesnike po bolnicama, itd, to je sve radila sa strane uvezena radna snaga, tipa ono od 6,7 miliona stanovnika 2, 2 ipo miliona su bili strani radnici, to svakako jeste bila država blagostanja za Libijce, ali nažalost to se odnosilo samo na Libijce i domicilno stanovništvo (iako su i ti stranci bili adekvatno plaćeni za svoj rad nisu uživali sve te beneficije kao tamošnje domicilno stanovništvo), otprilike slično je sad u recimo Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu ili još nekim zemljama ali zato je gotovo nemoguće za stranca da dobije njihove papire i njihovo državljanstvo ma koliko godina proveo tamo, čak mislim da ni ukoliko je rodjen tamo ne postaje državljanin, nego ono to su sve novoformirane zemlje tamo u prošlom veku i od tih lokalaca ko se zatekao tamo zatekao, to je to i oni sad uživaju i nema davanja državljanstva došljacima sa strane, sad zato kažem, za njih lokalce je super a za ostale koji dolaze tamo da rade ono manje-više.