Дела апостолска, глава 5
1. А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,
2. И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.
3. А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
4. Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.
5. А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.
6. А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.
7. А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.
8. А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.
9. А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.
10. И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног.
11. И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.
Ja ne vidim veliki greh u ovome što su ovi ljudi uradili. Nisu bili sigurni da žele da uđu u hrišćansku zajednicu, hteli su da imaju rezervnu opciju ako se ispostavi da to nije za njih i zadržali su deo svojih para da imaju od čega da žive. Nije li bilo surovo od rane crkve očekivati da onaj ko pristupa komuni da sav novac zajednici? Da li su onda ovo dvoje imali izbora osim da slažu? Jer da nisu slagali ne bi ih primili u komunu a to su žarko želeli. Da li je zaista Sveti Duh njih kaznio smrću zbog te male laži ili je po vašem mišljenju ovo ipak samo priča koja je imala za cilj da zastraši ostale pripadnike komune da ne sakrivaju novac nego da sve predaju komuni? Nije li to onda klasično ponašanje neke sekte?
1. А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,
2. И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.
3. А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
4. Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.
5. А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.
6. А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.
7. А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.
8. А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.
9. А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.
10. И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног.
11. И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.
Ja ne vidim veliki greh u ovome što su ovi ljudi uradili. Nisu bili sigurni da žele da uđu u hrišćansku zajednicu, hteli su da imaju rezervnu opciju ako se ispostavi da to nije za njih i zadržali su deo svojih para da imaju od čega da žive. Nije li bilo surovo od rane crkve očekivati da onaj ko pristupa komuni da sav novac zajednici? Da li su onda ovo dvoje imali izbora osim da slažu? Jer da nisu slagali ne bi ih primili u komunu a to su žarko želeli. Da li je zaista Sveti Duh njih kaznio smrću zbog te male laži ili je po vašem mišljenju ovo ipak samo priča koja je imala za cilj da zastraši ostale pripadnike komune da ne sakrivaju novac nego da sve predaju komuni? Nije li to onda klasično ponašanje neke sekte?
