Zašto je noćno nebo tamno kada ima milione svetlećih objekata?

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
273.469
Sirenje-prostor-vreme_80062414.jpg


U našoj galaksiji ima oko 200 do 400 milijardi zvezda, a u vidljivom svemiru 200 milijardi galaksija. Zar ne bi trebalo da noćno nebo da sija?
Kada pogledamo u noćno nebo, šta vidimo? Zvezde, Mesec, po neku planetu ali najveći deo je potpuno mračan. Ako se zamislimo, ne bi trebalo da je tako. U našoj galaksiji ima oko 200 do 400 milijardi zvezda, a u vidljivom svemiru 200 milijardi galaksija.Zar ne bi trebalo da noćno nebo da sija?

Prvo šta nam pada da su zvezde i galaksije daleko i da svetlost koja stiže do nas nije dovoljno jaka da je vidimo. Ali matematika pokazuje da - ako su galaksije ravnomerno raspoređene - što su dalje od nas ima više i svojim brojem nadoknađuju slabljenje svetlosti koje stiže do Zemlje. Tako da bi i udaljene galaksije, u zbiru, trebalo da nam donesu isto svetla kao i bliže, tako da bi noćno nebo trebalo da bude svetlo. Ali zašto je crno? To se zove Paradoks noćnog neba, ili Olbersov paradoks i nauci je bilo potrebno 500 godina da ga reši.

Kepler (1571–1630) je prvi razmišljao o tom problemu i, predložio je da svemir nije beskonačan i homogen, tj. da u njemu nema dovoljno svetlećih objekata da bi nam noćno nebo bilo svetlo.

Olbers (1758–1840), po kome je paradoks dobio ime, tragao je za rešenjem u kome je svemir beskonačan i predložio je da u svemiru ima gasa i prašine koja blokira dolazak svetla do nas. Ali ako je svemir beskonačan, tada bi se taj gas pod dejstvom zračenja zvezdi na kraju ugrejao i on sam bi zračio svetlošću.

Vratimo se na Keplerov model, ograničenog svemira. U tom slučaju, gravitacija bi takav ograničen svemir posle dovoljno vremena urušila u jednu tačku, zbog privlačenja tela. Znači, ako je svemir beskonačan, noćno nebo bi bilo svetlo, ako je konačan, urušio bi se u sebe. A ne vidimo ni jedno od toga dva.

Habl (1889–1953) je koristeći veliki teleskop utvrdo da su nebule, magline, zapravo udaljene galaksije. I da se one udaljavaju od nas. Zapravo, što su dalje od nas, njihova brzina udaljavanja je veća! Znači svemir nije statičan a ni ne urušava se sam u sebe, nego se širi.

Pošto se svemir širi nameće se ideja da je u prošlosti sve bilo bliže jedno drugo, zvezde, galaksije. Ovde se nameće interesantno pitanje. Ako je svemir krenuo iz velike eksplozije, tzv. Velikog praska, tada su hipotetički posmatrači u njemu, u jednom periodu imali kompletno svetlo noćno nebo. Kada se desilo da se galaksije dovoljno udalje da su počeli da se pojavljuju tamni delovi na noćnom nebu?

Smatra se da se Veliki prasak desio pre 14 milijardi godina, i da je tako nastao svemir.
Ali i dalje ostaje pitanje zašto je noćno nebo tamo? Prvo da se podsetimo Doplerovog efekta.

S obzirom da je svetlost talasne prirode, udaljavanje galaksija čini da se menja talasna dužina vidljive svetlosti, da se pomera ka dužim, crvenim talasnim dužinama. To se zove crveni pomak (eng. red shif). Ako su galaksije dovoljno udaljene, njihova brzina udaljavanja vidljivu svetlost pomera u infracrvenu, za ljudsko oko nevidljivu svetlost. Zbog toga će sledeći svemirski teleskop James Web prikuplja infracrvenu, nama nevidljivu svetlost. I time će moći da vidi dalje od Habl teleskopa. Ovim smo došli do jednog razloga zašto noćno nebo nije svetlo. Zato što svetlost stiže u infracrvenom spektru koje ljudsko oko ne može videti.

Da vidimo drugi razlog. Znamo da je najveća brzina u kosmosu, brzina svetlosti (300.000.000 km/s) i da je to velika brzina, po našim ljudskim merilima. Ali to je mala brzina kada je u pitanju veličina svemira. Kada bismo imali brod koji se kreće brzinom svetlost, milijarde godina bi nam trebale da stignemo svuda gde bismo želeli.

Ništa ne može da se kreće brže od brzine svetlosti. Obratite pažnju, to dovodi do zaključka da jedino ništa može da se kreće brže od svetlosti. A šta je ništa? Prostor! Tačnije prostor i vreme! Obe veličine merimo metrima i sekundama, poimamo ih kao koncept, kao nešto što imao smisao ali nam istinski izmiče. Prostor-vreme se širi brzinom većom od brzine svetlosti, šireći vasionu od Velikog praska do danas.

Sve ovo nas vodi do zaključka da zbog konačne brzine svetlosti, veka svemira od 14 milijardi godina, svetlost mnogih galaksija nije stigla do nas. Stvar se dodatno komplikuje sa udaljenim delovim univerzuma koji se šire brzinom većom od brzine svetlosti, svetlost iz tih delova nikada neće stići do nas.

Naše noćno nebo koje vidimo je samo sićušan deo cele vasione. Taj deo zovemo vidljiva vasiona. Nevidljiva ostaje zauvek nevidljiva i ona raste jer periferni rubovi vidljive vasione prelaze u nevidljivu vasionu.

(Astronomski Magazin i Nacionalna geografija)
 

rz brzotrz 1972

Ističe se
Poruka
2.896
Te prekrasne zvezde i pogled na njih su unistile ulicne svetiljke.Nebo se i ne vidi od svetla.Inace sam voleo jos kao dete da lezim leti na travi i da gledam u zvezde.Prizori su bili prelepi.
Da.Pa trazis mala kola(mali medvjed) i velika kola.Pa neke svjetlosne tacke koje se krecu.
 

ves.bole

Iskusan
Poruka
5.280
Brzina svetlosti i nije baš tako velika brzina.

Kako kome.
Recimo da ideš brzinom svetlosti i putuješ milion (zemaljskih) godina.
Za one na brodu proteklo je tačno 0 sekundi, dok je na Zemlji prošlo milion godina.
E sad, po specijalnoj teoriji relativiteta, što brže ideš, vreme sve sporije teče, ali se i razdaljina skraćuje, opet do nule.
Ima tu logike, ali ne baš puno - prevalio bi i milion i milijardu svetlosnih godina za isto vreme, naime 0 sekundi.

Kako onda one čike koje upravljaju brodom, uopšte znaju kada treba da zaustave to čudo?
Ako je vreme jednako 0 sekundi, kako čike stignu da povuku ručnu?

Jel može neki jednostavan odgovor, ja sam malkice priglup?
 

Antihejter

Ističe se
Poruka
2.268
Kako kome.
Recimo da ideš brzinom svetlosti i putuješ milion (zemaljskih) godina.
Za one na brodu proteklo je tačno 0 sekundi, dok je na Zemlji prošlo milion godina.
E sad, po specijalnoj teoriji relativiteta, što brže ideš, vreme sve sporije teče, ali se i razdaljina skraćuje, opet do nule.
Ima tu logike, ali ne baš puno - prevalio bi i milion i milijardu svetlosnih godina za isto vreme, naime 0 sekundi.

Kako onda one čike koje upravljaju brodom, uopšte znaju kada treba da zaustave to čudo?
Ako je vreme jednako 0 sekundi, kako čike stignu da povuku ručnu?

Jel može neki jednostavan odgovor, ja sam malkice priglup?
Brzina svetlosti je nešto manja od 300 000 km/s i to u vakuumu.
To što si ti pomenuo da je za one na brodu vreme drugačije proticalo od onih na Zemlji je (čuveni) primer Ajnštajnovih blizanaca.
Po toj teritoriji, blizanac koji bi putovao brzinom svetlosti i vratio se za 50 godina, bio bi mlađi od svog brata blizanca koji je ostao na Zemlji.

Ne otvaraj "Pandorinu kutiju", ima svi da poludimo...
 

markons82

Elita
Poruka
18.731
JEdan od razloga je kolicina svetolosti koja stize do teeb, odnosno broj fotona koje tvoje oko registuje. To najbolje vidis kod duze ekspozicije ( kada fotografises nocno nebo ). Problem je taj sto recimo gledas ka nekoj tacki, vidis samo zvezdu al ona stigne foton/dva/tri koja su od recimo nebule pored al tvoje oko to nece registrovati..

recimo o ovome pricam

 

Antihejter

Ističe se
Poruka
2.268
Kad si pomenuo fotone...
Meni je zanimljivo o brzini mraka, a još zanimljivije u vezi SENKE.
Poznato je da informacija nikada ne može putovati brže od svetlosti. Međutim, senka nije informacija. Senka u stvari menja svoj oblik i kreće se kroz prostor samo kada svetlost osvetli deo na kojem se ona malopre nalazila, ona ne putuje. Kretanje senke je iluzija koju naš mozak stvara, misleći da je ona neki fizički objekat. U stvari, senka je nedostatak fizičkih stvari, u ovom slučaju fotona.
 

ves.bole

Iskusan
Poruka
5.280
Kad si pomenuo fotone...
Meni je zanimljivo o brzini mraka, a još zanimljivije u vezi SENKE.
Poznato je da informacija nikada ne može putovati brže od svetlosti. Međutim, senka nije informacija. Senka u stvari menja svoj oblik i kreće se kroz prostor samo kada svetlost osvetli deo na kojem se ona malopre nalazila, ona ne putuje. Kretanje senke je iluzija koju naš mozak stvara, misleći da je ona neki fizički objekat. U stvari, senka je nedostatak fizičkih stvari, u ovom slučaju fotona.
E, zahebo si se.
Talični Tom je brži od senke, pogledaj u stripu ako ne veruješ meni...
 

cronnin

Poznat
Moderator
Poruka
9.985
Kako kome.
Recimo da ideš brzinom svetlosti i putuješ milion (zemaljskih) godina.
Za one na brodu proteklo je tačno 0 sekundi, dok je na Zemlji prošlo milion godina.
E sad, po specijalnoj teoriji relativiteta, što brže ideš, vreme sve sporije teče, ali se i razdaljina skraćuje, opet do nule.
Ima tu logike, ali ne baš puno - prevalio bi i milion i milijardu svetlosnih godina za isto vreme, naime 0 sekundi.

Мораш веома да пазиш када кажеш "протекло би нула секунди", са чије је то тачке гледишта.
У теорији релативности постоји сопствено време и време које мере други посматрачи.
 
Da biste mogli da otvarate nove teme i trajno koristite svoje ime - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.