Zašto je Mars crven?

[Nina]

Najnovije naučne studije sugerišu da je ključ u mineralu ferihidritu, bogatom vodom feričnom oksihidroksidu, koji je široko rasprostranjen u marsovskoj prašini i stvrdnutim stenama. Ovakav mineral daje planeti karakterističnu crvenu boju, a njegovo postojanje ukazuje i na moguće prisustvo ranije vode na Marsu.
Ljudi su se vekovima — možda i milenijumima — pitali odakle potiče ta crvena boja.
Ranije se smatralo da je razlog prisustvo hematita (nazvanog po grčkoj reči za „krv“), mineralnog oksida gvožđa koji se često nalazi i na Zemlji. Kontinuirana oksidacija i razgradnja marsovskih stena, u uslovima siromašnim vodom tokom takozvanog „amazonskog“ perioda (koji je počeo pre oko 3 milijarde godina), takođe je objašnjavala Marsovu crvenu boju, piše Science Focus.

 

[Nina]

Mars — Crvena planeta i šta još znamo o njoj
Mars je četvrta planeta od Sunca u Sunčevom sistemu i često se naziva Crvenom planetom zbog svoje karakteristične crvenkaste boje, koja je posledica visokog sadržaja oksida gvožđa na površini. Mars je manji od Zemlje — prečnika je oko 6.779 km, što je nešto više od polovine Zemljinog prečnika.

Ključne karakteristike Marsa:
Atmosfera: tanka, pretežno ugljen-dioksid (oko 95%), sa tragovima azota i argona.
Temperatura: prosek oko -60 °C, može da varira od +20 °C na ekvatoru do -125 °C na polovima.
Površina: stene, prašina bogata gvožđem, planine (npr. Olympus Mons — najveći vulkan u Sunčevom sistemu), kanjoni (Valles Marineris — ogroman kanjon veći od Grand Canyona).
Meseci: dva mala prirodna satelita, Fobos i Deimos.
Voda: danas u obliku leda, ali dokazi ukazuju da je nekada postojala tečna voda, uključujući rečne kanale i jezera.
Mars je predmet intenzivnog istraživanja zbog svoje sličnosti sa Zemljom, mogućnosti da je nekada podržavao život i potencijala za buduću ljudsku kolonizaciju. NASA-ini rover-i (Curiosity, Perseverance) i svemirske misije Evropske svemirske agencije (ESA) prikupljaju podatke o geologiji, klimi i hemijskom sastavu Marsa.