Zašto se to desilo tako, da se jedan narod koji je govorio istim jezikom,
imao istu veru, podeli na različite hrišćanske pravce? Da braća počnu
da se mrze zato što se krste na drugačiji način?
Meni je to ozbiljno tužno. Kako Grci mogu Srbima biti bliži od Hrvata?
Zašto se na ljude koji su u nekom periodu morali da urade ono što su
vlasti diktirale, gleda kao da su nešto sami izabrali?
Desilo se, istorijske okolnosti...neko milom, neko silom.
Ono sto je tuzno, sto je automatski suzena svest kod ljudi, sto to lako zazivi, i preko noci su neki postali superiorni, drugi robovi, i to je dalje postala kolektivna svest i nasledje, i samo radjala nove podele i borbe.
Blizi su mi oni koji nisu bili osvajaci-koljaci, nebitno kako govore, iako je to opste, samim tim i neprecizno.
...cinjenica je da je katolicanstvo sistem, neretko nasilan spolja. Pravoslavlje ima surovije norme, ali unutar.
Najlakse se podeliti-partija za koju glasas, klub za koji navijas, gde zivis-selo ili grad, siromasan ili bogat, imas psa ili macku, vegan ili ne, vernik ili ateista...kakva je svest, toliko ce se covek poistovetiti sa podelama i staviti ih ispred coveka.
(Retki su oni poput Vladete J. Koji s lakocom ujedine i teolosko ucenje i medicinsko, filozofsko, knjizevno...ili sto kaze Patrijarh Pavle-covek ne moze birati vreme u kome ce ziveti, ni od kojih roditelja ce biti, ni kojem narodu ce pripadati, samo moze birati u datim okolnostima kako ce postupati-hoce li biti covek ili necovek)
