Zašto je Habl i dalje nezamenljiv u istraživanju svemira?

[Neno]

I posle 35 godina rada, svemirski teleskop Habl i dalje beleži izuzetna naučna otkrića. Samo u protekloj godini, naučnici su uz pomoć ove opservatorije veličine školskog autobusa potvrdili postojanje prve usamljene crne rupe, otkrili nove svemirske stene nastale nakon NASA-ine misije udara u asteroid i precizno odredili izvor izuzetno snažnog i misterioznog radio-praska.


Ovi rezultati pokazuju da Habl i dalje ima mnogo toga da ponudi nauci. Postoje i posmatranja koja nijedan drugi teleskop ne može da obavi, uključujući i njegovog „mlađeg brata“, Svemirski teleskop Džejms Veb.

Neprocenjiv naučni doprinos​

Do danas, Habl je posmatrao više od 100 miliona objekata – od kometa u našem Sunčevom sistemu, preko zvezda na samrti u Mlečnom putu, do dalekih galaksija koje su nastale ubrzo nakon Velikog praska. Na osnovu Hablovih podataka napisano je više od 21.000 naučnih radova sa recenzijom (među njima i dva rada autorke ovog teksta, nekadašnje astronomkinje).

„Jednostavno rečeno, Habl je bio ogromna prednost za nauku“, kaže Piter Senčina, astronom sa Karnegijevih opservatorija u Pasadeni, Kalifornija.

Zašto Habl vidi ono što drugi ne mogu?​

Habl je lansiran 1990. godine šatlom „Diskaveri“ i smešten u nisku Zemljinu orbitu, na visini od oko 515 kilometara. Sa te pozicije ima gotovo neometan pogled na kosmos, bez izobličenja i apsorpcije svetlosti koju izaziva Zemljina atmosfera.

Jedna od ključnih prednosti Habla jeste njegova sposobnost da posmatra ultraljubičasti (UV) deo elektromagnetnog spektra. To je od presudnog značaja za proučavanje objekata sa temperaturama od nekoliko desetina hiljada stepeni Celzijusa, kao što su masivne zvezde i burna područja u blizini crnih rupa.

Teleskopi na Zemlji ne mogu da posmatraju UV svetlost, jer je atmosfera blokira – što je, srećom, dobro po život na našoj planeti. Iako postoje i drugi svemirski teleskopi osetljivi na UV zračenje, njihove slike su daleko manje oštre. Habl može da razluči objekte deset puta manje od njih.

Svemirski teleskop Džejms Veb, iako izuzetan, uopšte ne posmatra u UV delu spektra – njegova snaga je u infracrvenom zračenju, koje omogućava uvid u objekte obavijene prašinom i u veoma daleke galaksije.

„Na kraćim, ultraljubičastim i optičkim talasnim dužinama, Habl je i dalje najbolje što je čovečanstvo ikada napravilo po pitanju osetljivosti i rezolucije“, kaže Kevin Hejnlajn sa Univerziteta Arizona.

Borba za vreme na teleskopu​

Svake godine, stotine naučnika predlažu nova posmatranja pomoću Habla, ali se odobri svega oko 20 odsto predloga. Među odabranima je i Aoife Brenan sa Triniti koledža u Dablinu, koja proučava diskove krhotina – mešavine stena i prašine slične Kajperovom pojasu u našem sistemu.

Tačno 35 godina nakon lansiranja Habla, 24. aprila, teleskop će započeti posmatranje jednog takvog diska udaljenog oko 200 svetlosnih godina od Zemlje. Brenan se nada da će novi podaci pomoći da se utvrdi koliko je gas čest u ovim strukturama, što je ključno za razumevanje nastanka planeta.

Slike koje inspirišu i naučnike i javnost​

Habl nije važan samo naučnicima. „Kada kažem da radim sa Hablovim podacima, svi moji prijatelji i članovi porodice odmah znaju o čemu govorim“, kaže Brenan. „Navikli smo da gledamo Hablove slike.“

Jedan od ljudi koji stoje iza tih vizuelnih remek-dela je Džo DePaskvale, glavni stručnjak za naučne vizualizacije u Institutu za svemirske teleskope u Baltimoru. On i njegove kolege biraju, obrađuju i kolorišu Hablove snimke pre nego što budu predstavljeni javnosti.

„Uzimam podatke sa teleskopa i pretvaram ih u prelepe slike u boji“, kaže DePaskvale. Jedna od njegovih omiljenih je slika Lagune magline, regiona intenzivnog rađanja zvezda, udaljenog oko 4.000 svetlosnih godina.

Moć slika koje ostaju u sećanju​

Senčina se seća Hablovih snimaka sudara komete Šumejker–Levi 9 sa Jupiterom 1994. godine. Iako je tada bio veoma mlad, te slike su mu se duboko urezale u pamćenje.

„To je bilo nešto što me je navelo da se zaljubim u astronomiju“, kaže on. Habl, dodaje, budi radoznalost i osećaj čuđenja pred vasionom – a to je snažan razlog zašto čovečanstvo mora da nastavi da ulaže u velike svemirske opservatorije.

Slike koje su obeležile 35 godina Habla​

Tokom više od tri decenije rada, Habl je snimio prizore koji su promenili naše razumevanje kosmosa: od sudara asteroida, preko polarnih svetlosti na Jupiteru, smrti zvezda u Mlečnom putu, pa sve do čuvenog Hablovog dubokog polja, koje je u „praznom“ delu neba otkrilo hiljade dotad nevidljivih galaksija u različitim fazama evolucije.

Izvor: sciencenews.org