Родитељ Три
Primećen član
- Poruka
- 736
Енглези су уочили да новац мора да има “scarcity”, што би могли да преведемо као “реткост”.
Заправо није у питању “реткост” него јединственост.
Насупрот јединсвености ставићемо појам општости или истоветности.
Конкурентност је увек на страни понуде, а услов конкурентности је истоветност.
Дакле, јединственост је могла да буде једино на страни тражње.
Тако је драгуљ прешао на страну тражње, односно стао у функцију новца, и постао сходно томе мера вредности.
Управо појава истоветности смањује његову јединственост и пребацује га на страну понуде, чиме га “девалвира”.
Његова јединственост га чини непроцењивим, док га свака апстракција истоветности “девалвира”.
Једниственост га заправо гура на непозитивстичку страну, дог га општост гура на позитивстичку страну.
Тако су уметничка дела заправо постала мера вредности, односно свако посебна валута.
Суштина новца као мере вредности је постојаност,
односно да се неће појавити нешто исто(још новца) чиме би се пребацио (у апстрактном смислу) на страну понуде и “девалвирао”.
Тако неко ко жели да “сачува вредност” купује уметничка дела као новац својеврсне валуте
који је постојанији од националне валуте која може да изгуби вредност у односу на то уметничко дело.
Оно што “девалвира” уметничко дело је оно што је по нечему исто као и то дело.
Прво то су друга дела тог уметника из те серије.
Па онда дела других уметника тог правца, као и друга дела тог уметника неког другог правца.
Па на крају сва уметничка дела, прво она која су у том рангу процењена, као и она мање вредна или безвредна..
Смањивањем јединствености феномен прелази (у апстрактном смислу) са идеалне стране тражње на страну понуде и “девалвира” се,
попут прављења новца (у количини већој од раста понуде).
Конкурентност је увек на стани понуде (акције) и никада на страни тражње (перцепције).
https://forum.krstarica.com/threads/inflacija.915299/
Заправо није у питању “реткост” него јединственост.
Насупрот јединсвености ставићемо појам општости или истоветности.
Конкурентност је увек на страни понуде, а услов конкурентности је истоветност.
Дакле, јединственост је могла да буде једино на страни тражње.
Тако је драгуљ прешао на страну тражње, односно стао у функцију новца, и постао сходно томе мера вредности.
Управо појава истоветности смањује његову јединственост и пребацује га на страну понуде, чиме га “девалвира”.
Његова јединственост га чини непроцењивим, док га свака апстракција истоветности “девалвира”.
Једниственост га заправо гура на непозитивстичку страну, дог га општост гура на позитивстичку страну.
Тако су уметничка дела заправо постала мера вредности, односно свако посебна валута.
Суштина новца као мере вредности је постојаност,
односно да се неће појавити нешто исто(још новца) чиме би се пребацио (у апстрактном смислу) на страну понуде и “девалвирао”.
Тако неко ко жели да “сачува вредност” купује уметничка дела као новац својеврсне валуте
који је постојанији од националне валуте која може да изгуби вредност у односу на то уметничко дело.
Оно што “девалвира” уметничко дело је оно што је по нечему исто као и то дело.
Прво то су друга дела тог уметника из те серије.
Па онда дела других уметника тог правца, као и друга дела тог уметника неког другог правца.
Па на крају сва уметничка дела, прво она која су у том рангу процењена, као и она мање вредна или безвредна..
Смањивањем јединствености феномен прелази (у апстрактном смислу) са идеалне стране тражње на страну понуде и “девалвира” се,
попут прављења новца (у количини већој од раста понуде).
Конкурентност је увек на стани понуде (акције) и никада на страни тражње (перцепције).
https://forum.krstarica.com/threads/inflacija.915299/
