Страх је већи - што је промена већа,
и страх је мањи - што је промена мања.
Одсуство промене доживљавамо као досаду.
Релативно често сам ово горе износио овде на Форуму, у сличним темама,
и наравно поверовао да неко прати и познаје мој мисаони механизам,
па реко' да не будем досадан ...
Добро је, имам одговоран приступ према читаоцима,
али кад ствари посматрам овако аксиомски,
не треба се стидети, већ аксиоме понављати - док се не усвоје !
Јеее, овако се ни Њутн није разметао !!!
Е па да објасним :
Страх и досаду капирам као два супротна стања нашег нервног система.
Апсолутни страх је изазван апсолутном променом,
рецимо крећемо се у аутомобилу брзином 120 км/ч
и у само једном трену мењамо смер и крећемо се супротно.
Значи - ударили смо у непробојан зид,
сазнање је толико моћно да струјни импулс послан
кроз нервни систем спаљује исти и настаје мрак.
Смрт.
Ко воли политичке примере, ево :
Били смо у младој краљевини ( значи не баш најјачој ),
па смо прешли у квазикомунизам.
Заокрет је био толики, да су то многи платили главом, и на друге ужасне начине.
Замислимо да је монархија била стара, као јапанска,
која преко 2000 година није ни династију мењала ...
Па да таква једна "челична држава" одједном пређе у прави комунизам !
Не би нико остао жив од толике промене !!!
Они који би унапред схватили размере промене би доживели оно
што горе назвах "апсолутни страх".
Супротно, досада је одсуство промене, монотонија - један тон.
Ко не разуме, нека нађе на интернету синусни тон ( не постоји - али неки, што простији тон ),
пусти га,
и видеће како се осећа после кратког времена.
Невероватно, али апсолутна досада је погубна исто колико и апсолутни страх.
Нервни систем се распада, од равномерне фреквенце се уствари све распада.
Каква корист од ових мојих закључака ?
Ооо, велика !
Пази сад :
1. Живот треба схватати као пут по коме идемо напред.
На том путу постоје две банкине, лева и десна.
На једној пише СТРАХ, на другој ДОСАДА.
Као и на сваком друму - у ограду не треба ударати, нарочито не под правим углом !!!
2. Животним путем треба ићи тако да се не удари, ако је могуће ни не очеше
ни о леву ни о десну банкину.
3. Животни пут, као и сваки други је кривудав,
занимљив је довољно, а и досадан на правцу толико,
да нема потребе ударати у ограду са стране !!!
4. Ако нам се ипак деси ( због лоше вожње или других учесника у саобраћају )
да имамо већи или мањи контакт са банкинама,
треба знати да нас судар са једном страном одбацује на другу,
али то је добро, јер долази до "смиривања" изгубљеног курса кретања.
Једном речју
Страх се лечи Досадом и Досада Страхом !
Зашто је нама пријао послератни социјализам ?
Не зато што је то бољи систем од неког другог
већ зато што је дошао после стресних промена 1941-45 !
Дакле Страх који смо осећали за време Другог св.рата
лечили смо Досадом - тридесетогодишњим одсуством промена.
Како раде паметни појединци и државе ?
Па они се труде да никада не уђу ни у Страх, ни у Досаду !
Увек имају неки ниво промена које ни не доживљавају као Страх,
и поносе се неким нивоом својих непромењивих особина,
које не доживљавају као Досаду, већ као квалитет.
То наравно јесу Страх и Досада, али јако добро избалансирани
и по мери човека !!!
