Quantcast

Zasto je "dosadno"?

Mystic+

Legenda
Poruka
55.895
Хаха, види :

ја сам ти (теби и целој васиони) у горњем посту рекао најдубљу истину
о значењу речи "страх" и "досада".

Као да сам устврдио сила је једнака маса пута убрзање,
а ти ме питаш
шта мислим о претераној употреби силе америчких полицајаца !?

Ајмо сдруге стране... :cool:

Промена је конфликт тезе и антитезе.

Антитеза треба да победи тезу у сукобу исправног мишљења, помешаног разума и страха

Сам сукоб и расправа, гужва, метеж, халабука, да ли је скупштина, савет, веће или сенат није битно, већ је битно изаћи исправно из конфликта. Верификовати промену као синтезу или ако се промишљањем покаже да није вредна, вратити се на почетну тезу. Треба да победи оно што је боље, , јер тада догађај не заостаје у времену, који неће да чека историју.
 

Обилић

Ističe se
Poruka
2.928
Страх је већи - што је промена већа,
и страх је мањи - што је промена мања.

Одсуство промене доживљавамо као досаду.

Релативно често сам ово горе износио овде на Форуму, у сличним темама,
и наравно поверовао да неко прати и познаје мој мисаони механизам,
па реко' да не будем досадан ...

Добро је, имам одговоран приступ према читаоцима,
али кад ствари посматрам овако аксиомски,
не треба се стидети, већ аксиоме понављати - док се не усвоје !

Јеее, овако се ни Њутн није разметао !!!

Е па да објасним :
Страх и досаду капирам као два супротна стања нашег нервног система.

Апсолутни страх је изазван апсолутном променом,
рецимо крећемо се у аутомобилу брзином 120 км/ч
и у само једном трену мењамо смер и крећемо се супротно.

Значи - ударили смо у непробојан зид,
сазнање је толико моћно да струјни импулс послан
кроз нервни систем спаљује исти и настаје мрак.
Смрт.

Ко воли политичке примере, ево :

Били смо у младој краљевини ( значи не баш најјачој ),
па смо прешли у квазикомунизам.
Заокрет је био толики, да су то многи платили главом, и на друге ужасне начине.

Замислимо да је монархија била стара, као јапанска,
која преко 2000 година није ни династију мењала ...
Па да таква једна "челична држава" одједном пређе у прави комунизам !
Не би нико остао жив од толике промене !!!

Они који би унапред схватили размере промене би доживели оно
што горе назвах "апсолутни страх".

Супротно, досада је одсуство промене, монотонија - један тон.
Ко не разуме, нека нађе на интернету синусни тон ( не постоји - али неки, што простији тон ),
пусти га,
и видеће како се осећа после кратког времена.

Невероватно, али апсолутна досада је погубна исто колико и апсолутни страх.
Нервни систем се распада, од равномерне фреквенце се уствари све распада.

Каква корист од ових мојих закључака ?
Ооо, велика !
Пази сад :

1. Живот треба схватати као пут по коме идемо напред.
На том путу постоје две банкине, лева и десна.
На једној пише СТРАХ, на другој ДОСАДА.
Као и на сваком друму - у ограду не треба ударати, нарочито не под правим углом !!!

2. Животним путем треба ићи тако да се не удари, ако је могуће ни не очеше
ни о леву ни о десну банкину.

3. Животни пут, као и сваки други је кривудав,
занимљив је довољно, а и досадан на правцу толико,
да нема потребе ударати у ограду са стране !!!

4. Ако нам се ипак деси ( због лоше вожње или других учесника у саобраћају )
да имамо већи или мањи контакт са банкинама,
треба знати да нас судар са једном страном одбацује на другу,
али то је добро, јер долази до "смиривања" изгубљеног курса кретања.

Једном речју Страх се лечи Досадом и Досада Страхом !

Зашто је нама пријао послератни социјализам ?
Не зато што је то бољи систем од неког другог
већ зато што је дошао после стресних промена 1941-45 !

Дакле Страх који смо осећали за време Другог св.рата
лечили смо Досадом - тридесетогодишњим одсуством промена.

Како раде паметни појединци и државе ?

Па они се труде да никада не уђу ни у Страх, ни у Досаду !

Увек имају неки ниво промена које ни не доживљавају као Страх,
и поносе се неким нивоом својих непромењивих особина,
које не доживљавају као Досаду, већ као квалитет.

То наравно јесу Страх и Досада, али јако добро избалансирани
и по мери човека !!!
 
Poslednja izmena:

Dionys

Domaćin
Poruka
4.379
Ако је Раса=Култура, онда су: nadnacionalni ljudi od kulture = расни људи

Зашто компликовати када је све онтолошки јасно на врху.

Зашто имати аристократију (наследно племство) која окамењује културу и расу. Довољно је племство да се поврати раса.

Kultura dovodi do rase. Znamo kako su u prosjeku izgledali stari Grci ("Sokrat nije bio Grk" - Nietzsche), sto ne znaci da su svi klasicni filolozi starogrcke rase, ali je njihova aspiracija da postanu i rasno stari Grci, pa i vise, ako moze, jer kultura ne mora da cilja na neki postojeci rasni tip, nego moze da cilja i na rasu koja jos nije ni postojala (za zvekane: ne, ne radi se o genetskom inzenjeringu).

Ne treba mijesati internacionalne i nadnacionalne. Posto kultura ima stepene, tu se mogu razlikovati visi i nizi ljudi, tako da se moze zamisliti jedna kultura koja je visa od svih nacionalnih. A internacionalci su obicno varvari bez kulture, dakle, antinacionalci.
Po meni je aristokratija najbolje kvalifikovana da od nje nastane neki nadnacionalni narod, odnosno rasa, ali za to je potrebno da se ima svijest o tome, a za sada to niko nema. Renesansa je bila jedan takav pokusaj panevropske aristokratske nadnacionalne kulture.
Tome ce se demokrate kao antinacionalni varvari zestoko suprotstavljati i gledace da to zatru u kolijevci.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.