Biografija zadnjeg brdskog –crnogorskog- komunistickog diktatora u Srbiji i posledice ovog crnogorskog brdjana na Srbe, koje ce se osecati narednih 100 godina.
Slobodan Milošević
Bivši predsednik SR Jugoslavije, Srbije i SPS-a (Socijalisticke partije Srbije), Saveza komunista Srbije ( cak i predsednik komunisticke partije Srbije mora da bude CRNOGORAC) Slobodan Miloševic rodio se 1941. godine kao drugi sin Svetozara Miloševica i Stanislave Miloševic, rodene Koljenšic. Miloševicevi roditelji rodom su bili Crnogorci. Svetozar Miloševic bio je iz sela Uvac, kod Lijeve Rijeke, mesta na putu iz Kolašina prema Andrijevici, u brdskom kamenjarskom pogranicnom podrucju Crne Gore prema Albaniji. Otac Svetozara Miloševica, Slobodanov deda Simeun Miloševic, bio je oficir crnogorske vojske. Svetozar Miloševic, otac Slobodana Miloševica, bio je profesor u Bijelom Polju i Kosovskoj Mitrovici, potom se odselio za Srbiju u trazenju boljeg zivota , te se naselio u Požarevac. -(TIPICNA KOMI-CRNOGORSKA PRICA, OD CETINJA DO DEDINJA!!!!)
Iako je u mladosti upoznao razne crnogorske komuniste, koji su kasnije postali poznati revolucionari, vojskovode i funkcioneri, poput Peke Dapcevica i Milovana Ðilasa, Svetozar Miloševic nije bio clan komunisticke partije.
Stanislava je bila iz ratnicke i komunisticke familjije te je celoga života zadržala komunisticka uverenja. Njen brat Milisav Koljenšic (1912. - 1963.) bio je predratni komunist, potom divizijski komesar, a nakon rata šef vojne sigurnosti u Trecoj armijskoj oblasti u Skoplju. Neposredno nakon završetka 2. svetskog rata Svezozar Miloševic napustio je familjiju i vratio se u rodno selo Uvac. Navodno su ga sinovi znali posecivati u Uvacu, cešce Bora, nego Slobodan. Jedno je vreme predavao ruski na Tehnickoj školi u Titogradu( KAKVO ime ZA GRAD-
TITOGRAD) , a potom je izvršio samoubistvo. Svetozar Miloševic prekratio je 1962. godine život pištoljem..
Slobodan Miloševic nije prisustvovao ocevoj sahrani, jer se nalazio na školskoj ekskurziji u poseti ruskim komunistima Rusiji. ( znaci bio od malena KGB placenik )Dva sina podizala je svojom uciteljskom platom majka Stanislava. Stanovala je s dvojicom sinova u Dulicevoj ulici 13, u kuci nedaleko od mesnog muzeja i muzicke škole.
Stanislava je bila clan partijskog komiteta. Znam da je na svim skupovima bila vrlo govorljiva, bila vrlo aktivna, cak je njenom zaslugom i na njenu inicijativu škola 'Sveti Sava' prekrštena u 'Njegoš'. Slobodanova majka bila je svim tim poslovima mnogo zauzeta, znate vec kakve su zaposlene žene, pa sam imao utisak da je Slobodan bio malo usamljen. Da je Stanislava Miloševic bila veliki partijski aktivist potvrduju i svedocanstva objavljena u reportaži Slobodan Miloševic - koji su objavile dnevne novine Vecernje novosti, a u kojoj se s mnogo hvalospjeva govori o Slobodanu Miloševicu. Tamo je citirano sjecanje direktora požarevacke gimnazije Dragoslava Vuckovica o Stanislavi Miloševic: Sjecam se na partijskim sastancima, uvijek sam volio nju slušati. A
zajedno smo i radili na nekim poslovima. Ja sam tada bio mlad, toliko sam od nje naucio. Kad ona uzme rijec, odmah se zna što misli, što ce reci. Bez uvijanja. To je britko, jasno, casno pravo komunisticki. Na žalost, teško su živeli. Ona je tek pred odlazak u penziju, kad su joj sinovi otišli na studje u Beograd( tradicija se nastavlja opet Crnogorci na BESPLATNOM SKOLOVANJU U SRBIJI )
Cak i njegov brat Bora Milosvic izjašnjavao se kao Crnogorac, pa je tako i napravio svoju karijeru, kao i vecina Crnogoraca u Srbiji. U Jugoslaviji su se funkcije dobijale i po republickom i nacionalnom kljucu. Bora Miloševic je otišao u diplomatiju. Kao crnogorski kadar dobio je mesto diplomate u Alžiru. Radio je i kao savetnik predsednika Josipa Broza , pratio ga je na putovanja u inostranstvo (u Severnu Koreju, Kinu, Rusiju gde danas i zivi) i brinuo se za Titove govore, koje je on sam pisao.......... 
A danas pod punom zastitom KGB-a u RUSIJI ima RUSKO DRZAVLJANSTVO!!!!!
SLOBODAN MILOSEVIC – BIOGRAFIJA
15. januar 1959: Gimnazijalac Slobodan primljen u Savez komunista Jugoslavije. 1963:
Sa partijskom karakteristikom "energican, vridan, disciplinovano izvrsava zadatke" prvo zaposlenje dobija u Univerzitetskom komitetu SK Beograda, gdje je radio (do 1966) kao sekretar za ideolosko-politicki rad i bio predsednik Ideoloske komisije.
1964: Kao student bio: sekretar Fakultetskog odbora SK i potpredsjednik Studentske organizacije univerziteta.
1966: Postaje savtnik i rukovodilac Sluzbe za informacioni sistem Beograda. Na tim poslovima ostaje do jeseni 1968: Odlazi u JNA, u oficirsku skolu u Zadru. U bivsoj SFRJ je stekao cin rezervnog kapetana JNA.
1982: Izabran za clana Predsednistva CK SK Srbije.
April 1984: Izabran za predsjednika Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i clana Predsednistva Centralnog komiteta SK Srbije.
Prolece 1984: Povodom "afere" nastale namerom "Prosvete" da stampa sabrana dela Slobodana Jovanovica, iz GK krenuo je on licno politicki pogrom a partijsko clanstvo je upozoreno od njega na "nuznost odlucne konfrontacije sa reakcionarnim, posebno nacionalistickim snagama, kao i odgovornost komunista za socijalisticku usmerenost izdavackih planova".
10. novembar 1985: Predsednistvo GK SK Beograda salje partijskim organizacijama "strogo poverljivu" okruznicu povodom "sudjenja sestorici".
Maj 1986: Izabran je za predsednika Predsednistva CK SK Srbije. Za njegov izbor su se izjasnila "84 opstinska komiteta, svi beogradski komunisti, sve medjuopstinske konferencije, i pokrajine". Tu impozantnu podrsku pratila je i nevidjena predizborna kampanja unutar aparata.
23-24. septembra 1987: Na 8. sjednici CK SK Srbije, koja je odrzana u Beogradu, frakcija predsednika CK SKS-a Slobodana Milosevica pobedila je frakciju predsednika Predsednistva Srbije Ivana Stambolica.
19. mart 1988: Slobodan Milosevic ponovo izabran za predsednika Predsednistva CK SKS.
28. mart 1988: Predsednistvo Srbije formiralo Komisiju za privrednu reformu sa Slobodanom Milosevicem na celu.
19. novembar 1988: U Beogradu, na Uscu, odrzan "Miting bratstva i jedinstva", kome je prema drzavnim medijima prisustvovalo oko milion ljudi. Ovaj miting je, na neki nacin, bio kruna u seriji skupova na kojima se ulicama Srbije te godine klicalo novom vodji i pevalo: "
Sad se narod uveliko pita / ko ce nama da zameni Tita / sad se znade ko je drugi Tito / Slobodan je ime plemenito /’Slobodane..Slobodane.. ti si komunista, volimo te vise i od samoga Hrista’’
