Zašto je čitanje dobro za nas?

Neno

Elita
Poruka
21.857
Da li ste znali da ljubav prema čitanju vaš mozak može zaštititi od Alchajmerove bolesti, smanjiti uticaj stresa na vaš organizam, osnažiti pozitivno mišljenje i ojačati prijateljske veze? Evo 10 načina na koji naše telo i duh ojačavaju čitanjem.
8019-c10.jpg

1. Čitanje poboljšava pamćenje

Čitanje mozgu daje kompletno drugačiji tretman nego gledanje televizije ili slušanje radija. Bez obzira na to da li čitate zahtevnu literaturu ili uputstvo za upotrebu nekog kućnog aparata, delovi mozga koji su zaduženi za funkcije kao što su vid, jezik i učenje putem asocijacija povezuju se u jedinstvenu neuronsku mrežu koja je specifična za aktivnost čitanja, što donosi brojne blagodeti sa mozak. Dr Ken Pju, direktor istraživačke laboratorije Haskins, kaže da ova navika stimuliše naš mozak na mišljenje i pozitivno utiče na koncentraciju.

2. Čitanje može pomoći pri rekreaciji
Jedan od trendova savremenog vežbanja jeste vežbanje uz knjigu (na steperu, traci za trčanje, sobnom biciklu). Knjiga može da nam okupira pažnju dok vežbamo, prema “Weight Watchers” magazinu, i na taj način duže se možemo zadržati na spravi za vežbanje i svoj trening učiniti efikasnijim.

Dr Mišel Olson, profesor sa Oburn univerziteta, za pomenuti magazin objašnjava da je važno, pri čitanju i vežbanju, voditi računa o položaju ramena i vrata, a neke od savremenih mašina nude i postolje za knjige ili časopise koje korisnici sprava čitaju dok vežbaju.

3. Čitanje podmlađuje mozak
Nedavno sprovedena studija na Raš univerzitetskom medicinskom centru pokazala je da čitanje može “izbrisati” nekoliko godina starosti našeg mozga.

Odrasli koji svoje slobodno vreme provode angažovani u kreativnim i intelektualno izazovnim aktivnostima (kao što je čitanje) za oko 32% imaju nižu stopu pada kognitivnih funkcija kasnije tokom života.

“Izazovi za mozak čine ga efikasnijim, tako što menjaju njegovu strukturu tako da može da funkcioniše pravilno uprkos neuropatologiji koja se povezuje sa godinama,” objašnjava Dr Robert S. Vilson, profesor neuropsihologije sa Raš univerzitetskog medicinskog centra.

Još jedna studija pronašla je da odrasli koji redovno čitaju ili igraju mentalno zahtevne igre poput šaha ili slagalica za oko 2 i po puta manje obolevaju od Alchajmerove bolesti, prenosi “ABC News”.

4. Čitanje može otkloniti stres
Zanimanje omiljenom literaturom može smanjiti nivoe nezdravnih hormona stresa poput kortizola, prenosi “Weight Watchers”.

U studiji sprovedenoj u Velikoj Britaniji, učesnici su se izlagali aktivnostima koje su im izazivale anksioznost, a zatim su nekoliko minuta čitali, slušali muziku ili igrali video igrice. Nivo stresa kod onih koji su čitali opao je za 67%, što je značajno više u odnosu na one koji su slušali muziku i igrali igrice.

5. Čitanje povećava fond reči
Čak iako je većina nas davno izašla iz školskih klupa, danas je široko rasprostranjen stav da se proces obrazovanja može odvijati neprekidno kroz život. Tako i čitanje može proširiti fond reči kojim raspolažemo.

Štaviše, istraživači procenjuju da je oko 15% svih reči koje naučimo tokom života, naučeno putem čitanja, piše “Scholastic”. Ovo je posebno važno za decu, čiji fond reči je u direktnoj i snažnoj vezi sa knjigama koje čitaju.

6. Čitanje poboljšava empatiju
Priče koje čitamo nude nam perspektive koje nam mogu promeniti život, smatraju istraživačica Jork univerziteta.

Postati umešan u živote likova povećava našu sposobnost razumevanja emocija drugih ljudi. Posmatranje sveta očima Olivera Tvista, na primer, može nam učiniti bliskijim probleme sa kojima se sreću napuštena deca.

7. Čitanje može pomoći definisanju životnih ciljeva
Čitanje o nekome ko je prevazišao probleme i prepreke na putu ka svom cilju i nas same može podstaći da definišemo i dosegnemo svoje ciljeve, smatraju istraživači sa Ohajo univerziteta.

Ukoliko biste voleli povišicu, lik iz knjige koji istu zahteva od svog šefa može nas podstaći da učinimo isto. Što se više identifikujemo sa likovima i njihovim iskustvima, to je veća verovatnoća da će nas oni podstaći na akciju.

8. Čitanje pomaže da se osećamo povezanijim međusobno
Kada se identifikujemo sa likovima u knjigama, možemo iskusiti osećaj povezanosti sa drugim ljudima, navode istraživači Univerziteta u Bafalu.

Drugim rečima, čitanjem “Marley and me“, možemo se bolje razumeti sa ljudima koji vole i gaje pse.

9. Čitanje nas može razvedriti
Priče sa srećnim krajem svakako nas rasvesele, ali i mimo toga, različite priče koje u knjigama pratimo i na suptilnije načine mogu izazvati pozitivna osećanja. Čak i manji događaji u priči mogu podgrejati neka lepa sećanja.

Na primer, ako glavni lik u knjizi ide na plažu, i mi se možemo prisetiti sopstvenog odlaska na plažu gde smo uživali.

10. Čitanje pomaže da uštedimo
Prosečna cena knjige iznosi od 500 do 1500 dinara. U proseku je potrebno šest sati da se knjiga pročita, kažu “Weight Watchers”-i.

U poređenju sa nekoliko odlazaka u bioskop, odlaskom u zabavni park ili nekoliko večera u restoranima – čitanje je mnogo jeftinije, a odnos uloženog novca i zadovoljstva koje knjigoljupci osećaju ide u prilog čitanju.

A tu je i lokalna biblioteka, što znači da troškovi čitanja mogu biti zaista simbolični, a benefiti, očigledno, nemerljivi.


Izvor: Reader's Digest
 
Čitanje mozgu daje kompletno drugačiji tretman nego gledanje televizije ili slušanje radija. Ova navika stimuliše naš mozak na razmišljanje, pozitivno utiče na koncentraciju i poboljšava pamćenje.

Ljubav prema čitanju knjiga može zaštiti mozak od Alchajmerove bolesti, smanjiti uticaj stresa na organizam, osnažiti pozitivno mišljenje i ojačati prijateljske veze. Odrasli koji svoje slobodno vreme provode angažovani u kreativnim i intelektualno izazovnim aktivnostima kao što je čitanje, za nekih 30% imaju nižu stopu pada kognitivnih funkcija kasnije tokom života.

Naučnici procenjuju da je oko 15% svih reči koje naučimo tokom života, naučeno putem čitanja. Ovo je posebno važno za decu čiji je fond reči u direktnoj i snažnoj vezi sa knjigama koje čitaju.

Čitanje nas može razvedriti. Priče sa srećnim krajem svakako nas razvesele, ali i pored toga, različite priče koje u knjigama pratimo i na suptilnije načine mogu izazvati pozitivna osećanja. Čak i manji događaji u priči mogu podgrejati neka lepa sećanja.

U poređenju sa nekoliko odlazaka u bioskop, odlaskom u zabavni park ili nekoliko večera u restoranima, čitanje je mnogo jeftinije, a odnos uloženog novca i zadovoljstva koje ljubitelji knjiga osećaju ide u prilog čitanju.

Blic
 
Otkad smo bili djeca roditelji i učitelji nam govore da moramo čitati knjige, a mi smo se često pitali zašto? Sada konačno imamo dokaze da čitanje poboljšava zdravlje.
Osim što nam čitanje knjiga pruža zadovoljstvo, opušta i pobuđuje emocije, zanima nas što još utječe? Hoće li to popraviti naš vid? Odgovor je negativan jer čitanje nije vrsta čarobnjaštva, ali može dobro utjecati na nas.

Možda ovo zvuči predobro da bi bilo istinito, ali ove tvrdnje su znanstveno potkrijepljene i činjenice stoje iza njih. Ako nam još uvijek ne vjerujete, pripremili smo za vas koristi čitanja za zdravlje:

Povećava pažnju
Uz svu tehnologiju i `ometače` ne čudi to da je naša pažnja gotovo neuhvatljiva. Neurokirurginja Susan Greenfield kaže da čitanje može povećati pažnju, osobito kod djece. To je zbog strukture priča u knjigama- svaka ima uvod, sredinu i kraj, a to djeci pomaže da povezu uzročno – posljedične veze.

Produžuje život
Budući da još uvijek nismo otkrili recept za vječni život i pomlađivanje, čitanje knjiga nam u tome može pomoći. Prema riječima jednog medicinskog časopisa, čitanje zahtjeva mentalni napor te stvara nove `vijuge`. Čitanje može osigurati višak moždanih stanica koje tijelo drži u pričuvi ako nam ove krenu odumirati. S druge strane, britanski znanstvenici su otkrili da ćemo živjeti duže ako postanemo član kluba ljubitelja knjiga.

Čitanje je terapija
Jedna studija je pokazala da nije dobro samo čitanje, nego i ponovno čitanje onog što smo pročitali. Ljudi koji jednu knjigu čitaju više puta pronađu isto zadovoljstvo i sreću baš kao i oni koji ponovno gledaju omiljeni film. Čitanje knjige koju smo već prije pročitali može djelovati kao terapija jer je dokazano da ima takav utjecaj na nas.

Izvor: bustle.com
 
Čitanje nas čini boljom osobom

Kada se prepustite priči u kojoj su junaci iz različitih sfera života, ono vam pomaže da proširite svoje vidike i pogled na svet. To vas čini više empatičnim, jer ste u stanju da se stavite u nečiju poziciju i sa nje gledate na svet drugačijim očima. Empatija je važna karakterna osobina, koju ne bi bilo zgoreg češće koristiti, a ako je možemo razvili tako što ćemo raditi nešto zabavno kao što je čitanje, hajde onda da čitamo više.
 
Citanje pospesuje mastu,
al' dzaba,
u ovo doba kad je danasnjim ljudima operisana masta i u glavu uvedena drustvena mreza.
Sposobnost maštanja se stvara u detinjstvu. Uslov za učenje maštanja je da si voljen, ali ipak nemaš puno toga....i tako to krene....danas su uslovi za maštu onemogućeni, na neki način je sve oduzeto ovoj sadašnjoj mladosti, nisu upoznali lepotu nemogućnosti koja te pokrene da budeš sve što poželiš...
 
Da li ste znali da ljubav prema čitanju vaš mozak može zaštititi od Alchajmerove bolesti, smanjiti uticaj stresa na vaš organizam, osnažiti pozitivno mišljenje i ojačati prijateljske veze? Evo 10 načina na koji naše telo i duh ojačavaju čitanjem.
Pogledajte prilog 1587682
1. Čitanje poboljšava pamćenje

Čitanje mozgu daje kompletno drugačiji tretman nego gledanje televizije ili slušanje radija. Bez obzira na to da li čitate zahtevnu literaturu ili uputstvo za upotrebu nekog kućnog aparata, delovi mozga koji su zaduženi za funkcije kao što su vid, jezik i učenje putem asocijacija povezuju se u jedinstvenu neuronsku mrežu koja je specifična za aktivnost čitanja, što donosi brojne blagodeti sa mozak. Dr Ken Pju, direktor istraživačke laboratorije Haskins, kaže da ova navika stimuliše naš mozak na mišljenje i pozitivno utiče na koncentraciju.

2. Čitanje može pomoći pri rekreaciji
Jedan od trendova savremenog vežbanja jeste vežbanje uz knjigu (na steperu, traci za trčanje, sobnom biciklu). Knjiga može da nam okupira pažnju dok vežbamo, prema “Weight Watchers” magazinu, i na taj način duže se možemo zadržati na spravi za vežbanje i svoj trening učiniti efikasnijim.

Dr Mišel Olson, profesor sa Oburn univerziteta, za pomenuti magazin objašnjava da je važno, pri čitanju i vežbanju, voditi računa o položaju ramena i vrata, a neke od savremenih mašina nude i postolje za knjige ili časopise koje korisnici sprava čitaju dok vežbaju.

3. Čitanje podmlađuje mozak
Nedavno sprovedena studija na Raš univerzitetskom medicinskom centru pokazala je da čitanje može “izbrisati” nekoliko godina starosti našeg mozga.

Odrasli koji svoje slobodno vreme provode angažovani u kreativnim i intelektualno izazovnim aktivnostima (kao što je čitanje) za oko 32% imaju nižu stopu pada kognitivnih funkcija kasnije tokom života.

“Izazovi za mozak čine ga efikasnijim, tako što menjaju njegovu strukturu tako da može da funkcioniše pravilno uprkos neuropatologiji koja se povezuje sa godinama,” objašnjava Dr Robert S. Vilson, profesor neuropsihologije sa Raš univerzitetskog medicinskog centra.

Još jedna studija pronašla je da odrasli koji redovno čitaju ili igraju mentalno zahtevne igre poput šaha ili slagalica za oko 2 i po puta manje obolevaju od Alchajmerove bolesti, prenosi “ABC News”.

4. Čitanje može otkloniti stres
Zanimanje omiljenom literaturom može smanjiti nivoe nezdravnih hormona stresa poput kortizola, prenosi “Weight Watchers”.

U studiji sprovedenoj u Velikoj Britaniji, učesnici su se izlagali aktivnostima koje su im izazivale anksioznost, a zatim su nekoliko minuta čitali, slušali muziku ili igrali video igrice. Nivo stresa kod onih koji su čitali opao je za 67%, što je značajno više u odnosu na one koji su slušali muziku i igrali igrice.

5. Čitanje povećava fond reči
Čak iako je većina nas davno izašla iz školskih klupa, danas je široko rasprostranjen stav da se proces obrazovanja može odvijati neprekidno kroz život. Tako i čitanje može proširiti fond reči kojim raspolažemo.

Štaviše, istraživači procenjuju da je oko 15% svih reči koje naučimo tokom života, naučeno putem čitanja, piše “Scholastic”. Ovo je posebno važno za decu, čiji fond reči je u direktnoj i snažnoj vezi sa knjigama koje čitaju.

6. Čitanje poboljšava empatiju
Priče koje čitamo nude nam perspektive koje nam mogu promeniti život, smatraju istraživačica Jork univerziteta.

Postati umešan u živote likova povećava našu sposobnost razumevanja emocija drugih ljudi. Posmatranje sveta očima Olivera Tvista, na primer, može nam učiniti bliskijim probleme sa kojima se sreću napuštena deca.

7. Čitanje može pomoći definisanju životnih ciljeva
Čitanje o nekome ko je prevazišao probleme i prepreke na putu ka svom cilju i nas same može podstaći da definišemo i dosegnemo svoje ciljeve, smatraju istraživači sa Ohajo univerziteta.

Ukoliko biste voleli povišicu, lik iz knjige koji istu zahteva od svog šefa može nas podstaći da učinimo isto. Što se više identifikujemo sa likovima i njihovim iskustvima, to je veća verovatnoća da će nas oni podstaći na akciju.

8. Čitanje pomaže da se osećamo povezanijim međusobno
Kada se identifikujemo sa likovima u knjigama, možemo iskusiti osećaj povezanosti sa drugim ljudima, navode istraživači Univerziteta u Bafalu.

Drugim rečima, čitanjem “Marley and me“, možemo se bolje razumeti sa ljudima koji vole i gaje pse.

9. Čitanje nas može razvedriti
Priče sa srećnim krajem svakako nas rasvesele, ali i mimo toga, različite priče koje u knjigama pratimo i na suptilnije načine mogu izazvati pozitivna osećanja. Čak i manji događaji u priči mogu podgrejati neka lepa sećanja.

Na primer, ako glavni lik u knjizi ide na plažu, i mi se možemo prisetiti sopstvenog odlaska na plažu gde smo uživali.

10. Čitanje pomaže da uštedimo
Prosečna cena knjige iznosi od 500 do 1500 dinara. U proseku je potrebno šest sati da se knjiga pročita, kažu “Weight Watchers”-i.

U poređenju sa nekoliko odlazaka u bioskop, odlaskom u zabavni park ili nekoliko večera u restoranima – čitanje je mnogo jeftinije, a odnos uloženog novca i zadovoljstva koje knjigoljupci osećaju ide u prilog čitanju.

A tu je i lokalna biblioteka, što znači da troškovi čitanja mogu biti zaista simbolični, a benefiti, očigledno, nemerljivi.


Izvor: Reader's Digest
Inteligentni ljudi vole da citaju,glupi ljudi ne.
 
Da li ste znali da ljubav prema čitanju vaš mozak može zaštititi od Alchajmerove bolesti, smanjiti uticaj stresa na vaš organizam, osnažiti pozitivno mišljenje i ojačati prijateljske veze? Evo 10 načina na koji naše telo i duh ojačavaju čitanjem.
Pogledajte prilog 1587682
1. Čitanje poboljšava pamćenje

Čitanje mozgu daje kompletno drugačiji tretman nego gledanje televizije ili slušanje radija. Bez obzira na to da li čitate zahtevnu literaturu ili uputstvo za upotrebu nekog kućnog aparata, delovi mozga koji su zaduženi za funkcije kao što su vid, jezik i učenje putem asocijacija povezuju se u jedinstvenu neuronsku mrežu koja je specifična za aktivnost čitanja, što donosi brojne blagodeti sa mozak. Dr Ken Pju, direktor istraživačke laboratorije Haskins, kaže da ova navika stimuliše naš mozak na mišljenje i pozitivno utiče na koncentraciju.

2. Čitanje može pomoći pri rekreaciji
Jedan od trendova savremenog vežbanja jeste vežbanje uz knjigu (na steperu, traci za trčanje, sobnom biciklu). Knjiga može da nam okupira pažnju dok vežbamo, prema “Weight Watchers” magazinu, i na taj način duže se možemo zadržati na spravi za vežbanje i svoj trening učiniti efikasnijim.

Dr Mišel Olson, profesor sa Oburn univerziteta, za pomenuti magazin objašnjava da je važno, pri čitanju i vežbanju, voditi računa o položaju ramena i vrata, a neke od savremenih mašina nude i postolje za knjige ili časopise koje korisnici sprava čitaju dok vežbaju.

3. Čitanje podmlađuje mozak
Nedavno sprovedena studija na Raš univerzitetskom medicinskom centru pokazala je da čitanje može “izbrisati” nekoliko godina starosti našeg mozga.

Odrasli koji svoje slobodno vreme provode angažovani u kreativnim i intelektualno izazovnim aktivnostima (kao što je čitanje) za oko 32% imaju nižu stopu pada kognitivnih funkcija kasnije tokom života.

“Izazovi za mozak čine ga efikasnijim, tako što menjaju njegovu strukturu tako da može da funkcioniše pravilno uprkos neuropatologiji koja se povezuje sa godinama,” objašnjava Dr Robert S. Vilson, profesor neuropsihologije sa Raš univerzitetskog medicinskog centra.

Još jedna studija pronašla je da odrasli koji redovno čitaju ili igraju mentalno zahtevne igre poput šaha ili slagalica za oko 2 i po puta manje obolevaju od Alchajmerove bolesti, prenosi “ABC News”.

4. Čitanje može otkloniti stres
Zanimanje omiljenom literaturom može smanjiti nivoe nezdravnih hormona stresa poput kortizola, prenosi “Weight Watchers”.

U studiji sprovedenoj u Velikoj Britaniji, učesnici su se izlagali aktivnostima koje su im izazivale anksioznost, a zatim su nekoliko minuta čitali, slušali muziku ili igrali video igrice. Nivo stresa kod onih koji su čitali opao je za 67%, što je značajno više u odnosu na one koji su slušali muziku i igrali igrice.

5. Čitanje povećava fond reči
Čak iako je većina nas davno izašla iz školskih klupa, danas je široko rasprostranjen stav da se proces obrazovanja može odvijati neprekidno kroz život. Tako i čitanje može proširiti fond reči kojim raspolažemo.

Štaviše, istraživači procenjuju da je oko 15% svih reči koje naučimo tokom života, naučeno putem čitanja, piše “Scholastic”. Ovo je posebno važno za decu, čiji fond reči je u direktnoj i snažnoj vezi sa knjigama koje čitaju.

6. Čitanje poboljšava empatiju
Priče koje čitamo nude nam perspektive koje nam mogu promeniti život, smatraju istraživačica Jork univerziteta.

Postati umešan u živote likova povećava našu sposobnost razumevanja emocija drugih ljudi. Posmatranje sveta očima Olivera Tvista, na primer, može nam učiniti bliskijim probleme sa kojima se sreću napuštena deca.

7. Čitanje može pomoći definisanju životnih ciljeva
Čitanje o nekome ko je prevazišao probleme i prepreke na putu ka svom cilju i nas same može podstaći da definišemo i dosegnemo svoje ciljeve, smatraju istraživači sa Ohajo univerziteta.

Ukoliko biste voleli povišicu, lik iz knjige koji istu zahteva od svog šefa može nas podstaći da učinimo isto. Što se više identifikujemo sa likovima i njihovim iskustvima, to je veća verovatnoća da će nas oni podstaći na akciju.

8. Čitanje pomaže da se osećamo povezanijim međusobno
Kada se identifikujemo sa likovima u knjigama, možemo iskusiti osećaj povezanosti sa drugim ljudima, navode istraživači Univerziteta u Bafalu.

Drugim rečima, čitanjem “Marley and me“, možemo se bolje razumeti sa ljudima koji vole i gaje pse.

9. Čitanje nas može razvedriti
Priče sa srećnim krajem svakako nas rasvesele, ali i mimo toga, različite priče koje u knjigama pratimo i na suptilnije načine mogu izazvati pozitivna osećanja. Čak i manji događaji u priči mogu podgrejati neka lepa sećanja.

Na primer, ako glavni lik u knjizi ide na plažu, i mi se možemo prisetiti sopstvenog odlaska na plažu gde smo uživali.

10. Čitanje pomaže da uštedimo
Prosečna cena knjige iznosi od 500 do 1500 dinara. U proseku je potrebno šest sati da se knjiga pročita, kažu “Weight Watchers”-i.

U poređenju sa nekoliko odlazaka u bioskop, odlaskom u zabavni park ili nekoliko večera u restoranima – čitanje je mnogo jeftinije, a odnos uloženog novca i zadovoljstva koje knjigoljupci osećaju ide u prilog čitanju.

A tu je i lokalna biblioteka, što znači da troškovi čitanja mogu biti zaista simbolični, a benefiti, očigledno, nemerljivi.


Izvor: Reader's Digest
Voleo sam da citam knjige,medjutim kada sam poceo da gubim vid,jeste da imam naocare,ali me brzo zamara citanje i bolu oci.Jos malo cu prestati i po forumima da se dopisujem,jer i tu sve teze citam,pa i pisem.
 
Voleo sam da citam knjige,medjutim kada sam poceo da gubim vid,jeste da imam naocare,ali me brzo zamara citanje i bolu oci.Jos malo cu prestati i po forumima da se dopisujem,jer i tu sve teze citam,pa i pisem.

.epub + ereader => bela slova (podesiti osvetljenje), crna pozadina, u mraku i povecan font, malo veci razmak izmedju redova.

da nije toga cvrcu bi procitao neke knjige sa papira zbog sitnih slova.
 
.epub + ereader => bela slova (podesiti osvetljenje), crna pozadina, u mraku i povecan font, malo veci razmak izmedju redova.

da nije toga cvrcu bi procitao neke knjige sa papira zbog sitnih slova.
To moze na kompu,ali knjiga je napisana,kako je napisana.Probao sam da citam pod lupom,ali hvata me nervoza.Pod lupom ne moze da se cita na oba oka,nego na jedno,sto me nervira.
 
To moze na kompu,ali knjiga je napisana,kako je napisana.Probao sam da citam pod lupom,ali hvata me nervoza.Pod lupom ne moze da se cita na oba oka,nego na jedno,sto me nervira.
ne na kompu - na telefonu! - zbog tezine uredjaja.
.epub format preslaze tekst (znaci nikako .pdf koji je formatiran na stranicu)
nedajboze citanje na kompu malo duze.... nije ergonomski napravljen za to
takodje ja stavim na scroll ne na flip, malo palcem pomerim gore dole - najmanje zamaranje ruke i prstiju
+
ereader te vrati gde si stao sa citanjem (za svaku knjigu - mozes nekoliko da citas odjednom)
+
mozes da postavis proizvoljnu kolicinu bookmarka na vazne momente

papir je problem, treba ti previse stvari:

- dobro svetlo
- dobar kontrast teksta
- kvalitetan slog
- kvalitetna stampa
- velicina slova
- odgovarajuce naocare
- samo jedan ili kupus od bookmarka

vecina papirnih knjiga ne zadovoljava neki ili vise od tih kriterijuma
 
ne na kompu - na telefonu! - zbog tezine uredjaja.
.epub format preslaze tekst (znaci nikako .pdf koji je formatiran na stranicu)
nedajboze citanje na kompu malo duze.... nije ergonomski napravljen za to
takodje ja stavim na scroll ne na flip, malo palcem pomerim gore dole - najmanje zamaranje ruke i prstiju
+
ereader te vrati gde si stao sa citanjem (za svaku knjigu - mozes nekoliko da citas odjednom)
+
mozes da postavis proizvoljnu kolicinu bookmarka na vazne momente

papir je problem, treba ti previse stvari:

- dobro svetlo
- dobar kontrast teksta
- kvalitetan slog
- kvalitetna stampa
- velicina slova
- odgovarajuce naocare
- samo jedan ili kupus od bookmarka

vecina papirnih knjiga ne zadovoljava neki ili vise od tih kriterijuma
Ma kakav telefon.Ne uzimam ga u ruke,sem kada se s nekim dopisujem,ili razgovaram.Pre bi skidao PDF knjige i citao na kompu,ali mi to nesto nije isto kao kad listam listove.
 
Ma kakav telefon.Ne uzimam ga u ruke,sem kada se s nekim dopisujem,ili razgovaram.Pre bi skidao PDF knjige i citao na kompu,ali mi to nesto nije isto kao kad listam listove.

srecno, sta da ti kazem, sve je stvar izbora.
Nekoliko poslednjih godina citam knjige iskljucivo u mraku.
Najmanje se zamaram, i to mi je vaznije od listanja, iako imam punu kucu knjiga (sa kojima ne znam sta da radim) pritom od onih sam koji kupuju knjige manje vise regularno. Tako da... samo se gomila :)

ima i druga okolnost - barem 8-10 sati sam ispred kompjuterskog ekrana. Ne bi jos knjige da citam na njemu.
 
srecno, sta da ti kazem, sve je stvar izbora.
Nekoliko poslednjih godina citam knjige iskljucivo u mraku.
Najmanje se zamaram, i to mi je vaznije od listanja, iako imam punu kucu knjiga (sa kojima ne znam sta da radim) pritom od onih sam koji kupuju knjige manje vise regularno. Tako da... samo se gomila :)
Ma ne bi mogao na telefonu,koliko puta bi treba da pomerim levo desno da bih procitao 2 reda.Moze i na kompu sa PDF-a da se prebaci u Word i da se povecaju slova.Citas normalno,ali me brzo zabole oci.Ne znam da li je zbog naocara,ili do kompa.Nekada sam voleo da zalegnem i procitam polovinu,ili trecinu knjige.Sa uzivanjem.
 
Ma ne bi mogao na telefonu,koliko puta bi treba da pomerim levo desno da bih procitao 2 reda.Moze i na kompu sa PDF-a da se prebaci u Word i da se povecaju slova.Citas normalno,ali me brzo zabole oci.Ne znam da li je zbog naocara,ili do kompa.Nekada sam voleo da zalegnem i procitam polovinu,ili trecinu knjige.Sa uzivanjem.

ponovicu 3ci put .epub preslaze tekst na sirinu ekrana i sa manjim i sa vecim slovima.

zato ne .pdf i zato ne komp, na telefonu je stubac uzi i lakse se cita.

vidi:
1722552954137.png
 
Poslednja izmena:

Back
Top