Da bi nešto novo mogli shvatiti prvo se moramo usuditi da se oslobodimo od kontrole ega nad ishodom naše spoznaje i saznanja.
Dakle, ne određujmo limite saznanja svojim ubjeđenjima, dopustimo sebi da izađemo iz kontinuiranog procesa mišljenja, opustimo se,
dopustimo da se naš razum isprazni te da u njega uđe informacija (misao) koja nije kontorolisana ubjeđenjem, a onda dopustimo i
drugoj i proslijedimo kuda nas ona vodi. Praktikovanjem će se to dešavati sve lakše
pa rekoh ovde
https://forum.krstarica.com/threads...je-hinduizam-budizam-taoizam.5512/#post-83999
U Upanišadama je još upecatljivije kad Jagnavalkja poducava svoju ženu Maitreju:
Dokle god ima dvojstva, mi vidimo, spoznajemo ono drugo; ali kad je za prosvetljenog coveka svekolikost rastvorena u atmanu, ko je tu da spoznaje, vidja koga? Razum (svest) koji otkriva sve, ko je tu da njega otkrije, spozna? Ko je tu da spozna spoznavaoca? Atman se odredjuje kao "nije ovo, nije ono", neshvatljivo, nevezano, neprisajedinjivo.
Komentar: meditantska samodovoljnost, covek subjekat je sam sebi i objekat samoposmatranja, dedukcija svoga ega. Nije li najveci egocentrizam, proglasiti samoga sebe božanstvom, eliminacijom, ljuštenjem, samožrtvovanjem [samome sebi dela sebe]?
Sve dalekoistocne religije su fatalisticke, jer npr. 3 svojstva Bramahna (Trimurti, vidi Upanišade) provlace u vremenskom kontekstu kao stvoritelja (Brahma), održavatelja (Višnu) i uništitelja (Šiva), ili su pak obezbožene, jer vrhunac coveka objašnjavaju samim covekom koji samo treba da eliminiše svoje "lažno ja" (ego), da bi mu preostalo "pravo ja" (atman)
- njihov fokus ka uzroku (a ne razlogu, cime preferiraju tupavost, a ne bistrinu, što je i osnovni razlog da je kolevka nauke zapad) jer su usmereni ka traženju uzroka mireci se sa bilo kakvim posledicima, mireci se sa samim sobom eliminacijom vlastite odgovornosti, gradeci sami sebe posledicom;
- a mi znamo sve uzroke, i baš zato stremimo, ili pak strepimo od posledica, mi verom delujemo, ne bi li u poslednjem dualizmu bili medju spasenima;
-oni se razgradjuju, rastacu, tope, ne bi li u samima sebi došli do suštine, žrtvujuci deo sebe, svoj ljudski identitet, tvrde da je u njima božanski do koga samo treba da dodju,
-mi se ugradjujemo u gradjevinu ciji su temelj apostoli, ugaoni kamen sam Hristos, takodje znajuci da naš nekadašnji identitet ovosvetski i ljudski bi u grehu koga, ma koliko se trudili bez Spasitelja nikad sami ne bi mogli da odbacimo, niti zamenimo obukavši se u novog coveka, za razliku od njih kojima je svaki suvišan;
-oni svoja cula zatomljuju, introvertno do halucinacija meditantskih kao odgovor tela, mi svoju pažnju održavamo budnom, stražaraci dok se ne pokaže Dan;
-oni nastoje negiranjem prevazici i dobro i zlo, doci do duha, mi nastojimo sacuvati duše svoje dobivši zalog Duha Svetoga krštenjem;
-mi imamo lajtmotiv i podstrek da istrajemo, oni trajanje podrazumevaju, svaki podstrek smatrju smetnjom, a lajtmotiv im je tama ili naucno dokazana meditantska halucinogena stanja,
- oni su na vlastitom putu resmrti, a ne reinkarnacije, samospoznaje nebica, ništavila, nepostojanja, nedelovanja, neaktivnosti, prošlosti, išceznuca, neodgovornosti, "s one strane dobra i zla", ravnodušnosti prema ishodu cilja, ravnodušnosti prema dobru i zlu (koje po Upanišadama, isto tako vezuje za materijalni svet, a cijom se eliminacijom preko meditacije otvara fontana harmonije u kojoj išcezeva i dobro i zlo kao odvojene sile, da bi se pojavila stvarnost!!!)
, па гори сте од Арианне кад уђе у copy-paste mod, вртите стално једно исто, а да ништа не кажете.
