Filozofiju mozemo opisati kao igru misli. Pojam koji se bavi proucavanjem ljudskog duha i misli.
Ali tokom skolovanja, profesori su nam uvek govorili da filozofija nema tacnu definiciju kao na primer biologija, geografija, istorija, psihologija...
Pročitah sve komentare od ovog do 25-tog, (ovog iznad). Shvatih da svako vidi filos(z)ofiju iz svog dosegnutog stanja svesti pa otuda nigde dva istovetna stava ili razumevanja.
Pre svega, mudrost u humanom stanju svesti je nešto što i nije mudrost jer se ona dosegne tek kada pojedina osoba realizuje visoko stanje svesti poznato kao Bog-Svest, kakvog su dosegli mnogi pojedinci u prošlosti a kakvih ima i danas. Neki od njih su ljudima poznati kao "#filozofi" iako oni to uistinu nisu bili. Jednostavno su dosegli ta visoka stanja svesti i ono što su iznosili ili govorili ljudima je bilo neshvatljivo kao što ni danas nije.
Neki od tih poznatih su Platon, Sokrat, Zaratustra (Zoroaster), Pitagora, Kvetzalkoatl, Apolonijus iz Tijane, Rama (proglašen za boga Hindusa) i mnogi drugi manje ili potpuno nepoznati.
Suština je da humana svest što znači da ni sami um ne mogu znati išta o samoj istini a sa time o mudrosti, inteligenciji, Božanskoj ljubavi, slobodi i još mnogim uzvišenim kvalitetima života.
Diskutovati o njima je iluzorno jer je suština da ih ili dosegnem,o i živimo ili svbako poimanje i razumevanje istih pada u vodu.
Ako bi se reklo šta je tu lek i kako spoznati ono o čemu maštamo onda je najbolje potražiti onog pojedinca koji u današnjhem trenutku podučava put i način da se dosegne to najviše stanje svesti koje se može dosegnuti još za vreme ovog života.
Vidite, mnogi su od ovoga stvarali religije dok su drugi stvarali filozofije ili, kako rekoste ovde teorije o nakama.
Osvrnimo se na učenja pojedinih religija pa ćemo videti da se neki spremaju da posle smrti dosegnu to što je nesaznajno za humanu svest. Naravno da ono što je nesaznajno sada neće biti saznajno ni posle smrti jer se to mora prihvatiti i krenuti ka saznajnom još u ovom fizičkom životu.
Drugi veruju da se to stanje sreće i ljubavi ali i mudrosti može dosegnuti i živeti ovde na samoj zemlji. Oni prvi, koji bi da posle smrti spoznaju to nesaznajno i žive u toj oblasti su uglavnom sledbenici Hrišćanstva. Ovi drugi, koji bi da ovde na planeti ze4mlji ostvare to carstvo visokih kvaliteta jesu oni koji se nazivaju Jehovinim svedocima. Za razliku od njih, oni koji se bave filozofijom veruju da misaonim igrama mogu pojmiti to što stvarno JESTE i što u sebi sadrži sve one kvalitete od kojih neke pomenuh.
Niko nikada iz bilo koje grupe neće ništa saznati o pravoj mudrosti, ljubavi, inteligenciji ... ako ne shvati da put do tamo mora nadmašiti svaku racionalnost i naravno logiku jer logika je kvalitet uma kojeg koristimo u nižim svetovima.
Onaj ko može spoznati sve ove kvalitete nije čovek kao fizičko biće, nije ni čovekov um već je to duhovno Biće, Duša, a to je ono što suštinski Mi jesmo. Otuda, mi kao Duša možemo sve to znati i to još za vreme ovog života ali ako sve to dosegnemo poput onih pomenutih gore, to nikada nećemo moći preneti ikome oko nas osim što bi8smo mogli da im ponudimo put i način kako da i sami to ostvare i imaju za sebe.
To je nešto što možemo ostvarivati samo sa svojom duhovnom zrelošću ili dosegnutim stanjem svesti.... (Naravno da svest nije mentalni ili intelektualni kvalitet već je čisto duhovni.)
Pozdrav!
