Zasto filozofija nema tacnu definiciju?

Dionys

Domaćin
Poruka
4.909
Ima definiciju, samo sto se sad blebetanje vise ne razlikuje od mudrosti. A i povremeno citanje tudjih misli se smatra ljubavlju. Kao da ljubav nije razmisljanje svojom glavom o voljenom subjektu ili objektu i to na najlicniji moguci nacin.

Dakle, kad izgovoris mudrost, to bi morala biti do sada neizrecena ideja, izum, iz najlicnije ljubavi, kao kad rodis zivo bice, ili sto bi rekao Nietzsche, pisanje njegovog sina Zaratustre trajalo je dugo kao trudnoca.

Samo je to filozof. A ovi forumasi ponasaju se kao voajeri...
Nema tu ljubavi.

Vidjeli su oni da Platon postavlja retoricka pitanja, ali nisu vidjeli odgovore.
 

Dionys

Domaćin
Poruka
4.909
Evo kako ja shvatam tu "ljubav prema mudrosti", možda ti se svidi !?
Dakle šta je mudrost ?
Mudrost je duboko sagledavanje stvari, prodiranje u muda, kako se meni sviđa da kažem.
Prodiranje u prapočetke, u osnove svega, eto to je mudro razmišljanje.
E pa sad, ko to tako voli - taj je filozof.
I zaista, u početku mudri razmatrahu zašto je šta, i dokle će tako. Pa ko tako rezonovaše u računu, taj stvori matematiku. Ko u zdravlju taj stvori medicinu, ko u prošlosti taj stvori istoriju kao nauku.
Tako ustvari nastaše sve nauke, svima im je imanentna sklonost ka analizi pojava ... tj. prodiranje u muda, u prapočetke i uzroke svemu ! To ih čini naukama i naravno - decom filozofije.
Ali nije to tek tako. Neki zele da impresioniraju i imponuju, a neki su samo ljubomorni, i zele jednakost. Neki osvajaju ljepotom, a drugi ne osvajaju nicim. Kad bi bilo mjesta za ljubav u skolama, ukinuli bi vremenska ogranicenja za bavljenje mudroscu u trajanju od 45 ili 90 minuta.
 

louiskrstic

Domaćin
Poruka
3.109
Filozofiju mozemo opisati kao igru misli. Pojam koji se bavi proucavanjem ljudskog duha i misli.
Ali tokom skolovanja, profesori su nam uvek govorili da filozofija nema tacnu definiciju kao na primer biologija, geografija, istorija, psihologija...
Pročitah sve komentare od ovog do 25-tog, (ovog iznad). Shvatih da svako vidi filos(z)ofiju iz svog dosegnutog stanja svesti pa otuda nigde dva istovetna stava ili razumevanja.
Pre svega, mudrost u humanom stanju svesti je nešto što i nije mudrost jer se ona dosegne tek kada pojedina osoba realizuje visoko stanje svesti poznato kao Bog-Svest, kakvog su dosegli mnogi pojedinci u prošlosti a kakvih ima i danas. Neki od njih su ljudima poznati kao "#filozofi" iako oni to uistinu nisu bili. Jednostavno su dosegli ta visoka stanja svesti i ono što su iznosili ili govorili ljudima je bilo neshvatljivo kao što ni danas nije.
Neki od tih poznatih su Platon, Sokrat, Zaratustra (Zoroaster), Pitagora, Kvetzalkoatl, Apolonijus iz Tijane, Rama (proglašen za boga Hindusa) i mnogi drugi manje ili potpuno nepoznati.
Suština je da humana svest što znači da ni sami um ne mogu znati išta o samoj istini a sa time o mudrosti, inteligenciji, Božanskoj ljubavi, slobodi i još mnogim uzvišenim kvalitetima života.
Diskutovati o njima je iluzorno jer je suština da ih ili dosegnem,o i živimo ili svbako poimanje i razumevanje istih pada u vodu.
Ako bi se reklo šta je tu lek i kako spoznati ono o čemu maštamo onda je najbolje potražiti onog pojedinca koji u današnjhem trenutku podučava put i način da se dosegne to najviše stanje svesti koje se može dosegnuti još za vreme ovog života.
Vidite, mnogi su od ovoga stvarali religije dok su drugi stvarali filozofije ili, kako rekoste ovde teorije o nakama.
Osvrnimo se na učenja pojedinih religija pa ćemo videti da se neki spremaju da posle smrti dosegnu to što je nesaznajno za humanu svest. Naravno da ono što je nesaznajno sada neće biti saznajno ni posle smrti jer se to mora prihvatiti i krenuti ka saznajnom još u ovom fizičkom životu.
Drugi veruju da se to stanje sreće i ljubavi ali i mudrosti može dosegnuti i živeti ovde na samoj zemlji. Oni prvi, koji bi da posle smrti spoznaju to nesaznajno i žive u toj oblasti su uglavnom sledbenici Hrišćanstva. Ovi drugi, koji bi da ovde na planeti ze4mlji ostvare to carstvo visokih kvaliteta jesu oni koji se nazivaju Jehovinim svedocima. Za razliku od njih, oni koji se bave filozofijom veruju da misaonim igrama mogu pojmiti to što stvarno JESTE i što u sebi sadrži sve one kvalitete od kojih neke pomenuh.
Niko nikada iz bilo koje grupe neće ništa saznati o pravoj mudrosti, ljubavi, inteligenciji ... ako ne shvati da put do tamo mora nadmašiti svaku racionalnost i naravno logiku jer logika je kvalitet uma kojeg koristimo u nižim svetovima.
Onaj ko može spoznati sve ove kvalitete nije čovek kao fizičko biće, nije ni čovekov um već je to duhovno Biće, Duša, a to je ono što suštinski Mi jesmo. Otuda, mi kao Duša možemo sve to znati i to još za vreme ovog života ali ako sve to dosegnemo poput onih pomenutih gore, to nikada nećemo moći preneti ikome oko nas osim što bi8smo mogli da im ponudimo put i način kako da i sami to ostvare i imaju za sebe.
To je nešto što možemo ostvarivati samo sa svojom duhovnom zrelošću ili dosegnutim stanjem svesti.... (Naravno da svest nije mentalni ili intelektualni kvalitet već je čisto duhovni.)
Pozdrav!
 

Обилић

Poznat
Poruka
8.242
Pročitah sve komentare od ovog do 25-tog, (ovog iznad). Shvatih da svako vidi filos(z)ofiju iz svog dosegnutog stanja svesti pa otuda nigde dva istovetna stava ili razumevanja.
Pre svega, mudrost u humanom stanju svesti je nešto što i nije mudrost jer se ona dosegne tek kada pojedina osoba realizuje visoko stanje svesti poznato kao Bog-Svest, kakvog su dosegli mnogi pojedinci u prošlosti a kakvih ima i danas. Neki od njih su ljudima poznati kao "#filozofi" iako oni to uistinu nisu bili. Jednostavno su dosegli ta visoka stanja svesti i ono što su iznosili ili govorili ljudima je bilo neshvatljivo kao što ni danas nije.
Neki od tih poznatih su Platon, Sokrat, Zaratustra (Zoroaster), Pitagora, Kvetzalkoatl, Apolonijus iz Tijane, Rama (proglašen za boga Hindusa) i mnogi drugi manje ili potpuno nepoznati.

Изненађујеш тј разочараваш ме Луисе !

Па зар је и теби потребна мистификација,
"Еј, то је нешто што се не може објаснити ..."
зар се и твоја машта на то пали ?

Шта је Бог ?
Па знаш, то је нешто, како да ти објасним, није објашњиво ...

Шта је љубав ?
Хммм, није објашњиво, кас'ћети се само ...

Шта је уметност ?
Ако не знаш, како да ти објасним ..?

И сличне мистификације владају светом слабих духова !

Ако Луисе не постоји дефиниција (а постоји !) узмеш па је сам направиш,
јер ако не знаш шта је Бог, лепота, љубав, правда, истина, филозофија ...
како се крећеш уопште кроз матерњи језик, тј како размишљаш уопште ?!!

Па нису све глаголи: јести, имати, је****, ср*** и пишати,
има ваљда и неких апстракција,
па ваљда морамо да знамо шта значе - макар само за нас ?!
 
Poslednja izmena od moderatora:

deda tripko

Aktivan član
Poruka
1.371
Pročitah sve komentare od ovog do 25-tog, (ovog iznad). Shvatih da svako vidi filos(z)ofiju iz svog dosegnutog stanja svesti pa otuda nigde dva istovetna stava ili razumevanja.
Pre svega, mudrost u humanom stanju svesti je nešto što i nije mudrost jer se ona dosegne tek kada pojedina osoba realizuje visoko stanje svesti poznato kao Bog-Svest, kakvog su dosegli mnogi pojedinci u prošlosti a kakvih ima i danas. Neki od njih su ljudima poznati kao "#filozofi" iako oni to uistinu nisu bili. Jednostavno su dosegli ta visoka stanja svesti i ono što su iznosili ili govorili ljudima je bilo neshvatljivo kao što ni danas nije.
Neki od tih poznatih su Platon, Sokrat, Zaratustra (Zoroaster), Pitagora, Kvetzalkoatl, Apolonijus iz Tijane, Rama (proglašen za boga Hindusa) i mnogi drugi manje ili potpuno nepoznati.
Suština je da humana svest što znači da ni sami um ne mogu znati išta o samoj istini a sa time o mudrosti, inteligenciji, Božanskoj ljubavi, slobodi i još mnogim uzvišenim kvalitetima života.
Diskutovati o njima je iluzorno jer je suština da ih ili dosegnem,o i živimo ili svbako poimanje i razumevanje istih pada u vodu.
Ako bi se reklo šta je tu lek i kako spoznati ono o čemu maštamo onda je najbolje potražiti onog pojedinca koji u današnjhem trenutku podučava put i način da se dosegne to najviše stanje svesti koje se može dosegnuti još za vreme ovog života.
Vidite, mnogi su od ovoga stvarali religije dok su drugi stvarali filozofije ili, kako rekoste ovde teorije o nakama.
Osvrnimo se na učenja pojedinih religija pa ćemo videti da se neki spremaju da posle smrti dosegnu to što je nesaznajno za humanu svest. Naravno da ono što je nesaznajno sada neće biti saznajno ni posle smrti jer se to mora prihvatiti i krenuti ka saznajnom još u ovom fizičkom životu.
Drugi veruju da se to stanje sreće i ljubavi ali i mudrosti može dosegnuti i živeti ovde na samoj zemlji. Oni prvi, koji bi da posle smrti spoznaju to nesaznajno i žive u toj oblasti su uglavnom sledbenici Hrišćanstva. Ovi drugi, koji bi da ovde na planeti ze4mlji ostvare to carstvo visokih kvaliteta jesu oni koji se nazivaju Jehovinim svedocima. Za razliku od njih, oni koji se bave filozofijom veruju da misaonim igrama mogu pojmiti to što stvarno JESTE i što u sebi sadrži sve one kvalitete od kojih neke pomenuh.
Niko nikada iz bilo koje grupe neće ništa saznati o pravoj mudrosti, ljubavi, inteligenciji ... ako ne shvati da put do tamo mora nadmašiti svaku racionalnost i naravno logiku jer logika je kvalitet uma kojeg koristimo u nižim svetovima.
Onaj ko može spoznati sve ove kvalitete nije čovek kao fizičko biće, nije ni čovekov um već je to duhovno Biće, Duša, a to je ono što suštinski Mi jesmo. Otuda, mi kao Duša možemo sve to znati i to još za vreme ovog života ali ako sve to dosegnemo poput onih pomenutih gore, to nikada nećemo moći preneti ikome oko nas osim što bi8smo mogli da im ponudimo put i način kako da i sami to ostvare i imaju za sebe.
To je nešto što možemo ostvarivati samo sa svojom duhovnom zrelošću ili dosegnutim stanjem svesti.... (Naravno da svest nije mentalni ili intelektualni kvalitet već je čisto duhovni.)
Pozdrav!
Ovo predajes gde? 4. gimnazije?
 
Poruka
15.025
Teško je dati preciznu definiciju jer se filozofija najčešće bavi neopipljivim svetom, nematerijalnim..
Moguća definicija filozofije (ne govorimo grčki, pa da izgovaramo “s” kao sigma, a izgovorom sa “s” se praktično deli na dve reči - takva nam glasovna struktura jezika):

Filozofija je disciplina koja izučava najosnovniju, fundamentalnu prirodu znanja, stvarnosti i egzistencije. Majka svih nauka, ali sama to nije, najstarije dete joj je astronomija, koju je rodila iz prolazne safičke veze sa astrognozijom, kad se prvi Homo Sapiens zapitao “o šta su ona svetla na nebu okačena, i čemu služe kad ne greju?”
 

The Graeat Gatsby

Veoma poznat
Poruka
10.893
Filozofiju mozemo opisati kao igru misli. Pojam koji se bavi proucavanjem ljudskog duha i misli.
Ali tokom skolovanja, profesori su nam uvek govorili da filozofija nema tacnu definiciju kao na primer biologija, geografija, istorija, psihologija...
Има коефицијент интелектуалитета, сразремна је дефиницији за објашњавање неразумног а тако простог за разумевање.
Као што је например памћење великих речи које су обележиле филозофију а и употреба... тих речи.
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.