Dveri su u jednom trenutku kada su poceli da deluju kao pokret imali nesto sto je licilo na zdravu pricu. Problem sa nama Srbima je sto previse volimo politiku, da politikanisemo, strancarimo, da se strastveno svadjamo. U prevodu ne vidimo prednost da neka ideja decnog centra (pa cak i ekstremnije desnice) bude iskazana kroz politicki pokret, kao sto su na pocetku bile Dveri, vec uvek u nekom trenutku to mora biti politicka stranka. A kada udjes u tu politicku arenu, ako nisi bas vest da plivas u tim gov/nima, pitanje je trenutka kada ces nestati.
Nisu Dveri ni prve ni jedine koji su osnivanjem stranke zapravo izgubile podrsku. Slicno je doziveo i ondasnji Otpor, kada je posle nekog vremena delovanja izasao na izbore. To im je bio poslednji ekser u njihovom kovcegu.
Malo ljudi vidi sve koristi politickog pokreta. Prvo politicki pokret za razliku od politicke stranke ne ucestvuje u borbi za vlast i najcesce ne izlazi na izbore. Ali itekako moze da utice na stavove biraca tako sto ih usmerava za odredjenu politicku opciju koja je bliska njihovim stavovma. Na taj nacin politicki pokret ima taj luksuz da ostane cvrst u svojim stavovima i da se ne kompromituje. U prevodu Dveri kao politicki pokret i dalje bi mogle da propovedaju sta god se zalazu.
Ali njima se ucescem na izboriima dogodila realnost. Sva ta njihova staresinstva i arhaicni nazivi organa stranke nisu ih spremili za politicku realnost. Jer ko se ne seca, Dveri su 2012. godine pocele da prave koaliciije na lokalu sa SNS, kako bi zbacili gde god je DS bio na vlasti. Vec tada su poceli da ih prozivaju da su oni ionako samo skriven naprednjaci itd, na sta su oni bili nespremni da se brane. Pa onda nakon nekog vremena kada su videli da SNS ne ide pravcem kojim su ovi miislili da idu poceli su kao da raskidaju koalicije. Pa onda je tu bilo koketiranja sa Veljom Ilicem, pa sa DSS, sa kojim su mozda mogli i najvise da postignu. Ono sto je najavilo njihovu propast, odnosno sto je nagovestilo da ce oni ostati samo malecka stranka ekstremista bila je apsolutno neprincipijelna koalicija sa DJB, a kasnije jos gora, ova sa Djilasom, u prevodu sa DS.
Desno orijentisanim biracima koje bi Dveri trebalo da okupe nije dovoljno “neprijetelj mog neprijatelja je moj prijatelj” i nece oni da progutaju ovu koaliciju. I zbog toga ce radijie i odustati od glasanja nego sto ce svoj glas dati Dverima. A kao krem na torti dolazi bezumno ponasanje Boska Obradovica koji je svoje politicko delovanje sveo na nivo kafanskog siledzije. On je od svega najlepsi poklon koji je opozicija mogla da pokloni Aleku. Bole maniti je uspeo da ocisti stranku od svakoga ko je iole normalan.
Uspeo je sam, u jednom danu da srusi sliku o gradjanskim protestima kao mirnim i nestranackim. Ono kada je uleteo na RTS sa ekipicom plus sa one dve dijabole u fantomkama je ta prekretnica. Ta prica mi smo male nezne zrtve velikog zlog Aleka je pala u vodu. Cak i to vece kada se Djiilas pojavio videlo se da mu nije bilo dobro sta je ovaj mentol ucinio. I sve posle toga, onaj pokusaj nekog uleta u zgradu Predsednistva, pa blokiranje RTS/a, pa zastavom na skupstinu, gde u prvom redu vidis jednu sirovinu i agresivca kako nesto pokusava. Odmah je ekipia na vlasti takvo divljacko ponasanje prilepila citavoj opoziciji i identifikovala sa nasilnim Obradovicem.
U prevodu, svako dalje delovanje Boleta ne dovodi nove birace, naprotiv, rasteruje i ono malo normalnih. Inace Bole maniti u svom ludilu recimo niije ni svesan da kojim cudom ova opozicija koju predvodi Djilas a koja je u sustini DS u trista kolona, preuzme vlast, Dveri ne da ne bi ucesvovale, nego bi ih ovi namestali Hagu samo da se otklone od njihovog nasilnog imidza.
