- Poruka
- 1.831
Autor teksta: James Clear
Zašto donosimo loše odluke
Uobicajene greske pri donosenju odluka
1. Predrasude preživljavanja (Survivorship bias)
Skoro svaki popularni "onlajn" medij je ovih dana ispunjen predrasudama o "preživljavanju" (uspehu). Gde god vidite članke sa naslovima poput „8 stvari koje uspešni ljudi rade svaki dan“ ili „Najbolji savet koji je Ričard Brenson ikada dobio“ ili „Kako Lebron Džejms trenira van sezone“, vidite predrasudu/pristrasnost "preživljavanja" na delu. (prezivljavanje bih ovde vise svatio kao uspeh, tj kako preziviti sve nedace i doci do uspeha ;opaska K9)
Predrasude o preživljavanju- odnosi se na našu tendenciju da se fokusiramo na pobednike u određenoj oblasti i pokušamo da učimo od njih dok potpuno zaboravljamo na gubitnike koji koriste istu strategiju.
Možda postoje hiljade sportista koji treniraju na veoma sličan način kao Lebron Džejms, ali nikada nisu stigli u NBA. Problem je što niko ne čuje za hiljade sportista koji nikada nisu stigli do vrha. Čujemo se samo od ljudi koji prežive. Pogrešno precenjujemo strategije, taktike i savete jedne preživele, ignorišući činjenicu da iste strategije, taktike i saveti nisu funkcionisali za većinu ljudi.
Još jedan primer: „Ričard Brenson, Bil Gejts i Mark Zakerberg su napustili školu i postali milijarderi! Ne treba vam škola da biste uspeli. Preduzetnici samo treba da prestanu da gube vreme na časovima i da počnu.”
Sasvim je moguće da je Ričard Branson uspeo uprkos svom putu, a ne zbog toga. Na svakog Bransona, Gejtsa i Zakerberga, postoje hiljade drugih preduzetnika sa neuspelim projektima, bankovnim računima sa velikim dugovima i napola završenim diplomama. Pristrasnost preživljavanja ne znači samo da kažemo da strategija možda neće dobro funkcionisati za vas, već takođe kaže da mi zapravo ne znamo da li strategija uopšte dobro funkcioniše.
Kada se pobednici pamte, a gubitnici zaboravljeni, postaje veoma teško reći da li određena strategija vodi ka uspehu.
2. Averzija prema gubitku.
Averzija prema gubitku odnosi se na našu tendenciju da snažno preferiramo izbegavanje gubitaka u odnosu na sticanje dobiti. Istraživanja su pokazala da ako vam neko da 10 dolara doživećete mali porast zadovoljstva, ali ako izgubite 10 dolara, doživećete dramatično veći gubitak zadovoljstva. Da, reakcije su suprotne, ali ne i jednakog intenziteta- (na gubitak imamo burniju reakciju).
Naša tendencija da izbegavamo gubitke dovodi do toga da donosimo glupe odluke i menjamo svoje ponašanje samo da bismo zadržali stvari koje već posedujemo. Napravljeni smo da se osećamo zaštitnički prema stvarima koje posedujemo i to nas može dovesti do precenjivanja ovih stvari u poređenju sa opcijama.
Na primer, ako kupite novi par cipela, to može doneti malo veće zadovoljstvo. Međutim, čak i ako nikada ne nosite cipele, poklanjanje nekoliko meseci kasnije može biti neverovatno bolno. Nikada ih ne koristite, ali iz nekog razloga jednostavno ne podnosite da se rastajete od njih. Gubitak averzija.
Slično tome, možda ćete osetiti malu radost kada prođete kroz zelena svetla na putu do posla, ali ćete se potpuno naljutiti kada automobil ispred vas stane na zeleno svetlo i propustite priliku da prođete kroz raskrsnica. Gubitak šanse da se osvetli mnogo je bolniji od zadovoljstva da se od početka udari zeleno svetlo.
3. Heuristika dostupnosti (The Availability Heuristic)
Heuristička dostupnost se odnosi na uobičajenu grešku koju naši mozgovi čine pretpostavljajući da su primeri koji lako padnu na pamet takođe i najvažnije ili najrasprostranjenije stvari.
Na primer, istraživanje Stivena Pinkera sa Harvardskog univerziteta je pokazalo da trenutno živimo u najmanje nasilnom periodu u istoriji. Ima više ljudi koji sada žive u miru nego ikada ranije. Broj ubistava, silovanja, seksualnih napada i zlostavljanja dece opada.
Većina ljudi je šokirana kada čuje ove statistike. Neki još uvek odbijaju da im veruju. Ako je ovo najmirnije vreme u istoriji, zašto se sada dešava toliko ratova? Zašto slušam o silovanju, ubistvu i kriminalu svaki dan? Zašto svi pričaju o toliko terorističkih i razaračkih dela?
Dobrodošli na raspoloživu heuristiku.
Odgovor je da ne živimo samo u najmirnijem periodu u istoriji, već i u najboljem izveštavanom periodu u istoriji. Informacije o bilo kojoj katastrofi ili zločinu su dostupnije nego ikada. Brza pretraga interneta će izvući više informacija o najnovijem terorističkom napadu nego što bi bilo koje novine mogle dostaviti pre 100 godina.
Ukupan procenat opasnih događaja opada, ali verovatnoća da čujete za jedan od njih (ili za mnoge od njih) raste. I pošto su ti događaji lako dostupni u našem umu, naši mozgovi pretpostavljaju da se događaju češće nego što se zapravo dešavaju.
Mi precenjujemo i precenjujemo uticaj stvari kojih se sećamo i podcenjujemo i podcenjujemo prisutnost događaja o kojima ništa ne čujemo.
4. Еfektat usidravanja (Anchoring)
U blizini mog rodnog grada je restoran koji je poznat po gurmanskim hamburgerima i siru. Na meniju vrlo hrabro piše: "Ograniči 6 tipova sira po hamburgeru.
Moja prva misao: Ovo je apsurdno. Ko ima šest vrsta sira na hamburgeru?
Moja druga misao: Koje šest ću dobiti?
Nisam shvatao koliko su bili briljantni vlasnici restorana dok nisam naučio o "usidravanju/sidrenju. Vidite, obično bih samo odabrao jedan tip sira na hamburgeru, ali kada sam pročitao "LIMIT 6 Tipova sira" na meniju, moj um je bio usidrena na mnogo višem broju nego obično.
Većina ljudi neće naručiti šest vrsta sira, ali to "sidro" je dovoljno da pomakne prosjek sa jednog komada na dva ili tri komada sira i doda par dolara u svaki hamburger. Ulaziš i planiraš da dobiješ normalan obrok. Izađeš pitajući se kako si platio 14 dolara za hamburger ?!?
Ovaj efekat je repliciran u širokom spektru istraživanja i komercijalnog okruženja. Na primer, vlasnici preduzeća su otkrili da ako kažete “Limit 12 po kupcu ”, ljudi će kupiti dvostruko više proizvoda nego da nema ogranicenja tj da se brojka ne spominje.
U jednoj studiji, dobrovoljci su bili zamoljeni da pogode procenat afričkih naroda u UN-u. Pre nego što su pogodili, morali su da zavrte točak koji bi sleteo na broj 10 ili broj 65. Kada su volonteri sleteli na 65, prosečno je procenat bio oko 45%. Kada su dobrovoljci sleteli na 10, prosečna procena je bila oko 25%. Ova razlika je jednostavno rezultat vezivanja sa višim ili nižim brojem neposredno pre toga.
Možda najbolji primer su prodavnice satova. Ako je cena na novom satu 500 dolara, možda je previsoka za tvoj budžet. Međutim, ako uđete u radnju i prvo vidite sat od $5,000 ispred ekrana, odjednom sat od $500 iza ugla izgleda prilično razumno. Mnogi od vrhunskih proizvoda koje kompanije prodaju nikada se ne očekuje da će prodavati mnogo jedinica same, ali oni ispunjavaju veoma važnu ulogu vezanosti vašeg uma i pravljenja srednjoklasnih proizvoda da izgledaju mnogo jeftinije nego što bi izgledali sami.
5. Pristrastnost potvrdjivanja (potvrda pristrastnosti eng Confirmation bias)
Majka svih gresaka. Pristrastnost potvrdjivanja se odnosi na našu tendenciju da tražimo i dajemo prednost informacijama koje potvrđuju naša uverenja, a istovremeno ignorišu ili smanjuju vaznost informacije koje su u suprotnosti sa našim uverenjima.
Na primer, osoba A veruje da je klimatska promena ozbiljno pitanje i oni samo traže i čitaju priče o očuvanju životne sredine, klimatskim promenama i obnovljivoj energiji. Kao rezultat toga, osoba A nastavlja da potvrđuje i podržava svoja trenutna uverenja.
U međuvremenu, osoba B ne veruje da je klimatska promena ozbiljno pitanje, i oni samo traže i čitaju priče koje govore o tome kako je klimatska promena mit, zašto su naučnici netačni, i kako nas sve zavaravaju. Kao rezultat toga, osoba B nastavlja da potvrđuje i podržava svoja trenutna uverenja.
Promeniti mišljenje je teže nego što izgleda. Što više veruješ da znaš nešto, više filtriraš i ignorišeš sve informacije koje govore suprotno.
Možete proširiti ovaj obrazac misli na skoro bilo koju temu. Ako ste upravo kupili Honda Accord i verujete da je to najbolji auto na tržištu, onda ćete prirodno pročitati svaki članak koji naiđete koji hvali auto. U međuvremenu, ako neki drugi magazin navede drugačiji auto kao najbolji izbor godine, jednostavno ga odbacite i pretpostavite da su urednici tog određenog magazina pogrešili ili su tražili nešto drugačije od onoga što ste tražili u autu.
Nije prirodno da formulišemo hipotezu i onda testiramo različite načine da je dokažemo. Umesto toga, mnogo je verovatnije da ćemo formirati jednu hipotezu, pretpostaviti da je istinita, i samo tražiti i verovati u informacije koje je podržavaju. Većina ljudi ne želi nove informacije, oni žele potvrdu informacija.
P.S. U ovoj temi se moze diskutovati sve u vezi donosenja odluka,tj dozvoljeno je sirenje teme i necu biti striktan.
Da li vi prepoznajete neke od ovih gresaka u sebi, ili ste ih prevazisli?
Kako vi donosite odluke?
Kad kupujete nesto kolio vam treba da odnesete odluku, da li gledate na kvalitet ili kvantitet, i da li se desava da se kajete zbog izbora?
Zašto donosimo loše odluke
Uobicajene greske pri donosenju odluka
1. Predrasude preživljavanja (Survivorship bias)
Skoro svaki popularni "onlajn" medij je ovih dana ispunjen predrasudama o "preživljavanju" (uspehu). Gde god vidite članke sa naslovima poput „8 stvari koje uspešni ljudi rade svaki dan“ ili „Najbolji savet koji je Ričard Brenson ikada dobio“ ili „Kako Lebron Džejms trenira van sezone“, vidite predrasudu/pristrasnost "preživljavanja" na delu. (prezivljavanje bih ovde vise svatio kao uspeh, tj kako preziviti sve nedace i doci do uspeha ;opaska K9)
Predrasude o preživljavanju- odnosi se na našu tendenciju da se fokusiramo na pobednike u određenoj oblasti i pokušamo da učimo od njih dok potpuno zaboravljamo na gubitnike koji koriste istu strategiju.
Možda postoje hiljade sportista koji treniraju na veoma sličan način kao Lebron Džejms, ali nikada nisu stigli u NBA. Problem je što niko ne čuje za hiljade sportista koji nikada nisu stigli do vrha. Čujemo se samo od ljudi koji prežive. Pogrešno precenjujemo strategije, taktike i savete jedne preživele, ignorišući činjenicu da iste strategije, taktike i saveti nisu funkcionisali za većinu ljudi.
Još jedan primer: „Ričard Brenson, Bil Gejts i Mark Zakerberg su napustili školu i postali milijarderi! Ne treba vam škola da biste uspeli. Preduzetnici samo treba da prestanu da gube vreme na časovima i da počnu.”
Sasvim je moguće da je Ričard Branson uspeo uprkos svom putu, a ne zbog toga. Na svakog Bransona, Gejtsa i Zakerberga, postoje hiljade drugih preduzetnika sa neuspelim projektima, bankovnim računima sa velikim dugovima i napola završenim diplomama. Pristrasnost preživljavanja ne znači samo da kažemo da strategija možda neće dobro funkcionisati za vas, već takođe kaže da mi zapravo ne znamo da li strategija uopšte dobro funkcioniše.
Kada se pobednici pamte, a gubitnici zaboravljeni, postaje veoma teško reći da li određena strategija vodi ka uspehu.
2. Averzija prema gubitku.
Averzija prema gubitku odnosi se na našu tendenciju da snažno preferiramo izbegavanje gubitaka u odnosu na sticanje dobiti. Istraživanja su pokazala da ako vam neko da 10 dolara doživećete mali porast zadovoljstva, ali ako izgubite 10 dolara, doživećete dramatično veći gubitak zadovoljstva. Da, reakcije su suprotne, ali ne i jednakog intenziteta- (na gubitak imamo burniju reakciju).
Naša tendencija da izbegavamo gubitke dovodi do toga da donosimo glupe odluke i menjamo svoje ponašanje samo da bismo zadržali stvari koje već posedujemo. Napravljeni smo da se osećamo zaštitnički prema stvarima koje posedujemo i to nas može dovesti do precenjivanja ovih stvari u poređenju sa opcijama.
Na primer, ako kupite novi par cipela, to može doneti malo veće zadovoljstvo. Međutim, čak i ako nikada ne nosite cipele, poklanjanje nekoliko meseci kasnije može biti neverovatno bolno. Nikada ih ne koristite, ali iz nekog razloga jednostavno ne podnosite da se rastajete od njih. Gubitak averzija.
Slično tome, možda ćete osetiti malu radost kada prođete kroz zelena svetla na putu do posla, ali ćete se potpuno naljutiti kada automobil ispred vas stane na zeleno svetlo i propustite priliku da prođete kroz raskrsnica. Gubitak šanse da se osvetli mnogo je bolniji od zadovoljstva da se od početka udari zeleno svetlo.
3. Heuristika dostupnosti (The Availability Heuristic)
Heuristička dostupnost se odnosi na uobičajenu grešku koju naši mozgovi čine pretpostavljajući da su primeri koji lako padnu na pamet takođe i najvažnije ili najrasprostranjenije stvari.
Na primer, istraživanje Stivena Pinkera sa Harvardskog univerziteta je pokazalo da trenutno živimo u najmanje nasilnom periodu u istoriji. Ima više ljudi koji sada žive u miru nego ikada ranije. Broj ubistava, silovanja, seksualnih napada i zlostavljanja dece opada.
Većina ljudi je šokirana kada čuje ove statistike. Neki još uvek odbijaju da im veruju. Ako je ovo najmirnije vreme u istoriji, zašto se sada dešava toliko ratova? Zašto slušam o silovanju, ubistvu i kriminalu svaki dan? Zašto svi pričaju o toliko terorističkih i razaračkih dela?
Dobrodošli na raspoloživu heuristiku.
Odgovor je da ne živimo samo u najmirnijem periodu u istoriji, već i u najboljem izveštavanom periodu u istoriji. Informacije o bilo kojoj katastrofi ili zločinu su dostupnije nego ikada. Brza pretraga interneta će izvući više informacija o najnovijem terorističkom napadu nego što bi bilo koje novine mogle dostaviti pre 100 godina.
Ukupan procenat opasnih događaja opada, ali verovatnoća da čujete za jedan od njih (ili za mnoge od njih) raste. I pošto su ti događaji lako dostupni u našem umu, naši mozgovi pretpostavljaju da se događaju češće nego što se zapravo dešavaju.
Mi precenjujemo i precenjujemo uticaj stvari kojih se sećamo i podcenjujemo i podcenjujemo prisutnost događaja o kojima ništa ne čujemo.
4. Еfektat usidravanja (Anchoring)
U blizini mog rodnog grada je restoran koji je poznat po gurmanskim hamburgerima i siru. Na meniju vrlo hrabro piše: "Ograniči 6 tipova sira po hamburgeru.
Moja prva misao: Ovo je apsurdno. Ko ima šest vrsta sira na hamburgeru?
Moja druga misao: Koje šest ću dobiti?
Nisam shvatao koliko su bili briljantni vlasnici restorana dok nisam naučio o "usidravanju/sidrenju. Vidite, obično bih samo odabrao jedan tip sira na hamburgeru, ali kada sam pročitao "LIMIT 6 Tipova sira" na meniju, moj um je bio usidrena na mnogo višem broju nego obično.
Većina ljudi neće naručiti šest vrsta sira, ali to "sidro" je dovoljno da pomakne prosjek sa jednog komada na dva ili tri komada sira i doda par dolara u svaki hamburger. Ulaziš i planiraš da dobiješ normalan obrok. Izađeš pitajući se kako si platio 14 dolara za hamburger ?!?
Ovaj efekat je repliciran u širokom spektru istraživanja i komercijalnog okruženja. Na primer, vlasnici preduzeća su otkrili da ako kažete “Limit 12 po kupcu ”, ljudi će kupiti dvostruko više proizvoda nego da nema ogranicenja tj da se brojka ne spominje.
U jednoj studiji, dobrovoljci su bili zamoljeni da pogode procenat afričkih naroda u UN-u. Pre nego što su pogodili, morali su da zavrte točak koji bi sleteo na broj 10 ili broj 65. Kada su volonteri sleteli na 65, prosečno je procenat bio oko 45%. Kada su dobrovoljci sleteli na 10, prosečna procena je bila oko 25%. Ova razlika je jednostavno rezultat vezivanja sa višim ili nižim brojem neposredno pre toga.
Možda najbolji primer su prodavnice satova. Ako je cena na novom satu 500 dolara, možda je previsoka za tvoj budžet. Međutim, ako uđete u radnju i prvo vidite sat od $5,000 ispred ekrana, odjednom sat od $500 iza ugla izgleda prilično razumno. Mnogi od vrhunskih proizvoda koje kompanije prodaju nikada se ne očekuje da će prodavati mnogo jedinica same, ali oni ispunjavaju veoma važnu ulogu vezanosti vašeg uma i pravljenja srednjoklasnih proizvoda da izgledaju mnogo jeftinije nego što bi izgledali sami.
5. Pristrastnost potvrdjivanja (potvrda pristrastnosti eng Confirmation bias)
Majka svih gresaka. Pristrastnost potvrdjivanja se odnosi na našu tendenciju da tražimo i dajemo prednost informacijama koje potvrđuju naša uverenja, a istovremeno ignorišu ili smanjuju vaznost informacije koje su u suprotnosti sa našim uverenjima.
Na primer, osoba A veruje da je klimatska promena ozbiljno pitanje i oni samo traže i čitaju priče o očuvanju životne sredine, klimatskim promenama i obnovljivoj energiji. Kao rezultat toga, osoba A nastavlja da potvrđuje i podržava svoja trenutna uverenja.
U međuvremenu, osoba B ne veruje da je klimatska promena ozbiljno pitanje, i oni samo traže i čitaju priče koje govore o tome kako je klimatska promena mit, zašto su naučnici netačni, i kako nas sve zavaravaju. Kao rezultat toga, osoba B nastavlja da potvrđuje i podržava svoja trenutna uverenja.
Promeniti mišljenje je teže nego što izgleda. Što više veruješ da znaš nešto, više filtriraš i ignorišeš sve informacije koje govore suprotno.
Možete proširiti ovaj obrazac misli na skoro bilo koju temu. Ako ste upravo kupili Honda Accord i verujete da je to najbolji auto na tržištu, onda ćete prirodno pročitati svaki članak koji naiđete koji hvali auto. U međuvremenu, ako neki drugi magazin navede drugačiji auto kao najbolji izbor godine, jednostavno ga odbacite i pretpostavite da su urednici tog određenog magazina pogrešili ili su tražili nešto drugačije od onoga što ste tražili u autu.
Nije prirodno da formulišemo hipotezu i onda testiramo različite načine da je dokažemo. Umesto toga, mnogo je verovatnije da ćemo formirati jednu hipotezu, pretpostaviti da je istinita, i samo tražiti i verovati u informacije koje je podržavaju. Većina ljudi ne želi nove informacije, oni žele potvrdu informacija.
P.S. U ovoj temi se moze diskutovati sve u vezi donosenja odluka,tj dozvoljeno je sirenje teme i necu biti striktan.
Da li vi prepoznajete neke od ovih gresaka u sebi, ili ste ih prevazisli?
Kako vi donosite odluke?
Kad kupujete nesto kolio vam treba da odnesete odluku, da li gledate na kvalitet ili kvantitet, i da li se desava da se kajete zbog izbora?
Poslednja izmena:
pa uzmem i ono sto mi ne treba 
eh toliko sam interesantnih stvari pokupovao po svetu po njihovim buvljacima svasta ima ali to mi interesantno.jeste da zanimljivo samo dok ne odnesem u magacin ali volim pijace,buvljake ali prave.
