Srbija se nalazi pred ozbiljnim ekonomskim izazovima koji mogu dovesti do stagnacije i otežanog rasta u narednom periodu. Iako je projektovan rast od 4%, ostvarenje takvog scenarija deluje malo verovatno. Jedan od ključnih faktora koji preti globalnoj i domaćoj ekonomiji jeste uvođenje akciza na evropsku robu od strane Donalda Trampa. Ova mera mogla bi izazvati krizu u Evropskoj uniji, koja je ujedno i najveći trgovinski partner Srbije. Pad potražnje u EU usled ekonomske krize negativno bi se odrazio na izvoz iz Srbije, uz značajno smanjenje prihoda u ovom sektoru. Dodatno, Evropska unija će biti dodatno pogođena prekidom tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu.
Kriza u EU negativno će uticati i na srpske radnike u inostranstvu. Naši građani zaposleni u zemljama Evropske unije suočiće se s manjim mogućnostima za rad, posebno u industrijama koje su osetljive na ekonomske oscilacije. Time će se smanjiti i devizne doznake, koje predstavljaju značajan izvor prihoda za srpsku ekonomiju. Ovaj pad priliva posebno će pogoditi domaću potrošnju, koja u velikoj meri zavisi od novca koji gastarbajteri šalju svojim porodicama.
Istovremeno, privreda Srbije suočiće se s dodatnim problemima. Strukturna slabost ekonomije, koja se uglavnom oslanja na proizvodnju i sklapanje sa niskom dodatom vrednošću, čini zemlju izuzetno ranjivom. Strane investicije, koje su u prethodnim godinama bile ključni motor privrednog rasta, mogle bi značajno da opadnu. Kompanije će, suočene s globalnim krizama, smanjivati svoje kapacitete i ulaganja, dok Srbija, sa trenutnom ekonomskom strukturom, neće biti prioritetno odredište za nove investicije.
Dodatni problem predstavlja povećanje plata u javnom sektoru i minimalnih zarada, što stvara dodatni pritisak na privredu. Srbija nema razvijene visokotehnološke centre, dok manuelni rad postaje sve manje plaćen i u matičnim zemljama firmi koje posluju u Srbiji. To dodatno smanjuje potrebu za otvaranjem proizvodnih pogona u zemlji. Istovremeno, situacija sa NIS-om i geopolitički rizici u energetskom sektoru ne daju optimistične naznake za privredu.
Kakve su vaše prognoze? Da li je moguće završiti godinu sa budžetskim deficitom od 5% BDP-a? Budžet je svakako trebalo projektovati skromnije, a ne zasnivati planove na optimističnim procenama rasta od 4%.
Kriza u EU negativno će uticati i na srpske radnike u inostranstvu. Naši građani zaposleni u zemljama Evropske unije suočiće se s manjim mogućnostima za rad, posebno u industrijama koje su osetljive na ekonomske oscilacije. Time će se smanjiti i devizne doznake, koje predstavljaju značajan izvor prihoda za srpsku ekonomiju. Ovaj pad priliva posebno će pogoditi domaću potrošnju, koja u velikoj meri zavisi od novca koji gastarbajteri šalju svojim porodicama.
Istovremeno, privreda Srbije suočiće se s dodatnim problemima. Strukturna slabost ekonomije, koja se uglavnom oslanja na proizvodnju i sklapanje sa niskom dodatom vrednošću, čini zemlju izuzetno ranjivom. Strane investicije, koje su u prethodnim godinama bile ključni motor privrednog rasta, mogle bi značajno da opadnu. Kompanije će, suočene s globalnim krizama, smanjivati svoje kapacitete i ulaganja, dok Srbija, sa trenutnom ekonomskom strukturom, neće biti prioritetno odredište za nove investicije.
Dodatni problem predstavlja povećanje plata u javnom sektoru i minimalnih zarada, što stvara dodatni pritisak na privredu. Srbija nema razvijene visokotehnološke centre, dok manuelni rad postaje sve manje plaćen i u matičnim zemljama firmi koje posluju u Srbiji. To dodatno smanjuje potrebu za otvaranjem proizvodnih pogona u zemlji. Istovremeno, situacija sa NIS-om i geopolitički rizici u energetskom sektoru ne daju optimistične naznake za privredu.
Kakve su vaše prognoze? Da li je moguće završiti godinu sa budžetskim deficitom od 5% BDP-a? Budžet je svakako trebalo projektovati skromnije, a ne zasnivati planove na optimističnim procenama rasta od 4%.
