Zašto bi bilo ko išao u rat?

[Milan od Gruze]

Od samog pocetka su dobro i zlo u ratu ,niti mira medju njima moze biti.
Mir nastaje tek kad nestane zlo.

 

[Amaia]

Rat je isplativ biznis za one koji ga kreiraju i pokreću. Na ratovima se odlično zarađuje - rade razne industrije punom parom, stvara se ekonomska kriza, koja otvara crno tržište na kome cveta ratno profiterstvo, a tu je i osvajanje teritorije i resursa, nakon čega je osvajač bogatiji...

Koliko ljudi žele da ratuju je vrlo diskutabilno. Kao što vidimo, vojnika za profesionalne vojske ne manjka. Ima ljudi koji ratuju, jer im se sviđa taj "posao". U stara vremena su ratnici veličani kao heroji, postojale su klase ratnika i učestvovanje u ratu se uopšte smatralo herojskim činom. Tek poslednjih decenija ratništvo gubi nekadašnu slavu, pa se čak i na učešće u odbrambenom ratu više ne gleda sa podjednakim poštovanjem i veličanjem.

Ratovi i vojne industrije i dalje pokreću svet, stalno dolazi do sukoba interesa koji vrlo brzo zavarniče u ratu i dobar deo stanovništva se nađe zahvaćen ratnim vihorom, a da sam na rat nikada nije ni pomišljao. Lako je biti pacifista u miru ili pobeći od rata ako je to moguće ili ako se ima gde pobeći. Ali, šta ako su sve granice zatvorene ili je ceo svet u ratu i nema nijednog mirnog mesta na koje se može skloniti?

Pretpostavljam da pravi pacifista onda umire za svoje ideale, tj. radije biva ubijen nego da dođe u situaciju da ubije drugog. Ali koliko je zaista takvih ljudi? Koliko je onih kod kojih je idealizam sposoban da premosti instinkt samoodržanja ili želju za zaštitom bližnjih (ako ne sebe samog)? Mislim da je vrlo malo takvih ljudi na ovoj planeti...

Ratovi su i dalje sastavni deo života ljudske vrste. Na žalost.

 

[Ljubo2]

Amala,
Samo si analizirala i nabrojala sve ono što o ratovima iz dosadašnje istorje njihovih ponavljanja znamo. Pravo filozofsko pitanje je šta ili ko ratove uzrokuje i zašto? Zatim, da li su za dalji opstanak Čovečanstva ti uzročnici ratova i njiovi ratovi potrebni i šta se pomoću ratova dobija ili gubi?. Zatim, ako se pomoću ratova ništa ne dobija, već gubi - a znamo da uvek svi gube - tada filozofsko pitanje glasi, kako identifikovati te uzroke ratova i onemogućiti ih da uvek iznova ratove pokreću, jer to je životno pitanje opstanka Čovečanstva, tj. spašavanja od samouništenja. Zato što stalni ratovi uzrokuju stalan razvoj i usavršavanje ratnih tehnologija, koje če jednog dana da budu tako moćne da se totalno samouništenje Čovečanstva neće moći izbeći u trenutku kada se one uptrebe. A takav njihov visoki razvojni nivo je upravo dostignut. Kao i jaka volja, namera i otvorena pretnja večitih uzročnika svih dosadašnjih ratova da će te ratne tehnologije već danas da upotrebe.

A mi od uvek veoma dobro znamo ko ili šta su uzroci svih i dosadašnjih i sadašnjih ratova i dobro znamo da ni ti uzroci, ni njihovi ratovi za opstanak Čovečanstva nisu potrebni. Iz čega sledi još jedno veoma važno filozofsko pitanje: ZAŠTO O TOME I DALJE CEO SVET ĆUTI. Zašto te uzroke ne identifikuje, obelodani i ne izvrgne javnom ruglu i konačno ih ne ukloni sa svetske scene? Jer oni svetu nikada nisu bili ni od kakve koristi, već goleme štete i svet bi bez njih zasigurno bio mnogo stabilniji, sigurniji i sretniji.

 

[Amaia]

@Ljubo2

Pravi odgovor je, kao i uvek - ljudska priroda takva kakva jeste.

Ljudi su po prirodi gramzivi. Nikad im nije dovoljno. Žele više i bolje i luksuznije.

Da bismo svi na planeti živeli relativno dobro, svi moramo živeti skromno. Bar u ovoj sadašnjoj situaciji, bez nekih novih otkrića, novih izvora energije i sličnog. A zašto bi ljudi na to pristajali? Zašto bi se onaj koji ima više žrtvovao da bi onaj koji nema ništa imao makar osnovno za život?

Nije li socijalizam pokušao da to sprovede u delo i neslavno propao?

Znači da ljudskoj prirodi kakva danas jeste (a nije se baš nešto posebno promenila u poslednjih nekoliko hiljada godina naše civilizacije) takvi ideali nisu bliski, nisu prihvatljivi, ne proizilaze iz samih ljudskih ubeđenja i osećanja (osim kod neznatne manjine), već - eventualno - mogu biti spolja nametnuti. Kao takvi, neće se dugo održati.

Resursi naše planete su ograničeni. Naučnici neprestano rade na rešavanju tih problema, ali nisu baš previše u tome odmakli za sad. Stoga - borba za resurse se nastavlja.

Što se tiče budućnosti čovečanstva, retko ko za to danas mnogo mari. Rimljani su gradili građevine koje je trebalo da traju hiljadama godina, kao i njihovo carstvo, ali ih je gramzivost uništila i više nema - ne samo Rimskog carstva, već ni Rimljana. Ni mi nismo nimalo drugačiji danas. Možda smo čak još sebičniji, jer živimo u društvu u kome se neguje individualizam na uštrb kolektivizma, a i religije više nemaju moć kao nekada da donekle obuzdaju ljudske nagone.

Danas čak imamo i ljude koji smatraju da ljudska vrsta nije ni zaslužila da preživi, pa se i raduju njenom nestanku što bi (po njima) pružilo prirodi, biljkama i životinjama priliku da se oporave i nastave da žive u harmoniji - bez nas. Neki drugi sve posmatraju iz prevelike daljine, pa kažu da će i svemir jednog dana nestati, te stoga - šta ima veze - hoćemo li i do kad opstati kao vrsta. Živimo dok smo živi. I uživajmo koliko možemo.

Ima i mnogo licemerja, lažne brige o životu, ljudima i planeti. Rat je upravo jedan od tih primera. Isti ljudi na jednom kraju planete sade drveće, ne koriste predmete od plastike, ne jedu meso, vrlo su tolerantni, dok istovremenu finansiraju ratove, razaraju i zagađuju na drugom kraju planete, te ubijaju i u siromaštvo odvode one koji poseduju resurse koji njima mogu omogućiti lagodan život u zelenilu, čistom okolišu i uz punu medicinsku i svu ostalu brigu za njihove bližnje. Zemlje koje se diče svojom brigom za okolinu - svoje smeće izvoze po siromašnim zemljama gde se i ljudi i priroda truju reciklažom i razgrađivanjem njihovih otrova.

Ne vidim kako bi se to moglo promeniti, jer je očigledno da ljudi nisu preterano evoluirali u ovih nekoliko hiljada godina, a šansa da će evoluirati uskoro mi se ne čini verovatnom. Pre će doći glave i sebi i planeti...

 

[Milan od Gruze]

Pohlepni ljudi izazivaju nasilje i ratove medju ljudima.
Pohlepa za moc, pohlepa za bogatstvom, pohlepa za slavom, pohlepa za uzivanjima...

 

[Ljubo2]

Pravi odgovor je, kao i uvek - ljudska priroda takva kakva jeste.
Ljudi su po prirodi gramzivi. Nikad im nije dovoljno. Žele više i bolje i luksuznije.

Ne postoji nijkakva "ljudska priroda" ili priroda bilo čega drugog, do PRIRODA SVESTI. Zato što sem Svesti ničega drugog nema i zato što je sve od Sbesti napravljeno. I tak kad saznamo prirodu Svesti, saznaćemo istinu svega što postoji, koje je od Svesti napravljeno, pa i čovek.

Pridoda Svesti je ono što se podrazumeva pod rečju i pojmom NAGON SAMOODRŽANJA, pa je, prema tome i priroda čoveka NAGON SAMOODRŽANJA. Nagon samoodržanja treba razumeti kao večitu težnju od nepostojanja, sa značenjem nezadovoljstva i zla, ka postojanju sa značenjem zadovoljstva i dobra. A pošto se ta težnja ne može ostvariti bez pomoći OBJEKTA, a to znači, bez materijalnih dobara, to je razlog što sve što postoji, teži jedno prema drugom, da bi se odžalo u životi jedno uz pomoć drigog.

I upravo ta težnja svega što postoji koju opažamo u prirodi kao težju JEDNOG PREMA DRUGOM, je ono što se podrazumeva pod rečju i pojmom "POHLEPA" ili ŽELA ZA POSEDOVANJM" svega i svačega. I upravo zbog ove i ovakve teženje, dolazi do konkurencije, mržnje i borbe svega i svačega sa svim i svačim, a time ujedno i do RATOVA koji se stalno i uvek iznova ponavljaju, sa namerom ili da se otimaju tuđa materijalna blaga ili da se brane svoja.

I upravo ta pohlepa, konkurencija, mržnja i borba sega i svačega protiv svega i svečega je ono što se podrazumeva pod rečju i pojmom HAOS, STRADANJE, SIROMAŠTVO, SMRT I ZLO.

I neverovatno, celokupna svetska nauka, filozofija i svetske ideologije i politike podržavaju i opravdavajuovaj princip konkurencije, borbe, haosa, stradanja, siromaštva, smrti i zla, smatrajući ga prirodnim i najboljim načinom napredovanja ljudskog društva i njegovog samoodržavanja. Čak i sve svetske religije po ovom principu žive i jedne prema drugima se odnose.

I tu nastaje onaj najveći logički paradoks, koji dovodi u pitanje valjanosti ovog DARVINISTIČKOG načina samoodržavanja, a to je princip selekcije, po kojem jači preživljava, po kojem je pravo jačega njegovo prirodno pravo i po kojem su dozvoljena sva sredstva. To je princip Haosa i Zla, po kojem Čovečanstvo živi od kada postoji i po kojem su građeni svi dosadašnji svetski društveni i ekonomski poreci - robovlasništvo, feidalizam, kapitalizam, fašizam, komunizam i socijalizam. Logički paradoks je u tome što na svetlo dana iskrsava logoka po kojoj podela sveta, konkurencija, mržnja i borba svakoga sa svakim, stradanje, siromaštvo, patnja i smrt, a time ujedno Haos i Zlo, NIKAKO NE MOŽE DA bude najbolji i najprirodniji princip samoodržavanja i napredovanja ničega, pa ni ljudskog društva, jednostavno iz razloga što Haos, smrt, siromaštvo stradanje i zlo jNISU SVRHA; NI CILJ ŽIVOTA I NAGONA SAMOODRŽANJA, VEĆ OPSTANAK, DUHOVNO I MATERIJALNO BLAGOSTANJE, HARMONIJA; ZADOVOLJSTVO I DONRO.

Dakle, Čovečanstvo od uvek pravi jednu veliku grešku, zbog koje će na kraju da se samouništi i nestane sa lica Zemlje. Grešku koja se nikako ne može pravdati rečima DA JE LJUDSKA PRIRODA TAKVA, već činjenicom GOLEMOG LJUDSKOG NEZNANJA NAJBOLJJEG PRIRODNOG PRINCIPA HARMONIJE I DOBRA, po kjem su sve savršene materijalne forme u prirodi sagrađene, među koje spada i ljudski organizam kao jedan od najsavršenjih. Principa po kojem se najlakše i najbezbolnije opstaje i ostvaruje svrha i cilj života - DUHOVNO I MATERIJANO BLAGOSTANJE. Principa koji ne podrazumeva nikakvu podelu, konkurenciju, mržnju i borbu svakoga sa svakim, već upravo onako kako su to uradile ćelije i organi u ljudskom organizmu: JEDINSTVO SVIH, UZAJAMNO POMAGANJE, LJUBAV I PRAVEDNA PODELU RADA I REZULTATA RADA. U ljudskom organizmu nema nikakvih političkih, verskih, nacionalnih ili klasnih podela i pripadnosti. Samo PRAVEDANA PODELA RADA I REZULTATA RADA i ništa drugo.

Naravno, činjenica je da se ja iz posta u post stalno ponavljam, ali neka mi to niko ne zamera, jer to ponavljanje će i dalje će da bude nužno dok god ima onih koji zbog nepoznavanja života i njegovih zakona pokušavaju da pravdaju ljusku pohlepu, a time ujedno i istoriju svetskih ratova, haosa i zla, rečima da je LJUDSKA PRIRODA TAKVA, jer to nije tačno. Ljdsko nepoznavanje prirodnih zakona je takvo, a ne ljudska priroda. Promenimo ljudsko znanje i promenićemo ljudsku prirodu. I ne samo ljudsku prirodu, već i ljudsku sudbinu, imajući na umu da ZNANJA, tj. IDEJE upravljaju svim pojavama i dešavanjima u prirodi i od ZNANJA, tj. IDEJA sve zavisi. Upraavo onako kako je to još pre 2.400 godina lepo rekao kineski filozof LAO CE:

Pazite na svoja znanja, ona postaju vaše misli.
Pazite na vaše misli, obe postaju vaše želje.
Pazite ba vaše želje, one postaju vaša dela.
Pazite na vaša dela, ona postaju vaša sudbina.

 

[Ljubo2]

Ne vidim kako bi se to moglo promeniti, jer je očigledno da ljudi nisu preterano evoluirali u ovih nekoliko hiljada godina, a šansa da će evoluirati uskoro mi se ne čini verovatnom. Pre će doći glave i sebi i planeti...

Rešenje postoji i ja ga stalno ponavljam. To je otkriće Zakona po kojem postoje materija, život i Svemir. Koje u sebi sadrži i najbolje prirodno rešenje opstanka svega što postoji, pa i ljudske vrste, To je princip Harmonije i dobra, koji iz temelja ruši princip Haosa i zla po kojem su ljudi do danas živeli, danas nam poznat pod imenom "demokratija" i "kapitalizam". Jakom medijskom propagandom ovog Zakona se može promeniti stanje u svetu nabolje. U slučaju da oni koji sada vladaju svetom, koji drže medije u svojim rukama, ne bi dozvolili medijsku prpagandu ovog Zakona, jer im to ne bi bilo na krist, drugi način da se ideja ovog Zakona širi jeste nošenje simbola ovog Zakona od strane onih koji ideju ovog Zakona razumeju i podržavaju. Koji je ujedno i simbol jedinstva Svemira i svih ljudi sveta. Takođe i simboj jedinstvenog svetskog pravednog društvenog i ekonomskog poretka. Poretka bez ona četiri uzroka svih dosadašnjih najgorih svetskih zala - političke, verske, nacionalne i klasne podele sveta i političkih, verskih, nacionalnih i klasnih institucija i vođa. Uostalom, ovo što ja predlaže, poznati svetski proroci su odavno najavili da će i da se i desi. I to upravo u Srbiji, da bi se odatle ta ideja prenela i osvojila ceo svet. Otuda u Srbiji neki vidovnjaci šire ideju da su Srbi "izabrani narod", mada, bez objašnjenja po čemu bi Sbi mogli to da budu? I mada, trenutno, čak ni na ovom forumu, gde ja ovu idejuintenzivno širim, ne može da se primetiti da takvih Srba ima.