Zašto 1918. nije izabrana Kraljevina SHS po federalnim principima

[Brđanin]

Zašto kralj Aleksandar i vlada Srbije nisu pristali na federalističku Jugoslaviju 1918., nego su insistirali na centralističkoj? Da su pristali na federativnom ujedinjenju, riješili bi se Hrvata, plus bi im odmah dali teritoriju na koju polažu pravo, a koja bi bila manje od one iz 1939. Tako bi se i riješili crnogorskih federalista i zelenaša, koju uporno kukaše za crnogorskim subjektivitetom.
1918., članovi Državnog vijeća države SHS i pro-jugoslovenski Hrvati su bili ti koji su morali da se povinuju Kralju Aleksandru. Država SHS je bila nepriznata, pod velikom prijetnjom od Mađara, Italijana i bješe suočena sa konstantnim razbojništvom na njenoj teritoriji od strane Zelenog kadra. Veliki broj srezova u Bosni (oko 40% današnje Bosne i Hercegovine) i Srem su se ujedinili sa Kraljevinom Srbijom ne čekajući odluku Vijeća. To bi i Boka i Dubrovnik uradili. Hrvati tada uopšteno nisu mogli puno da se pitaju. Regent Aleksandar i vlada Kraljevine Srbije su mogli da zatraže federalizaciju zemlje u kojoj bi se jasno odredilo šta je srpsko, a šta hrvatsko. Tako nešto je i htio Pašić da uradi i iznio to na pragovima, ali nisam našao razlog zašto se of toga odustalo. Državno vijeće i zelenaši su bili za federalizaciju države, vlada Srbije je mogla sprovesti tu federalizaciju, dati Hrvatima manju teritoriju od one koju su dobili 1939. banovinom, dati određeni subjektivitet i Crnoj Gori, i time uslišiti želje zelenaša i federalista (kojih bješe podosta u Crnoj Gori),...
S druge strane, Kraljevina Srbija je u poptunosti insistirala na centralizmu, a Država SHS na federalizmu, iako je vlada Srbije mogla da iskoristi federalizam u svoju korist (kao što sam naveo). Tako ne bi bilo potrebe ni da kupuju glasove za uspostavljanje Vidovdanskog ustava,... Već bi sve proteklo lakše.
Uopšteno, nejasno mi je toliko insistiranje srpske vlade na centralizmu. Hrvati, kojima Juga bješe sredstvo do cilja, su takođe mogli da kratkoročno podrže centralizam u početku, jer bi to kasnije njima otišlo u korist.

 

[Барышников]

зато што се ишло на масонско целовито југославенство, у преводу анти-србство.

 

[Gruban]

1. Zato što sporazum o broju i granicama federalnih jedinica ne bi bilo lako postići ili ne bi uopšte.
2. Zato što bi kraj te državne tvorevine K SHS bio ubrzan ako bi njeno uređenje bilo federativno a to nije nešto što bi bilo beznačajno za tadašnje velike sile VB i Fr. K SHS bila je tvorevina Versajskog sporazuma i imala je svoju ulogu u okviru poretka koji je tim sporazumom formiran.
Sa današnje vremenske distance i sa iskustvom koje imamo stvari izgledaju drukčije ali istorijske događaje treba posmatrati u njihovom kontekstu.

 

[Brđanin]

1. Zato što sporazum o broju i granicama federalnih jedinica ne bi bilo lako postići ili ne bi uopšte.

Mogao bi biti. Samo Hrvati su htjeli to, tada nisu oni mogli puno da se pitaju, već su morali brže/bolje da se povinuju srpskom kralju, da im Mađari i Italijani ne bi državu srozali. Srbi su mogli da iskoriste to, ustanove federalne jedinice takve da bi Hrvatima dali manju teritoriju od 1939. i mogli su da naprave Crnu Goru kao federalnu jedinicu i time zadovolje veoma snažan zelenaški pokret koji je bio u državi. Međutim, oni su do kraja insistirali na centralizmu, čak su i kupovali glasove za uspostavljanje ustava koji im ništa nije dobro donio osim što je prestavljao izgovor Hrvatima da kukaju i razbesnio crnogorske zelenaše.

Velikim silama bi bilo svejedno kakvo je državno uređenje unutar države dok god ona postoji.

 

[Gruban]

Mogao bi biti. Samo Hrvati su htjeli to, tada nisu oni mogli puno da se pitaju, već su morali brže/bolje da se povinuju srpskom kralju, da im Mađari i Italijani ne bi državu srozali. Srbi su mogli da iskoriste to, ustanove federalne jedinice takve da bi Hrvatima dali manju teritoriju od 1939. i mogli su da naprave Crnu Goru kao federalnu jedinicu i time zadovolje veoma snažan zelenaški pokret koji je bio u državi. Međutim, oni su do kraja insistirali na centralizmu, čak su i kupovali glasove za uspostavljanje ustava koji im ništa nije dobro donio osim što je prestavljao izgovor Hrvatima da kukaju i razbesnio crnogorske zelenaše.

Velikim silama bi bilo svejedno kakvo je državno uređenje unutar države dok god ona postoji.

Po mojoj oceni zelenaški pokret nije bio toliko snažan.Nije predstavljao većinsku volju stanovništva sa područja Crne Gore.Da je u Evropi sačuvan mir i već pomenuti Versajski poredak zelenaši bi dodatno oslabili u ambijentu mira i prosperiteta.Uz to kad se analiziraju stavovi zelenaša uključujući i Nikolu Petrovića oni pod "ujedinjenjem" misle na konfederaciju ili savez suverenih država a ne na nakakvu državu sa samoupravnim ili federalnim jedinicama koje bi imale ograničeni subjektivitet .
Novostvorena država morala je da usvoji ustav.Ustavotvorac se opedelio za unitarnu državu između ostalog i zato što je verovatno da će takvo uređenje biti manje neprihvatljivo nesrpskim etnickim grupama nego da se formira tzv.Velika Srbija u okviru te novostvorene KSHS.Jer je unitarno uređenje davalo više nade tim grupama.Jednostrano povlačenje granica od strane Srba dovelo bi do mnogo većeg nezadovoljstva Hrvata i drugih.Pored toga davanje Slovencima, Hrvatima,pa kako ti veruješ i Crnogorcima federalne jedince ili specijalnog statusa dovelo bi do još većeg pritiska za istim takvim statusom Makedonije.Kosova i Metohije pa i Vojvodine i Bosne i Hercegovine.
Ta država bi se neformalno a možda i formalno raspala po tim linijama unutrašnje podele ako ne u roku odmah onda vrlo brzo.
Sporazum o Banovini Hrvatskoj pojavljuje se u vrlo nepovoljnim okolnostima po KJ.Uticaj VB i Fr. na evropskom kontinentu već je bio potisnut u veoma velikoj meri pojavom nemačkog kolosa.Versajski poredak se praktično urušio a KSHS-KJ oformljena je sa idejom da egzistira u tom poretku.

 

[Brđanin]

Po mojoj oceni zelenaški pokret nije bio toliko snažan.

Био је очито снажан. Рецимо на изборима за округ Црна Гора, федералисти су имали 24,3%, односно 2/7 мандата, а 1925. 25,8%, 3/7 мандата. Били су појединачно и најјача странка. Тај број је 1919. засигурно био већи. 1920. анти-карађорђевићке странке (комунисти и Републиканци) у Црној Гори освајају 54%. На тим изборима повелик број зеленаша гласа за те странке, јер им власти нису дозволили да предају своју листу. То тврде извештају полицијских органа, а и комунисти. А те 1920., имамо 2000 војника у Гаети и стотинак комита у Црној Гори. Тако да број дефинитивно није мали, и на нивоу статистичке грешке.

 

[Brđanin]

prosperiteta.Uz to kad se analiziraju stavovi zelenaša uključujući i Nikolu Petrovića oni pod "ujedinjenjem" misle na konfederaciju ili savez suverenih država a ne na nakakvu državu sa samoupravnim ili federalnim jedinicama koje bi imale ograničeni subjektivitet .

Федералисти из 1920-их су сњ борили за ово друго.

 

[Brđanin]

Po mojoj oceni zelenaški pokret nije bio toliko snažan.Nije predstavljao većinsku volju stanovništva sa područja Crne Gore.Da je u Evropi sačuvan mir i već pomenuti Versajski poredak zelenaši bi dodatno oslabili u ambijentu mira i prosperiteta.Uz to kad se analiziraju stavovi zelenaša uključujući i Nikolu Petrovića oni pod "ujedinjenjem" misle na konfederaciju ili savez suverenih država a ne na nakakvu državu sa samoupravnim ili federalnim jedinicama koje bi imale ograničeni subjektivitet .
Novostvorena država morala je da usvoji ustav.Ustavotvorac se opedelio za unitarnu državu između ostalog i zato što je verovatno da će takvo uređenje biti manje neprihvatljivo nesrpskim etnickim grupama nego da se formira tzv.Velika Srbija u okviru te novostvorene KSHS.Jer je unitarno uređenje davalo više nade tim grupama.Jednostrano povlačenje granica od strane Srba dovelo bi do mnogo većeg nezadovoljstva Hrvata i drugih.Pored toga davanje Slovencima, Hrvatima,pa kako ti veruješ i Crnogorcima federalne jedince ili specijalnog statusa dovelo bi do još većeg pritiska za istim takvim statusom Makedonije.Kosova i Metohije pa i Vojvodine i Bosne i Hercegovine.
Ta država bi se neformalno a možda i formalno raspala po tim linijama unutrašnje podele ako ne u roku odmah onda vrlo brzo.
Sporazum o Banovini Hrvatskoj pojavljuje se u vrlo nepovoljnim okolnostima po KJ.Uticaj VB i Fr. na evropskom kontinentu već je bio potisnut u veoma velikoj meri pojavom nemačkog kolosa.Versajski poredak se praktično urušio a KSHS-KJ oformljena je sa idejom da egzistira u tom poretku.

Па зашто су се онда Хрвати борили за рушење централизма и федерализам, ако је тако? Зашто је Државно вијеће државе СХС инсистирало на федерализму? Хрвати су тражили федерализам, могли смо да им га дамо.

 

[Gruban]

Био је очито снажан. Рецимо на изборима за округ Црна Гора, федералисти су имали 24,3%, односно 2/7 мандата, а 1925. 25,8%, 3/7 мандата. Били су појединачно и најјача странка. Тај број је 1919. засигурно био већи. 1920. анти-карађорђевићке странке (комунисти и Републиканци) у Црној Гори освајају 54%. На тим изборима повелик број зеленаша гласа за те странке, јер им власти нису дозволили да предају своју листу. То тврде извештају полицијских органа, а и комунисти. А те 1920., имамо 2000 војника у Гаети и стотинак комита у Црној Гори. Тако да број дефинитивно није мали, и на нивоу статистичке грешке.

Федералисти из 1920-их су сњ борили за ово друго.

Па зашто су се онда Хрвати борили за рушење централизма и федерализам, ако је тако? Зашто је Државно вијеће државе СХС инсистирало на федерализму? Хрвати су тражили федерализам, могли смо да им га дамо.

Nisam ni napisao da su bili na nivou statistističke greške.Jesu bili činilac ali nisu predstavljali većinsko rasploženje stanovništva Crne Gore.Posebno im ne treba pribrajati glasove komunista sa prvih izbora jer su se lokalni komunistički lideri jasno deklarisali kao protivnici obnove cg državsti.
Ni na kasnijim izborima snage koje su opredeljene za obnovu crnogorske državnosti ne ostvaruju bitan pomak a vojno su poraženi.
Iskustvo govori da su zahtevi za pretvaranje unitarnih u složene države kad je zahtev imao etničku motivisanost bili sračunati samo početni korak ka potpunom odvajanju.Kad ta etnička zajednica ostvari taj početni cilj onda ista u svojim naporima da ostvari svoje težnje za izdvajanjem ide dalje.Druga Jugoslavija je najdrastičniji primer u tom smislu.
Drugim rečima svaki etnicitet koji je tražio federalizaciju ili neki specijalni status išao je u krajnjem za tim da se ili osamostali ili da se pripoji nekoj susednoj državi.U Drugoj Jugoslaviji stalno je jačala državnost federalnih jedinica - republika i pokrajina ali to nije dovelo do zadovoljenja njihovih ambcija.Uvek se tražilo više samostalnosti i dodatno slabljenje savezne države.Nema sumnje da su takve ciljeve imali i crnogorski zelenaši ili kako su se zvali federalisti.
Zašto nije udovoljeno hrvatskom zahtevu za uspostavljenje federalnog uređenja već sam odgovorio ali dodaću ovom prilikom i ovo.U odnosno vreme Srbi su činili značajan deo stanovništva prostora koji se danas naziva RH i bili su koncentrisani u relativno gusto naseljenim područjima koja korisnicima i čitaocima ovog foruma poznata.Oni ne bi pristali da se nađu u okviru federalne jedince sa hrvatskom većinom nego bi tražili da ta područja gde su oni u većini pripadnu federalnoj jedinici sa srpskom većinom.Na te teritorije su pretendovali i Hrvati.I nisu samo ta područja sporna područja.Takvih područja u okviru novostvorene KSHS bilo je više i vrlo je verovatno da bi federalizacija dovela i do oružanih medjuetničkih sukoba.
Tadašnja srpska elita sledila je savete konkretno Francuske kao sile koja je brinula o novostvorenoj KSHS.

 

[Лички гусар]

Па зашто су се онда Хрвати борили за рушење централизма и федерализам, ако је тако? Зашто је Државно вијеће државе СХС инсистирало на федерализму? Хрвати су тражили федерализам, могли смо да им га дамо.

упао си ко непамтени миш у замку
е ту су исто упали и такозвани краљ и његови а нас су користили као мамац

ако не разумијеш појаснићу
кад играш лузерску игру онда није ствар у томе да ли ће бити потез овакав или онакав јер у старту је то лузерштина и шта год ти урадио губиш јер си се прихватио говњивог друштва.
Али и ти (као и српски манијаци 1918. и 1945.) исто лузерски размишљате.

дакле за вас никад нема ни одговора нити поуке, да се не ваља играти у говнима и да говна нијесу блато

 

[Лички гусар]

као историк, ја би поставио боље питање,

Зашто Срби нијесу гледали своја посла и зашто умјесто да су се бавили Хрватима нијесу ту енергију уложили да код себе задрже многе руске стручњаке и вриједне људе?
сво то знање и корист је завршило по западној Европи и Америци

иначе ово питање није моје, него је из књиге коју је написао један Рус из Америке о руској епизоди међу Србљем

 

[Nikita Kulganov]

Zašto kralj Aleksandar i vlada Srbije nisu pristali na federalističku Jugoslaviju 1918., nego su insistirali na centralističkoj? Da su pristali na federativnom ujedinjenju, riješili bi se Hrvata, plus bi im odmah dali teritoriju na koju polažu pravo, a koja bi bila manje od one iz 1939. Tako bi se i riješili crnogorskih federalista i zelenaša, koju uporno kukaše za crnogorskim subjektivitetom.
1918., članovi Državnog vijeća države SHS i pro-jugoslovenski Hrvati su bili ti koji su morali da se povinuju Kralju Aleksandru. Država SHS je bila nepriznata, pod velikom prijetnjom od Mađara, Italijana i bješe suočena sa konstantnim razbojništvom na njenoj teritoriji od strane Zelenog kadra. Veliki broj srezova u Bosni (oko 40% današnje Bosne i Hercegovine) i Srem su se ujedinili sa Kraljevinom Srbijom ne čekajući odluku Vijeća. To bi i Boka i Dubrovnik uradili. Hrvati tada uopšteno nisu mogli puno da se pitaju. Regent Aleksandar i vlada Kraljevine Srbije su mogli da zatraže federalizaciju zemlje u kojoj bi se jasno odredilo šta je srpsko, a šta hrvatsko. Tako nešto je i htio Pašić da uradi i iznio to na pragovima, ali nisam našao razlog zašto se of toga odustalo. Državno vijeće i zelenaši su bili za federalizaciju države, vlada Srbije je mogla sprovesti tu federalizaciju, dati Hrvatima manju teritoriju od one koju su dobili 1939. banovinom, dati određeni subjektivitet i Crnoj Gori, i time uslišiti želje zelenaša i federalista (kojih bješe podosta u Crnoj Gori),...
S druge strane, Kraljevina Srbija je u poptunosti insistirala na centralizmu, a Država SHS na federalizmu, iako je vlada Srbije mogla da iskoristi federalizam u svoju korist (kao što sam naveo). Tako ne bi bilo potrebe ni da kupuju glasove za uspostavljanje Vidovdanskog ustava,... Već bi sve proteklo lakše.
Uopšteno, nejasno mi je toliko insistiranje srpske vlade na centralizmu. Hrvati, kojima Juga bješe sredstvo do cilja, su takođe mogli da kratkoročno podrže centralizam u početku, jer bi to kasnije njima otišlo u korist.

Tema je bez veze jer nema nikave veze sa istorijom, Sta bi bilo kad bi bilo ?
Istorija se bavi istorijskim utvrdjenim cinjenicama, a ne fantazijama, mastarijima i nebulozama.
Sta je sledece tema - Zasto 1918 nije izabrana Kraljevina SHS na konfederalnim principima ?
Tema treba da se prebaci na pdf Svastara jer ovo nema veze sa istorijom.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Zašto kralj Aleksandar i vlada Srbije nisu pristali na federalističku Jugoslaviju 1918., nego su insistirali na centralističkoj? Da su pristali na federativnom ujedinjenju, riješili bi se Hrvata, plus bi im odmah dali teritoriju na koju polažu pravo, a koja bi bila manje od one iz 1939. Tako bi se i riješili crnogorskih federalista i zelenaša, koju uporno kukaše za crnogorskim subjektivitetom.
1918., članovi Državnog vijeća države SHS i pro-jugoslovenski Hrvati su bili ti koji su morali da se povinuju Kralju Aleksandru. Država SHS je bila nepriznata, pod velikom prijetnjom od Mađara, Italijana i bješe suočena sa konstantnim razbojništvom na njenoj teritoriji od strane Zelenog kadra. Veliki broj srezova u Bosni (oko 40% današnje Bosne i Hercegovine) i Srem su se ujedinili sa Kraljevinom Srbijom ne čekajući odluku Vijeća. To bi i Boka i Dubrovnik uradili. Hrvati tada uopšteno nisu mogli puno da se pitaju. Regent Aleksandar i vlada Kraljevine Srbije su mogli da zatraže federalizaciju zemlje u kojoj bi se jasno odredilo šta je srpsko, a šta hrvatsko. Tako nešto je i htio Pašić da uradi i iznio to na pragovima, ali nisam našao razlog zašto se of toga odustalo. Državno vijeće i zelenaši su bili za federalizaciju države, vlada Srbije je mogla sprovesti tu federalizaciju, dati Hrvatima manju teritoriju od one koju su dobili 1939. banovinom, dati određeni subjektivitet i Crnoj Gori, i time uslišiti želje zelenaša i federalista (kojih bješe podosta u Crnoj Gori),...
S druge strane, Kraljevina Srbija je u poptunosti insistirala na centralizmu, a Država SHS na federalizmu, iako je vlada Srbije mogla da iskoristi federalizam u svoju korist (kao što sam naveo). Tako ne bi bilo potrebe ni da kupuju glasove za uspostavljanje Vidovdanskog ustava,... Već bi sve proteklo lakše.
Uopšteno, nejasno mi je toliko insistiranje srpske vlade na centralizmu. Hrvati, kojima Juga bješe sredstvo do cilja, su takođe mogli da kratkoročno podrže centralizam u početku, jer bi to kasnije njima otišlo u korist.

Zato što Kraljevina Srbija nije bila federalna država. Nije bilo tog istorijskog iskustva; teorijskog i praktičnog razumevanja tog koncepta, nažalost.

Jugoslavija nije nastala pažljivim građenjem i zdravim temeljima, već što bržim srljanjem bez organizovane i praktične primene.

 

[Лички гусар]

Zato što Kraljevina Srbija nije bila federalna država. Nije bilo tog istorijskog iskustva; teorijskog i praktičnog razumevanja tog koncepta, nažalost.

Jugoslavija nije nastala pažljivim građenjem i zdravim temeljima, već što bržim srljanjem bez organizovane i praktične primene.

и таква је била током цијелог свог постојања.
једино могуће како је и било, Југославија је увијек била синоним за диктатуру, срљање и траљавштину и лаж

 

[Slavan]

Zato što Kraljevina Srbija nije bila federalna država. Nije bilo tog istorijskog iskustva; teorijskog i praktičnog razumevanja tog koncepta, nažalost.

Jugoslavija nije nastala pažljivim građenjem i zdravim temeljima, već što bržim srljanjem bez organizovane i praktične primene.

Била је орочена да одигра одређену улогу. Створена је да би се распала.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

и таква је била током цијелог свог постојања.
једино могуће како је и било, Југославија је увијек била синоним за диктатуру, срљање и траљавштину и лаж

Nije baš takva skroz bila vezano za moju konkretnu definiciju, ali uglavnom si u pravu.

Jugoslavija je bila jedna istorijska greška; neuspeli eksperiment.

 

[Brđanin]

Pa da se 1918. odredilo šta je srpsko, a šta hrvatsko u SHS, ne bi morala nužno da bude neuspjeli projekat. Tako je nešto kasnije Pašić htio i pregovarao, oko toga, ali mi je nejasno zašto je to prekinuto.
@Q. in perpetuum hibernum Da li ti znaš?
Kasnije se Stevan Moljević u svom radu ,,Homogena Srbija" upravi pozivao na te Pašićeve pregovore kada je federalizovao državu.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Pa da se 1918. odredilo šta je srpsko, a šta hrvatsko u SHS, ne bi morala nužno da bude neuspjeli projekat. Tako je nešto kasnije Pašić htio i pregovarao, oko toga, ali mi je nejasno zašto je to prekinuto.
@Q. in perpetuum hibernum Da li ti znaš?
Kasnije se Stevan Moljević u svom radu ,,Homogena Srbija" upravi pozivao na te Pašićeve pregovore kada je federalizovao državu.

Pašić je samo blokirao da se država nazove Jugoslavija tj. sprečio to i zbog njega je bila imenovana KSHS. I prema nekim pričama blokirao je širenja u nekom smeru, da ne bude previše rimokatolika u zemlji. Nije bilo nekih pregovora o unutrašnjem razgraničenju.

 

[Brđanin]

Pašić je samo blokirao da se država nazove Jugoslavija tj. sprečio to i zbog njega je bila imenovana KSHS. I prema nekim pričama blokirao je širenja u nekom smeru, da ne bude previše rimokatolika u zemlji. Nije bilo nekih pregovora o unutrašnjem razgraničenju.

Zar nije Pašić nije htio da se odredi jasno šta je srpsko u novoj državi, ali od toga se odustalo? Kasnije se Stevan Moljević upravo na to pozivao.

 

[Лички гусар]

Pašić je samo blokirao da se država nazove Jugoslavija tj. sprečio to i zbog njega je bila imenovana KSHS. I prema nekim pričama blokirao je širenja u nekom smeru, da ne bude previše rimokatolika u zemlji. Nije bilo nekih pregovora o unutrašnjem razgraničenju.

није он хтио пристати на рачун брез крчмара, али му је Сандра рекла, "ако нећеш ти, има ко оће" те је ту Пашић ради интереса своје странке и своји лични невољно пристао
Може говорити о њему ко шта оће али он није био дегенерик као Сандра па да прави наказу државу из своји мокри снова и шта то дугорочно значи за Србе..

Пашић је био за то дај да најприје одредимо шта је наше, српско, а онда ако можемо помоћи ћемо и другима. Али не, гмизавац је све српско жртвовао својим влажним сновима.

 

[Gruban]

Zato što Kraljevina Srbija nije bila federalna država. Nije bilo tog istorijskog iskustva; teorijskog i praktičnog razumevanja tog koncepta, nažalost.

Jugoslavija nije nastala pažljivim građenjem i zdravim temeljima, već što bržim srljanjem bez organizovane i praktične primene.

Jugoslavija je jedna ad hoc tvorevina ali i da nije bilo tako nekih zdravih temelja jednostavno nije moglo biti jer su nacije koje u objedinjene u jednu državu već bile nacije koje su razumljivo težile svojoj punoj samostalnosti odnosno nezavisnosti.Iskustvo govori da su se te nove višeetničke federacije raspadale prvom prilikom.Bilo pod uticajem spoljnih faktora bilo usled mogućnosti koje je pružila demokratizacija.Kao uspešan model federacije su se pokazale samo u SAD.SR Nemačkoj i Austriji ali te zemlje su u suštini monoetničke.Čak i na zapadu evropskog kontinenta složene državne tvorevine kao što su V.Britanija,Španija i Belgija etnički motivisan separatizam nije nepoznat ni u današnjim vremenima.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Jugoslavija je jedna ad hoc tvorevina ali i da nije bilo tako nekih zdravih temelja jednostavno nije moglo biti jer su nacije koje u objedinjene u jednu državu već bile nacije koje su razumljivo težile svojoj punoj samostalnosti odnosno nezavisnosti.Iskustvo govori da su se te nove višeetničke federacije raspadale prvom prilikom.Bilo pod uticajem spoljnih faktora bilo usled mogućnosti koje je pružila demokratizacija.Kao uspešan model federacije su se pokazale samo u SAD.SR Nemačkoj i Austriji ali te zemlje su u suštini monoetničke.Čak i na zapadu evropskog kontinenta složene državne tvorevine kao što su V.Britanija,Španija i Belgija etnički motivisan separatizam nije nepoznat ni u današnjim vremenima.

Nemačka monoetnička? Podeljena verski, izuzetno omražena populacija; strane koje su se međusobno klale značajno više nego mi ovde, vekovima. U XVII veku oni su u Tridesetogodišnjem ratu činili jedni drugima takva nepočinstva da bi se ustaše postidele. Dijalekti su međusobno značajno udaljeniji od ovih ovde tj. teže se i međusobno sporazumevaju.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Zar nije Pašić nije htio da se odredi jasno šta je srpsko u novoj državi, ali od toga se odustalo? Kasnije se Stevan Moljević upravo na to pozivao.

Ne znam za to. Voleo bih da vidim neke dokaze.

 

[Gruban]

Ja sam mišljenja da je ključni događaj koji je doveo do stvaranja KSHS bilo rusko ispadanje iz PSR izazvano boljševičkom revolucijom.Time su Srbi izgubili razumevanje i naklonost jedine da kažemo velike sile koja nije imala razloga da bude rezervisana prema ostvarenju srpskih nacionalnih interesa ili ciljeva.U tom svetlu treba posmatrati i Londonski ugovor čija je jedna od strana potpisnica i Rusija.Ruskim ispadanjem iz rata Srbi bivaju prepušteni isključivo dvema zapadnim silama koje pitanje ovog dela Balkana rešavaju u skladu sa svojim interesima .

 

[Gruban]

Nemačka monoetnička? Podeljena verski, izuzetno omražena populacija; strane koje su se međusobno klale značajno više nego mi ovde, vekovima. U XVII veku oni su u Tridesetogodišnjem ratu činili jedni drugima takva nepočinstva da bi se ustaše postidele. Dijalekti su međusobno značajno udaljeniji od ovih ovde tj. teže se i međusobno sporazumevaju.

30 godišnji rat bio je mnogo davno.