Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 76.276
Ових дана је целокупна јавност имала прилике да види како насилници нападају професорку у једној средњој школи у Србији.
Јавност с правом тражи да насилници буду санкционисани а професорка и све њене колеге и колегнице буду заштићене од школских насилника.
Можда ће, под притиском јавности, управитељство (лепши израз од израза "власт") у Србији решити да предузме мере у циљу заштите просветних радника и радника у просвети. Нпр. предлози су да наставници добију статус службених лица, затим појачане санкције за насилнике итд...
Међутим,
када је реч о школским насилницима, увек или скоро увек се занемарују друге, далеко веће жртве од просветних радника.
Деца, односно школски другови и другарице насилника, су далеко више изложена малтретирању од стране насилника у школи, школском дворишту и на путу од куће до школе и од школе до куће.
Деца су у далеко лошијем статусу од наставног кадра, јер, за разлику од наставног кадра који има институционалну заштиту, касније и одлазак на боловање након трауматичног догађаја, деца немају механизме одбране од насилника. Деца, углавном, могу само да ћуте и да трпе насилнике. Уколико пријаве школи, обично наиђу на неразумевање и зид, а малтретирања постану још гора. Често их је срамота да приајве насилнике, или због страха или...једноставно, не знају како да се боре са насилницима, јер су то деца и немају довољно ни менталне ни физичке снаге да се изборе са проблемима, укључујући и велике проблеме са школским силеџијама.
Ок, заштитимо просветне раднике, али како да заштитимо децу, која су 1000 пута угроженија од школских насилника у односу на наставнике који имају механизме заштите, а као одрасли људи, умеју да користе механизме заштите, док деца то не умеју из гореописаних разлога.
Јавност с правом тражи да насилници буду санкционисани а професорка и све њене колеге и колегнице буду заштићене од школских насилника.
Можда ће, под притиском јавности, управитељство (лепши израз од израза "власт") у Србији решити да предузме мере у циљу заштите просветних радника и радника у просвети. Нпр. предлози су да наставници добију статус службених лица, затим појачане санкције за насилнике итд...
Међутим,
када је реч о школским насилницима, увек или скоро увек се занемарују друге, далеко веће жртве од просветних радника.
Деца, односно школски другови и другарице насилника, су далеко више изложена малтретирању од стране насилника у школи, школском дворишту и на путу од куће до школе и од школе до куће.
Деца су у далеко лошијем статусу од наставног кадра, јер, за разлику од наставног кадра који има институционалну заштиту, касније и одлазак на боловање након трауматичног догађаја, деца немају механизме одбране од насилника. Деца, углавном, могу само да ћуте и да трпе насилнике. Уколико пријаве школи, обично наиђу на неразумевање и зид, а малтретирања постану још гора. Често их је срамота да приајве насилнике, или због страха или...једноставно, не знају како да се боре са насилницима, јер су то деца и немају довољно ни менталне ни физичке снаге да се изборе са проблемима, укључујући и велике проблеме са школским силеџијама.
Ок, заштитимо просветне раднике, али како да заштитимо децу, која су 1000 пута угроженија од школских насилника у односу на наставнике који имају механизме заштите, а као одрасли људи, умеју да користе механизме заштите, док деца то не умеју из гореописаних разлога.
