Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 93.293
Čovek postaje sve više i više u centru pažnje u skorije vreme na različitim diskusijama. Ovaj klasičar i školski nastavnik latinskog jezika, posebno se istakao nakon osnivanja FaceBook grupe Nauka protiv Jovana I. Deretića, nedavno preimenovane u deretićevaca nakon što je Deretić posle jednog težeg moždanog udara, nažalost, preminuo. U toj grupi, gde je Žarko administrator, redovno se postavlja sadržaj u kojem se kritikuju zastupnici pseudonauke, međutim tamo nije moguća ozbiljnija na datu temu i, bez obzira na to što postoje neki učesnici te grupe, uključujući i lično Veljkovića, koji daju kvalitetne doprinose naučne vrednosti — koji bi mogli biti adekvatna obrazloženja za pojedine tvrdnje pseudonaučnika — objave se često brišu i vodi se vrlo stroga uređivačka politika.
Ta Facebook grupa, koja je stekla posebnu popularnost u zadnje vreme, u značajnoj meri zaostaje za ovim potforumom Foruma Krstarica; po mogućnostima, interesovanju, pa i pretresanju pseudonaučnih tema. Izuzev nekoliko pojedinaca, koji ostave dobar doprinos, doduše prevashodno kačeći naučne radove u fajlove te grupe i pojedinim opservacijama nesporno obrazovanih i stručnih lica, nije ni do nogu našoj zajednici ovde. Štaviše, često se pretvara u puko ismevanje neznalica i nadriistoričara. Čak i kada se pojašnjavaju neka pitanja, i to vrlo argumentovano, koristi se jedan izuzetno nadmeni ton, pa nekada i otvoreni bezobrazluk, dok se prozivaju dererićevci, fanovi Radovana Damjanovića, Gorana Šarića i drugih. Iako naravno nije za porediti, ponekad se stiče utisak kao da — svesno ili ne — postaju samo suprotna strana, u velikoj meri sadržavajući osobine onih koje pokušavaju da kritikuju (a koje, najčešće, samo ismevaju), spuštajući se na njihov nivo (oni najčešće samo plasiraju svakojake teorije zavere, šire mržnju prema zvaničnim naučnicima i vrlo retko, čast izuzecima, koriste argumente ili imaju osnovane primedbe; većinom je to samo, baš ovako, obično ismevanje istorije i pomoćnih istorijskih naučnih disciplina).
Ova grupa nije samo obična platforma za komunikaciju na društvenim mrežama, nego i mesto za okupljanje za aktivno delovanje. Učesnici te grupe, Veljković na prvom mestu, okupljaju se da organizovano deluju u javnosti i kod zvaničnih institucija Republike Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, otvoreno protestujući i sabotirajući akcije onih protiv kojih se bore, od promocije knjiga pa na dalje. U najnovije vreme, Veljković se posebno koncentriše da se obruši na Društvo srpskih rodoslovaca Poreklo, pokušavajući da ih strpa u isti koš sa pseudonaučnim genetičkim modelima Anatolija Kljosova, koristeći izgovor tendencija Kljosova i pojedinih zloupotreba genetike da genetičku genealogiju u celosti kao takvu diskredituje kao čisti primer pseudonauke.
Međutim: ko je Žarko B. Veljković? Koji su njegovi motivi, a kakvi rezultati ovakve aktivnosti? Odlučio sam da otvorim jednu temu na kojoj bismo u celosti diskutovali i o njegovoj stručnosti i relevantnim crtama iz biografije i bibliografije, kao i o pomenutoj aktivnosti u javnom prostoru naših krajeva (a koje se vrlo očigledno ne ograničava samo na društvene mreže).
Kao povod za otvaranje diskusije, postaviću ovde jedan članak koji je nedavno objavio gospodin Aleksandar Mitić, koji se u javnosti predstavlja kao istoričar, koji sam iskoristio i kao povod za otvaranje ove teme:
Већ дуже време желим да кажем коју реч о нападима на мој научни рад, а у последње време пре свега на рад мог пријатеља Александра Шаргића и мојих пријатеља из удружења Милош С. Милојевић из Црне Баре.
Заправо, ради се о једној малој групи, која има своју страницу на Фејсбуку која се најпре звала НАУКА УЗВРАЋА УДАРАЦ ЈОВАНУ И. ДЕРЕТИЋУ, да би након смрти Јована И. Деретића, променили име у НАУКА УЗВРАЋА УДАРАЦ ДЕРЕТИЋЕВЦИМА. Међу члановима те групе, између осталог, има и АТЕИСТА, КОМУНИСТА, САТАНИСТА и ХОМОСЕКСУАЛАЦА, што они јавно истичу. Прво ми је несхватљиво да је дотична група, у којој су већина чланова, или из знатижеље или из незнања, а где заправо њих двадесетак можемо означити као активне (дакле мала група), до недавно узвраћала ударац једном старом човеку. Заиста храбро, нема шта. Друго, промена имена групе, након смрти Јована И. Деретића, требала би да све оне који сматрају да су Срби на Балкану пре 7. века окарактерише као ДЕРЕТИЋЕВЦЕ, што би по њима требало да означава нешто страшно и негативно. Што се мене лично тиче, нити сам познавао Јована И. Деретића, нити сам био у било каквом контакту са њим, а са његовим радом се слажем само толико да сматрам да су Срби на Балкану пре 7. века. Али оставимо Јована И. Деретића да почива у миру и да кажемо коју реч о Жарку Вељковићу једном од гласноговорника дотичне групе.
Жарко Вељковић је један од најгрлатијих из дотичне ФБ групе, који има манир да у свакој чорби буде мирођија. Дакле не може да прође ниједна полемика у групи а да Вељковић не да свој „велики допринос“ и не засени својим „знањем“. Шта смо заправо сазнали о Жарку Вељковићу? Ево кратке биографије коју је сам Вељковић саставио за потребе СРПСКОГ НАУЧНОГ ЦЕНТРА.
„Рођен 1976. у Београду. По образовању класични филолог, археолог-класичар и санскртолог, а по вокацији етимолог-ономастичар, србиста-нормативиста и генеалог. Професор санскрта, упоредне граматике индоевропских језика и јужнословенског са старосрпским. Учествовао у неколицини археолошких ископавања класичног, неолитског и гвозденодопског периода. Песник, псеудоним Фламинус Белисариус“.
Како видимо, Вељковић је све и сва. Нема научне области у којој није оставио свог „трага“, а заправо се ради о „научнику“ који нема за сада ниједну написану књигу (ако не рачунамо збирку поезије), већ само неколицину радова расутих по разноразним зборницима. Такође сазнајемо са највишег места у СРПСКОМ НАУЧНОМ ЦЕНТРУ, да он није више њихов члан, а један од разлога је тај, што се Вељковић представљао као доктор, а како они кажу нема чак ни диплому основних студија. Наравно, овај податак износимо онако како смо га добили од господе из СРПСКОГ НАУЧНОГ ЦЕНТРА чија имена нећемо овде спомињати, и не тврдимо да је овај податак сто посто тачан. Мене лично и не занима да ли Вељковић има диплому или не, нека то провере они који не сумњају у његово научно звање.
Међутим, чак ни то није најважније од свега. Најважније од свега је што је Жарко Вељковић припадник једног Темпларског реда. Као што је познато Темплари су основани као један римокатолички ред, а данас важе за један огранак Масона. То наравно не мора по правилу да буде негативно. У нашој новијој историји имамо истакнуте чланове нашег друштва, који су били припадници масонерије, а за које не можемо тврдити да поред тога нису били српски патриоти. Но мени је нешто друго пало у очи, а тиче се Темпларског реда којем припада и Жарко Вељковић. Ево шта пише на сајту дотичног Темпларског реда:
„Међународни Темпларски ред са традиционалним именом OSMTH – ORDO SUPREMUS MILITARIS TEMPLI HIEROSOLYMITANI, је разграната организација са седиштем у Женеви и бироом у Вашингтону. Велики Приорат Србије је саставни члан ове организације са још једанаест Великих Приората (Аустрија, Финска, САД, НАТО, Француска, Италија, Енглеска и Велс, Мексико, Канада, Немачка и Грчка)“.
Као што можемо видети све сами осведочени „пријатељи“ Србије и српског народа. Још важнија информација о коме се заправо ради следи у наставку, а она гласи:
„Ред је реоснован 1804. године ослањајући се на традицију средњовековног Реда Темплара али не као његов наследник, већ као настављач традиције. Ред има чланство из више хришћанских вероисповести и сматра се ЕКУМЕНСКОМ хришћанском групацијом“.
Ове информације и још много тога можете видети ако посетите њихов сајт. Ево линка http://osmth.rs/ . Ми питамо: Да ли српски патриота може бити онај који припада ЕКУМЕНСКОМ покрету? Да ли српски патриота може бити човек који хоће да укине самосвојност српске цркве и да поништи православље? Да потсетимо оне који су неупућени, циљ ЕКУМЕНИЗМА је „сједињење“ хришћанских цркава. У том циљу не би било ништа спорно, да се заправо не ради о таквом сједињењу где би РИМСКИ БИСКУП (ПАПА) био на челу Хришћана. Мало људи зна, да по догматима Српске Православне Цркве и осталих помесних православних цркава, тзв. Римокатолици нису прави хришћани, већ се означавају као ЛАТИНСКА ЈЕРЕС или ПОЛУВЕРЦИ што јасно стоји у два највећа српска средњовековна дела – ЗАКОНОПРАВИЛУ Светог Саве и ЗАКОНИКУ Стефана Душана цара Срба и Грка.
Питамо се како је Вељковићу и осталим Темпларима драг екуменизам и сједињење са РИМСКИМ БИСКУПОМ, кад је по налогу једног од тих бискупа Климента V био убијен и Жак де Моле, последњи темпларски велики мајстор 1314. године, тако што је спаљен на ломачи, а преостали Темплари уништени. Ако је њихов циљ такво сједињење са Римокатолицима, онда га ми не желимо и остаћемо верни учењима Светога Саве, Св. Јустина Ћелијског и Св. Николаја Охридског и Жичког, који римокатолике јасно карактеришу као једну од ЈЕРЕСИ.
Да кажем и коју о „великом знању“ Жарка Вељковића. Примера је безброј, али овом приликом даћу само један, а тиче се критике мог рада лично. Наиме, у својој последњој књизи СРБИ-ГОТИ-СЛОВЕНИ И ЊИХОВА ПРАПОСТОЈБИНА, на преко 100 страна обрадио сам порекло тзв. Гота и показао да се заправо ради о Гетима, што је наша прастара популација повезана са Србима. Наравно Вељковић је да би по обичају испао најпаметнији, на групи написао како ће мене „да поучи“ и да би показао како сам тобоже у заблуди приказао је старницу тзв. Готске Библије или Сребрног Кодекса који се чува у шведском музеју у Упсали, а који наводно потиче из 550 године са простора Италије. Тиме је, наводно, доказао да ја нисам у праву и да су Готи германски народ, а не српски, јер је Сребрни Кодекс написан на једном дијалекту германског језика. Међутим сироти Вељковић незна да сам ја то питање посебно анализирао у књизи и доказао да се заправо ради о једном фалцификату који је настао након 1650 године и који са Готима може да има везе исто колико и српски језик са Ескимима. Тај податак је европској науци познат још од седамдесетих година прошлог века (дакле већ пола века), али очигледно „великим зналцима“ дотичне групе није. Али како да Вељковић то зна када није прочитао књигу и трчи пред руду, што би наш народ рекао.
Међутим „знање“ Вељковића овде нећемо подробније анализирати, јер за разлику од Вељковића и његових другара, ја немам намеру да било чији рад критикујем на друштвеним мрежама, јер се науком бавим озбиљно, за разлику од представника дотичне групе којима наука служи да лече личне комплексе и фрустрације.
------------------------------------------------------
Vrlo važna ograda: Gospodin Mitić je, 1/1, čisti deretićevac i pseudoistoričar. Njegov sam tekst iskoristio isključivo kao povod, ne deleći nužno stavove kao i one koje je u tekstu izneo gospodin Mitić. Mitić je jedan od najvećih promotera nadriistorije u našoj aktuelnoj javnosti i odgovoran je za plasiranje izuzetno ogromnog broja dezinformacija, nekih od kojih je u dotičnom tekstu i ponovio. Ovde je tema posvećena konkretno gospodinu Mitiću, a ovde i tema koja se vrlo specifično bavi, šire, pitanjem porekla Gota i njihovog jezika. Gotovo sve što je Veljković pisao na račun Mitića, potpuno je tačno, kao i to što je Mitića doveo u vezu sa pokojnim Jovanom I. Deretićem, a Mitić je dotični tekst napisao po svemu sudeći isključivo iz sujetnih i osvetničkih razloga. No, ne znači da ga ne treba protresti...
Podelite vaše mišljenje.
Ta Facebook grupa, koja je stekla posebnu popularnost u zadnje vreme, u značajnoj meri zaostaje za ovim potforumom Foruma Krstarica; po mogućnostima, interesovanju, pa i pretresanju pseudonaučnih tema. Izuzev nekoliko pojedinaca, koji ostave dobar doprinos, doduše prevashodno kačeći naučne radove u fajlove te grupe i pojedinim opservacijama nesporno obrazovanih i stručnih lica, nije ni do nogu našoj zajednici ovde. Štaviše, često se pretvara u puko ismevanje neznalica i nadriistoričara. Čak i kada se pojašnjavaju neka pitanja, i to vrlo argumentovano, koristi se jedan izuzetno nadmeni ton, pa nekada i otvoreni bezobrazluk, dok se prozivaju dererićevci, fanovi Radovana Damjanovića, Gorana Šarića i drugih. Iako naravno nije za porediti, ponekad se stiče utisak kao da — svesno ili ne — postaju samo suprotna strana, u velikoj meri sadržavajući osobine onih koje pokušavaju da kritikuju (a koje, najčešće, samo ismevaju), spuštajući se na njihov nivo (oni najčešće samo plasiraju svakojake teorije zavere, šire mržnju prema zvaničnim naučnicima i vrlo retko, čast izuzecima, koriste argumente ili imaju osnovane primedbe; većinom je to samo, baš ovako, obično ismevanje istorije i pomoćnih istorijskih naučnih disciplina).
Ova grupa nije samo obična platforma za komunikaciju na društvenim mrežama, nego i mesto za okupljanje za aktivno delovanje. Učesnici te grupe, Veljković na prvom mestu, okupljaju se da organizovano deluju u javnosti i kod zvaničnih institucija Republike Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, otvoreno protestujući i sabotirajući akcije onih protiv kojih se bore, od promocije knjiga pa na dalje. U najnovije vreme, Veljković se posebno koncentriše da se obruši na Društvo srpskih rodoslovaca Poreklo, pokušavajući da ih strpa u isti koš sa pseudonaučnim genetičkim modelima Anatolija Kljosova, koristeći izgovor tendencija Kljosova i pojedinih zloupotreba genetike da genetičku genealogiju u celosti kao takvu diskredituje kao čisti primer pseudonauke.
Međutim: ko je Žarko B. Veljković? Koji su njegovi motivi, a kakvi rezultati ovakve aktivnosti? Odlučio sam da otvorim jednu temu na kojoj bismo u celosti diskutovali i o njegovoj stručnosti i relevantnim crtama iz biografije i bibliografije, kao i o pomenutoj aktivnosti u javnom prostoru naših krajeva (a koje se vrlo očigledno ne ograničava samo na društvene mreže).
Kao povod za otvaranje diskusije, postaviću ovde jedan članak koji je nedavno objavio gospodin Aleksandar Mitić, koji se u javnosti predstavlja kao istoričar, koji sam iskoristio i kao povod za otvaranje ove teme:
Александар Митић: Ко је Жарко Вељковић који жели да спречи откривање праве српске историје?!
Већ дуже време желим да кажем коју реч о нападима на мој научни рад, а у последње време пре свега на рад мог пријатеља Александра Шаргића и мојих пријатеља из удружења Милош С. Милојевић из Црне Баре.
Заправо, ради се о једној малој групи, која има своју страницу на Фејсбуку која се најпре звала НАУКА УЗВРАЋА УДАРАЦ ЈОВАНУ И. ДЕРЕТИЋУ, да би након смрти Јована И. Деретића, променили име у НАУКА УЗВРАЋА УДАРАЦ ДЕРЕТИЋЕВЦИМА. Међу члановима те групе, између осталог, има и АТЕИСТА, КОМУНИСТА, САТАНИСТА и ХОМОСЕКСУАЛАЦА, што они јавно истичу. Прво ми је несхватљиво да је дотична група, у којој су већина чланова, или из знатижеље или из незнања, а где заправо њих двадесетак можемо означити као активне (дакле мала група), до недавно узвраћала ударац једном старом човеку. Заиста храбро, нема шта. Друго, промена имена групе, након смрти Јована И. Деретића, требала би да све оне који сматрају да су Срби на Балкану пре 7. века окарактерише као ДЕРЕТИЋЕВЦЕ, што би по њима требало да означава нешто страшно и негативно. Што се мене лично тиче, нити сам познавао Јована И. Деретића, нити сам био у било каквом контакту са њим, а са његовим радом се слажем само толико да сматрам да су Срби на Балкану пре 7. века. Али оставимо Јована И. Деретића да почива у миру и да кажемо коју реч о Жарку Вељковићу једном од гласноговорника дотичне групе.
Жарко Вељковић је један од најгрлатијих из дотичне ФБ групе, који има манир да у свакој чорби буде мирођија. Дакле не може да прође ниједна полемика у групи а да Вељковић не да свој „велики допринос“ и не засени својим „знањем“. Шта смо заправо сазнали о Жарку Вељковићу? Ево кратке биографије коју је сам Вељковић саставио за потребе СРПСКОГ НАУЧНОГ ЦЕНТРА.
„Рођен 1976. у Београду. По образовању класични филолог, археолог-класичар и санскртолог, а по вокацији етимолог-ономастичар, србиста-нормативиста и генеалог. Професор санскрта, упоредне граматике индоевропских језика и јужнословенског са старосрпским. Учествовао у неколицини археолошких ископавања класичног, неолитског и гвозденодопског периода. Песник, псеудоним Фламинус Белисариус“.
Како видимо, Вељковић је све и сва. Нема научне области у којој није оставио свог „трага“, а заправо се ради о „научнику“ који нема за сада ниједну написану књигу (ако не рачунамо збирку поезије), већ само неколицину радова расутих по разноразним зборницима. Такође сазнајемо са највишег места у СРПСКОМ НАУЧНОМ ЦЕНТРУ, да он није више њихов члан, а један од разлога је тај, што се Вељковић представљао као доктор, а како они кажу нема чак ни диплому основних студија. Наравно, овај податак износимо онако како смо га добили од господе из СРПСКОГ НАУЧНОГ ЦЕНТРА чија имена нећемо овде спомињати, и не тврдимо да је овај податак сто посто тачан. Мене лично и не занима да ли Вељковић има диплому или не, нека то провере они који не сумњају у његово научно звање.
Међутим, чак ни то није најважније од свега. Најважније од свега је што је Жарко Вељковић припадник једног Темпларског реда. Као што је познато Темплари су основани као један римокатолички ред, а данас важе за један огранак Масона. То наравно не мора по правилу да буде негативно. У нашој новијој историји имамо истакнуте чланове нашег друштва, који су били припадници масонерије, а за које не можемо тврдити да поред тога нису били српски патриоти. Но мени је нешто друго пало у очи, а тиче се Темпларског реда којем припада и Жарко Вељковић. Ево шта пише на сајту дотичног Темпларског реда:
„Међународни Темпларски ред са традиционалним именом OSMTH – ORDO SUPREMUS MILITARIS TEMPLI HIEROSOLYMITANI, је разграната организација са седиштем у Женеви и бироом у Вашингтону. Велики Приорат Србије је саставни члан ове организације са још једанаест Великих Приората (Аустрија, Финска, САД, НАТО, Француска, Италија, Енглеска и Велс, Мексико, Канада, Немачка и Грчка)“.
Као што можемо видети све сами осведочени „пријатељи“ Србије и српског народа. Још важнија информација о коме се заправо ради следи у наставку, а она гласи:
„Ред је реоснован 1804. године ослањајући се на традицију средњовековног Реда Темплара али не као његов наследник, већ као настављач традиције. Ред има чланство из више хришћанских вероисповести и сматра се ЕКУМЕНСКОМ хришћанском групацијом“.
Ове информације и још много тога можете видети ако посетите њихов сајт. Ево линка http://osmth.rs/ . Ми питамо: Да ли српски патриота може бити онај који припада ЕКУМЕНСКОМ покрету? Да ли српски патриота може бити човек који хоће да укине самосвојност српске цркве и да поништи православље? Да потсетимо оне који су неупућени, циљ ЕКУМЕНИЗМА је „сједињење“ хришћанских цркава. У том циљу не би било ништа спорно, да се заправо не ради о таквом сједињењу где би РИМСКИ БИСКУП (ПАПА) био на челу Хришћана. Мало људи зна, да по догматима Српске Православне Цркве и осталих помесних православних цркава, тзв. Римокатолици нису прави хришћани, већ се означавају као ЛАТИНСКА ЈЕРЕС или ПОЛУВЕРЦИ што јасно стоји у два највећа српска средњовековна дела – ЗАКОНОПРАВИЛУ Светог Саве и ЗАКОНИКУ Стефана Душана цара Срба и Грка.
Питамо се како је Вељковићу и осталим Темпларима драг екуменизам и сједињење са РИМСКИМ БИСКУПОМ, кад је по налогу једног од тих бискупа Климента V био убијен и Жак де Моле, последњи темпларски велики мајстор 1314. године, тако што је спаљен на ломачи, а преостали Темплари уништени. Ако је њихов циљ такво сједињење са Римокатолицима, онда га ми не желимо и остаћемо верни учењима Светога Саве, Св. Јустина Ћелијског и Св. Николаја Охридског и Жичког, који римокатолике јасно карактеришу као једну од ЈЕРЕСИ.
Да кажем и коју о „великом знању“ Жарка Вељковића. Примера је безброј, али овом приликом даћу само један, а тиче се критике мог рада лично. Наиме, у својој последњој књизи СРБИ-ГОТИ-СЛОВЕНИ И ЊИХОВА ПРАПОСТОЈБИНА, на преко 100 страна обрадио сам порекло тзв. Гота и показао да се заправо ради о Гетима, што је наша прастара популација повезана са Србима. Наравно Вељковић је да би по обичају испао најпаметнији, на групи написао како ће мене „да поучи“ и да би показао како сам тобоже у заблуди приказао је старницу тзв. Готске Библије или Сребрног Кодекса који се чува у шведском музеју у Упсали, а који наводно потиче из 550 године са простора Италије. Тиме је, наводно, доказао да ја нисам у праву и да су Готи германски народ, а не српски, јер је Сребрни Кодекс написан на једном дијалекту германског језика. Међутим сироти Вељковић незна да сам ја то питање посебно анализирао у књизи и доказао да се заправо ради о једном фалцификату који је настао након 1650 године и који са Готима може да има везе исто колико и српски језик са Ескимима. Тај податак је европској науци познат још од седамдесетих година прошлог века (дакле већ пола века), али очигледно „великим зналцима“ дотичне групе није. Али како да Вељковић то зна када није прочитао књигу и трчи пред руду, што би наш народ рекао.
Међутим „знање“ Вељковића овде нећемо подробније анализирати, јер за разлику од Вељковића и његових другара, ја немам намеру да било чији рад критикујем на друштвеним мрежама, јер се науком бавим озбиљно, за разлику од представника дотичне групе којима наука служи да лече личне комплексе и фрустрације.
------------------------------------------------------
Vrlo važna ograda: Gospodin Mitić je, 1/1, čisti deretićevac i pseudoistoričar. Njegov sam tekst iskoristio isključivo kao povod, ne deleći nužno stavove kao i one koje je u tekstu izneo gospodin Mitić. Mitić je jedan od najvećih promotera nadriistorije u našoj aktuelnoj javnosti i odgovoran je za plasiranje izuzetno ogromnog broja dezinformacija, nekih od kojih je u dotičnom tekstu i ponovio. Ovde je tema posvećena konkretno gospodinu Mitiću, a ovde i tema koja se vrlo specifično bavi, šire, pitanjem porekla Gota i njihovog jezika. Gotovo sve što je Veljković pisao na račun Mitića, potpuno je tačno, kao i to što je Mitića doveo u vezu sa pokojnim Jovanom I. Deretićem, a Mitić je dotični tekst napisao po svemu sudeći isključivo iz sujetnih i osvetničkih razloga. No, ne znači da ga ne treba protresti...
Podelite vaše mišljenje.
