Василије Дробњак и његов брат Стефан преводе Амартолон сотирија, Агапија Крићанина
Сеј душеспаситељној књизе првеје бист творац и списатељ Агапије Филозоф, Критенин родом, и саписа је по својему језику грчаскому, а от грчаского језика преведе ју на словенски језик Самоил Даскал Русин родом. Аз же мањши от всех инок Василије, именем Дробњак, родом от села Загуља, и са братом мојим по плти Стефаном, важделехом превести на свој језик, поњеже слишахом от некојего брата, да јес велми ползна и душеспасителна, и того ради не поштедехом от јеже имехом малаго нашего именија, да преведем сију књигу на наш језик и да будет многим чловеком на ползу и спасеније, тачију аште хоштут послушати, иже ва њеј написана сут. Паки же ми даровахом сију књигу светому архистратигу Михаилу и прочим бесплтним, да би ходатајствовали ка Богу о спасенији душ наших и наших родитељ и прочих сародник, а ва монастир, глагољеми Тушимља, иже јес ва отчастви нашем. И да не имат никто покусити се да отимет ју от цркве Светих бесплтних сил, да не примит ва место благословенија клетву. И аште брат отимит ју који, да будут јему супарници васи небесни ангели, тачију аште изволит настојатељ подати кому за прочитаније, или да препишет: то нест грех, на и мазда от Бога, душевније ради ползи, и паки да вазимајут ју ва монастир.
Преведе се сија књига от језика грчскаго на словенски ва лето 7194. Глагољет се по језику грчскому Амартолон сотирија, а по нашему језику Грешних спасеније, сиреч аште послушајет грешни, јаже ва њеј писана сут, спасет се.
Доцније преко истрвеног записа:
Ја сам грешних (!) Василије, рекао то слово:
Послати сију књигу у мој манастир, паке би му нужда, и дадо је попу Гигорију (!) Бог вест, не ради именија, на љубве ради, поњеже иска је. Одари ме бољшим даром он, Господ Бог одарио јего ва дан он страшни, амин.
-----------------------------------------------------
Vasilije Drobnjak i njegov brat Stefan prevode Amartolon sotirija...
Ovoj dušespasnoj knjizi prvi je bio tvorac spisatelj Agapije Filozof Krićanin. I napisa je na svom grčkom jeziku, a sa grčkog prevede je na slovenski jezik Samuil Daskal Ukrajinac. Ja, poslednji među inocima, Vasilije Drobnjak, rodom iz sela Zagulja, i moj rođeni brat Stefan, poželjesmo da prevedemo na naš jezik jer smo slušali od jednog brata da je veoma korisna i dušespasna. I zato nijesmo šteđeli naše skromno imanje, da prevedemo ovu knjigu na naš jezik, da bude mnogim ljudima korisna i dušespasna, ali ako hoće da poslušaju ono, što je u njoj napisano. Zatim smo darovali ovu knjigu svetom arhistratigu Mihailu, i drugim bespltnim silama, da bi posredovali kod Boga za spas naših duša, naših roditelja i drugih srodnika, u manastir, zvani, Tušimlja, koji je u našoj otadžbini. I niko ne smije da se usudi, da je otme od crkve svetih bespltnih sila, da ne bi, umjesto blagoslova, primio kletvu. A ako je neki brat otme, neka mu budu neprijatelji svi nebeski anđeli, osim, ako je nastojatelj nekome da na čitanje, ili da je prepiše - to nije grijeh, već dar od Boga, radi duševne koristi, i da je ponovo vrate u manastir.
Prevede se ova knjiga sa grčkoga jezika na slovenski godine 7194 (1686). Na grčkom jeziku kaže se Amartolon Sotirija, a na našem Spasenje griješnih, tj., ako griješnik posluša ono što je u njoj napisano spasiće se.
Docnije preko istrvenog zapisa:
Ja sam griješnik Vasilije, rekao ove riječi: "Poslati ovu knjigu u moj manastir", ali sam morao da je dam popu Grigoriju (ili Gligoriju), Bog zna, ne radi zarade, nego iz ljubavi, jer je iskao. On me je odario velikim darom, Gospod Bog odario njega u onaj strašni dan. Amin.
Petrograd. Ruska nacionalna biblioteka. Pogodinova zbirka, inv. br. 1105, Amartolon sotirija, 1685-1686. Zapis na l. 4`.
Ivanova 73, 397-402. ZIN IV 7129 i 7130.
_____________________________________________
Сеј душеспаситељној књизе првеје бист творац и списатељ Агапије Филозоф, Критенин родом, и саписа је по својему језику грчаскому, а от грчаского језика преведе ју на словенски језик Самоил Даскал Русин родом. Аз же мањши от всех инок Василије, именем Дробњак, родом от села Загуља, и са братом мојим по плти Стефаном, важделехом превести на свој језик, поњеже слишахом от некојего брата, да јес велми ползна и душеспасителна, и того ради не поштедехом от јеже имехом малаго нашего именија, да преведем сију књигу на наш језик и да будет многим чловеком на ползу и спасеније, тачију аште хоштут послушати, иже ва њеј написана сут. Паки же ми даровахом сију књигу светому архистратигу Михаилу и прочим бесплтним, да би ходатајствовали ка Богу о спасенији душ наших и наших родитељ и прочих сародник, а ва монастир, глагољеми Тушимља, иже јес ва отчастви нашем. И да не имат никто покусити се да отимет ју от цркве Светих бесплтних сил, да не примит ва место благословенија клетву. И аште брат отимит ју који, да будут јему супарници васи небесни ангели, тачију аште изволит настојатељ подати кому за прочитаније, или да препишет: то нест грех, на и мазда от Бога, душевније ради ползи, и паки да вазимајут ју ва монастир.
Преведе се сија књига от језика грчскаго на словенски ва лето 7194. Глагољет се по језику грчскому Амартолон сотирија, а по нашему језику Грешних спасеније, сиреч аште послушајет грешни, јаже ва њеј писана сут, спасет се.
Доцније преко истрвеног записа:
Ја сам грешних (!) Василије, рекао то слово:
Послати сију књигу у мој манастир, паке би му нужда, и дадо је попу Гигорију (!) Бог вест, не ради именија, на љубве ради, поњеже иска је. Одари ме бољшим даром он, Господ Бог одарио јего ва дан он страшни, амин.
-----------------------------------------------------
Vasilije Drobnjak i njegov brat Stefan prevode Amartolon sotirija...
Ovoj dušespasnoj knjizi prvi je bio tvorac spisatelj Agapije Filozof Krićanin. I napisa je na svom grčkom jeziku, a sa grčkog prevede je na slovenski jezik Samuil Daskal Ukrajinac. Ja, poslednji među inocima, Vasilije Drobnjak, rodom iz sela Zagulja, i moj rođeni brat Stefan, poželjesmo da prevedemo na naš jezik jer smo slušali od jednog brata da je veoma korisna i dušespasna. I zato nijesmo šteđeli naše skromno imanje, da prevedemo ovu knjigu na naš jezik, da bude mnogim ljudima korisna i dušespasna, ali ako hoće da poslušaju ono, što je u njoj napisano. Zatim smo darovali ovu knjigu svetom arhistratigu Mihailu, i drugim bespltnim silama, da bi posredovali kod Boga za spas naših duša, naših roditelja i drugih srodnika, u manastir, zvani, Tušimlja, koji je u našoj otadžbini. I niko ne smije da se usudi, da je otme od crkve svetih bespltnih sila, da ne bi, umjesto blagoslova, primio kletvu. A ako je neki brat otme, neka mu budu neprijatelji svi nebeski anđeli, osim, ako je nastojatelj nekome da na čitanje, ili da je prepiše - to nije grijeh, već dar od Boga, radi duševne koristi, i da je ponovo vrate u manastir.
Prevede se ova knjiga sa grčkoga jezika na slovenski godine 7194 (1686). Na grčkom jeziku kaže se Amartolon Sotirija, a na našem Spasenje griješnih, tj., ako griješnik posluša ono što je u njoj napisano spasiće se.
Docnije preko istrvenog zapisa:
Ja sam griješnik Vasilije, rekao ove riječi: "Poslati ovu knjigu u moj manastir", ali sam morao da je dam popu Grigoriju (ili Gligoriju), Bog zna, ne radi zarade, nego iz ljubavi, jer je iskao. On me je odario velikim darom, Gospod Bog odario njega u onaj strašni dan. Amin.
Petrograd. Ruska nacionalna biblioteka. Pogodinova zbirka, inv. br. 1105, Amartolon sotirija, 1685-1686. Zapis na l. 4`.
Ivanova 73, 397-402. ZIN IV 7129 i 7130.
_____________________________________________
